Da li odumiremo kao narod? - razmišljanje o demografskoj slici Srbije

Prema izveštaju Zavoda za statistiku Srbije u prošloj godini rođeno je 56.648 beba u Srbiji. U isto vreme preminulo je 123.492 stanovnika Srbije. Razlika je -66.842 ili minus grad veličine Zrenjanina ili manje za oko 1% trenutnog stanovništva Republike Srbije.

Povećanje broja preminulih u odnosu na prošlu godinu je za 25.858 ili 26 posto. To je grad veličine Sremske Mitrovice. Citiram pomenuti izveštaj: Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar–novembar 2021. godine iznosio je 123 492 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 97 633. 

Vest izgleda još gore ako se podsetimo da je i prošle godine, 2020., zabeleženo preko 16.000 preminulih više od proseka. Matematika kaže da u odnosu na 2019, povećanje je preko 41.000 preminulih kumulativno (razlika u 2020. + razlika u 2021.)

Svake nedelje pišem na temu koja zaokupira moju pažnju. Možda vam je to čudno, jer prošle nedelje sam pisao o Deda Mrazu (vidi lik OVDE), a ove nedelje o demografiji, ali ovo je tema koja me je zaokupila i mogu reći potresla ove nedelje. Brojke mi izgledaju zastrašućuje i pokrenule su me da malo istraži tu temu a da nisam bio ni svestan koliko je duboka "zečija jama".

Balkan je u nevolji

Kada se pogleda lista dvadeset najugroženiji zemalja na svetu što se tiče opadanja broja stanovništva za 2021. godinu, a u odnosu na 2020. godinu, prema sajtu www.statista.com, na njoj se nalazi većina zemalja Balkana. Lista analizira zvanične statističke podatke koje vode državni zavodi za statistiku, upoređuje ih i posmatra procenat umanjenja populacije.

Srbija i Hrvatska dele 12 i 13 mesto. Za ove dve zemlje, stanovništvo se umanjilo za 0.48% u odnosu na prošlu godinu (koliko razumem ove podatke).

Najveći procenat umanjenja imaju Kukova ostrva (2,46%) i Američka Samoa (2,1%), verovatno zbog migracije. Što se tiče Evrope, Baltičke zemlje prednjače, Latvija je na 5 mestu, sa 1,1%, a tu su blizu i Estonija i Litvanija.

Ostale zemlje Evrope, koje su na ovoj listi su (osim Ukrajine), listom Balkanske. Navodim isečak sa liste:

Nedostaje Makedonija, Albanija i Bosna&Hercegovina. Ne znam razloge zašto nisu na ovom spisku, da li zato što imaju veći prirast stanovništva ili ne postoje podaci.

Balkan i Srbija je kako vidim u nevolji.

Kako je rastao i opadao broj stanovnika u Srbiji?

Interesantno je videti kako se menjao broj stanovnika Srbije u poslednjih stotinjak godina. Prema popisu iz 1910. godine, bilo je 2.922.058. stanovnika Srbije u granicama pre Balkanskih ratova i širenja teritorije Srbije.

Politika navodi da već 1912. godine Srbija broji 4.439.000 stanovnika, što je posledica teritorijalnog širenja na jug Srbije.

Prvi Svetski rat

U delu "Trnovit put Srbije 1914-1918", dr. Koste Todorovića, autor navodi da je u Prvom Svetskom ratu stradalo 1.250.000 stanovnika Srbije ili 28% stanovništva. Autor međutim tvrdi da su novo pripojeni krajevi izbegli tako razorne efekte, i da se zapravo radi o 44.89 procenata stanovništva Srbije u granicama kakave su bile pre Balkanskih ratova. Pri tome mora da se naglasi da je velik procenat među poginulim radno sposobni muškarci, što je svakako uticalo na usporeni rast populacije posle rata.

Posle Prvog rata, Srbiji su pripojene teritorije Vojvodine i Kosova, što povećava broj stanovništva na 4.8 milona (izvor Novosti), i to u Vojvodini 1,5 miliona, i Kosovo 900.000.

Drugi Svetski rat

Pred II Svetski rat, Srbija broji 6.5 miliona. Uprkos ogromnim gubicima u ratu, od 1.7 miliona na teritoriji Jugoslavije, broj stanovnika ostaje manje više ne promenjen zbog kolonizacije iz Bosne, Like, Crne gore.

U istom članku Novosti (podaci na osnovu popisa 2011.) navode:

Današnji broj stanovnika (ako ne računamo Kosovo) - 7,2 miliona, imali smo početkom sedamdesetih. Brojke su rasle do početka devedesetih (do 7,8 miliona), a od tada su u konstantnom padu. Projekcija do 2050 da će biti 6.000.000 kao posle II Svetskog rata. 

Moje lično mišljenje je da se već strelovito približavamo tom broju zbog uticaja loše demografske slike i emigracije stanovništva.

Period do raspada Jugoslavije

Kako je već napisano, do raspada Jugoslavije, broj stanovnika je rastao povoljnom stopom rasta. Vikipedija u članku "Demographics od Serbia" prenosi statistiku Republičkog zavoda za statistiku, za svaku godinu. Pedesetih godina dvadesetog veka, rađalo se duplo više dece od broja umrlih (npr 1950. rođeno je 163.000 dece, a umrlo oko 70.000). Verovatni razlog takvog prirasta je bio što je starije stanovništvo bilo desetkovano u ratu, i to je umanjilo procenat umrlih prirodnom smrću.

Visok prirast stanovništva ostaje sve do osamdesetih, kada polako počinje da opada. Poslednja godina sa pozitivnim prirastom je bila 1991. kada je rođeno 90.378 beba ili 1.306 više od broja umrlih.

Ratna 1992. godina menja ovu sliku. Prvi put Srbija ima negativan prirast, i rođeno je 6.958 manje beba od broja umrlih. Od tog momenta negativni prirast (veći broj umrlih od broja rođenih) stalno raste, sa skokovima u svakoj kriznoj godini. Svaki negativni skok je vezan za krizu - 1995., 1998... ratovi, krize, epidemija... sve do vrhunca u 2021. Broj stanovnika se drastično smanjuje.

Migracije

Sledeće što me je zaintresovalo je bilo pitanje migracije van Srbije

Broj stanovnika Srbije koji su napustili Srbiju

Broj emigranata je jako teško odrediti. Metode su kompleksne, ne postoje statistički podatci, nego se broj emigranata određuje uz pomoć specjalnih algoritama, socijalnih mreža, osvetljenosti određenog područja...

Prema podatcima Measuring depopulation, za 2021 godinu, van Srbije živi 859.960 ljudi koji su ranije živeli u Srbiji, i odselili u inostiranstvo. Danas, u članku iz marta 2021, iznosi podatak da prema podacima UN, van Srbije živi 950.000 emigranata iz Srbije (koliko shvatam radi se o neintegrisanim iseljenicima, ne o grupama koje su emigrirale pre devedesetih).

Strategija za ekonomske migracije, sa kraja 2019, iznosi podatak da se iz Srbije u periodu od 2007. do 2016. godine iselilo oko pola miliona ljudi, i da se godišnje iseljava 30.000 do 60.000 lica.

Prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, Srbija se nalazi na 31 mestu liste od 50 zemalja sa najvećom emigracijom.

Struktura emigranata iz Srbije

U navedenom istraživanju, Measuring depopulationdošli su takođe do zaključka da je 36% onih koji su napustili Srbiju mlađe od 35 godina. Kada se zna da već sada je svaki peti stanovnik Srbije stariji od 65 godina, jasno je da će se ti efekti tek osetiti.

Interesantno je, prema njihovom istraživanju, da čak 28% mladih ljudi koji su napustili Srbiju ima visoko obrazovanje. Tim Bootstrappers je utvrdio koristeći sličnu metodu istraživanja, da je u poslednjih 20 godina, Srbiju napustilo 9% naučnika koji su već imali objavljene radove, tj ostvareni u akademskom smislu.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (2017-2018), po indikatoru "kapacitet za zadržavanje talenata" na 134. mestu a po indikatoru "kapacitet za privlačenje talenata" na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja. 

Uprkos negativnom aspektu mog pisanja, mora da se napomene da u poslednih nekoliko godina postoji i pozitivna emigracija, tj doliv visokoobrazovanih mladih ljudi iz okruženja u Srbiju. 

Populaciona politika Srbije

U svom jučerašnjem obraćanju, Pradsednik Srbije, iznešeo je tvrdnju o povratku 92.300 stanovnika Srbije iz inostranstva, uglavnom visokoobrazovanih. Takođe, rekao je, citiram: Mi ćemo morati da uložimo mnogo u povratak vodoinstalatera, zavarivača, stolara, svih zanatlija. Moraćemo da uložimo u njihov povratak, i potrošićemo mnogo novca.

Među značajnim merama podsticaja rađanja, navedene su finansijska podrška pri rođenju deteta, pomoć u kupovini stanbenog objekta. Pri tome Predsednik je kao cilj za 2022. naveo brojku od  65.000 novorođenih, što je brojka vezana za ovogodišnji demografski minus, što govori dosta.

Predsednik je rekao: Ako očekujemo sledeće godine oko 65.000 novorođene dece u Srbiji, samo sa jednokratnim davanjima... to su stotine miliona evra uložene u pronatalitetnu politiku, koja treba da pruži bolji životni standard porodicama i bude garancija majkama da smo kao država spremni da razumemo ulogu majke, žene u društvu i da na najbolji način pomognemo.

Ova izjava je istinita, slagali se sa vladajućom strukturom ili ne. Međutim pitanje je da li je u pitanju samo kozmetička izjava, ili stvarna namera da se nešto i utadi. Efekti će biti vidljivi, ako budu, u godinama pred nama.


Koliko ljudi je Srbija izgubila u zadnjih deset godina?

Razmišljam koliko ljudi je Srbija izgubila? Ako su podatci tačni o migraciji od 2005, verovatni broj ljudi koji su napustili Srbiju je od 600.000-700.000 (po stopi od 50.000 godišnje) ljudi.

Kroz negativni prirast, od period 2005-2020. kumulativna razlika govori da je 554.675 više umrlih od broja rođenih, tj da se broj  stanovnika Srbije smanjio za pola miliona kroz razliku broja umrlih/rođenih. Broj sam dobio prostim sabiranjem razlike umrlih i rođenih na osnovu podataka Kancelarije za statistiku Republike Srbije

Dopuštam da grešim, jer nisam demograf, niti statističar, ali ako dobro razumem problem, to znači da se broj građana Srbije umanjio kroz negativni prirast i emigraciju, u toku poslednjih petnaest godina za oko 1.200.000-1.300.000 lica. Ovakva brojka je više nego zastrašujuća.

Popis stanovništva

Prema popisu stanovništva 2011. godine, Srbija je brojala 7.186.862 stanovnika. Popis nije uključio stanovnike Kosova, a smanjen je broj u opštinama Bujanovac i Preševo zbog bojkota albanskog stanovništva. Projekcija Republičkog zavoda za statistiku, je na osnovu analize popisa, bila da će broj stanovnika Srbije biti umanjen do 2041. godine za 14 posto. 

Proporcija je sledeća 7.186.862:100 = x:14. Priporcija kaže da je 14 posto . 1.006.160. ili da će biti 6.180.702 stanovnika Srbije. 

Projekcija Svetske banke je da je 2020. u Srbiji živelo 6.908 miliona stanovnika.  Ne znam parametre na osnovu kojih je određen taj broj.

Konačni komentar 

Zainteresovala me je tema. Nisam bio ni svestan ozbiljnosti situacije u Srbiji, odumiranja zemlje koju volim. Očigledan je uticaj potresa kroz koje smo prošli, ratova devedesetih (prvi put negativni prirast), loše ekonomske situacije, razorenog zdravstvenog sistema, zagađenja...  

Mislim da su brojke otrežnujuće, a narodu Srbije treba otrežnjenje. Busanje o "nebeskom narodu", o posebnosti, o najboljima, o našoj uspešnosti i pravednosti, su destruktivne, jer sprečavaju sagledavanje realnosti.

Ne znam da li ste čitali priču "Carevo novo odelo?"  Lukavi krojač prevario je cara, ubedivši ga da mu je sašio novo odelo, a zapravo je samo pokazivao vazduh, tj ništa. Car je poverovao jer nije želeo da ispadne smešan, a svi su se bojalo da se usprotive caru, pa su mu hvalili novo odelo, tj ništa. Jedino je dete, koje je videlo istinu, bilo spremno da kaže - "Ljudi, car je go".

Istina pomaže, ne rešava problem, ali pokreće na delovanje. Laž samo blokira i zavarava. Čini da misliš da si poseban, a zapravo si očajan. Ali zato što misliš da si poseban pored svog očaja nisi spreman da primiš pomoć Spasitelja. Baš kao i naš narod. 

Kao hrišćanin mogu samo da se molim. Kao pastir, mogu da nas pozovem na molitvu za spas Srbije. 

Podrži Srbiju molitvom je inicijativa evanđeoskih vernika i crkava koje žele da se mole za svoju zemlju, za probleme u kojima se nalazi. Svako veče druga crkva i crkveni vođa mole za Srbiju. Jučerašnja molitva, vezana za sadaržaj današnjeg teksta, je na sledećem videu - Da li umiremo kao narod?

Beređi Dušan Bera 

Ovonedeljna Teologija uz jutarnju kafu bavi se pitanjem proročanstava o Hristovom rođenju. Pogledajte video i pratite nas. 


Нема коментара:

Постави коментар