Manipulacija osećajem krivice

Manipulacija osećajem krivice. Moćno sredstvo kontrole na Balkanu. Optuži druge da bi se loše osećali u vezi sebe, prikrij tako svoje greške. 

Davno je narod smislio izreku (ili neko drugi) - "Napad je najbolja odbrana". A u zemlji Srbiji važi i dodatak - "napad osećajem krivice je najbolja odbrana". 

Slučaj 1: Ko je kriv za Kovid 19?

Kovid 19 se širi Srbijom. Imali smo fudbalski derbi sa hiljade navijača stisnutih jedni uz druge (naravno da to nije problem, nema dokaza da je to uticalo na širenje virusa, kažu političari), imali smo "najbezbednije" izbore u istoriji Sveta, (relanost - sa redovima bez maski ispred glasačkog mesta, lično video, i odustao od glasanja u tom momentu)... To nije bio problem, kažu.

Ministar odbrane ima kovid, Ministar lokane samouprave, Direktor kancelarije za KiM, Predsednica Skupštine... svi bolesni... To nije problem, kažu, i nije loš primer.

Ko je kriv? Narod. Vi ste krivi, niste slušali, "ne marite za vaše roditelje kada se tako ponašate", "dali smo vam šansu da se na lakši način izborimo sa virusom, a vi ste to zabrljali"... Optužbe, krivica pljušti sa vesti, plaču nad našom krivicom i neodgovornošću. Ko je dao lažnu poruku o bezbednosti, to ni ne spominju. 

Slučaj 2: Ko je kriv za nestašicu vode?

Živim u prigradskom naselju Futog. Godinama unazad, u toku leta patimo od slabog pritiska vode. Razlog - vodovod je napravljen pre više od 50 godina. Projektovan je za određeni broj stanovnika, koji je u među vremenu prevaziđen višestruko. Na isti vodovod (za Futog) se priključuju i nova naselja (hvalili su se u toku izbora pre par nedelja). Svake godine sve gore, a ove posebno...

Ko je kriv? Narod. Nemate empatije, saosećanja za druge, saopštio je JP Vodovod Novi Sad pre neki dan. "Vi ste krivi jer trošite vodu, pa je drugi ne dobijaju..." A ko nije rešavao probleme? O tome ne pričaju. Prozovi osećanje krivice, zakloni problem. Servisna informacija, za koju moram da kažem da me je jako uznemirila...

Slučaj 3: Crkva i osećaj krivice

Na žalost, manipulaciju osećajem krivice naučio sam u crkvi. Primera ima nebrojeno, kako sa strane vođa, tako i vernika. 

Vođe - izazovi grižu savesti kod vernika kada želiš nešto da postigneš. "Ne svedočite, ne živite, ne dajete... i zato nam je tako..."

Podržite blog KaHristu, tako što ćete komentarisati, deliti i preporučiti tekstove sa njega.

Davno sam naučio da je najbolji način da ljudi reaguju na poruku jeste da osete nelagodnost zbog svojih greha ili postupaka. Davno sam naučio da je takav pristup može biti manipulacija i da ne smem da ga koristim. 

Sa druge strane stoje vernici - napadni pastora ili vođe optužbama kada želiš da zakloniš svoj greh... "Ja sam u problemima a on mi govori da služim drugima". Ovo mi je omiljeni iz ove godine - "Drogirao sam se ponovo jer mi je pastor rekao da se molim za to šta je moj dar..."

Prozivanje pogrešnog vs. Izazivanje osećaja krivice

Prozivanje pogrešnog je ispravni postupak, neophodan. Bog proziva čovečanstvo zbog greha. Mi smo pozvani da prozivamo nepravdu u ovom svetu. 

Međutim ne smamo da koristimo prozivanje nepravde da bi sakrili naše greške, i izazivanjem osećaja krivice skrenuli pažnju sa problema na lične osećaje osobe. Krivica nije način rešavanja problema nego je rešenje hrabro priznanje i suočavanje sa problemima.

Primer ispravnog je Hristos. Prozivao je greh. Oštro je nazivao ljude grešnicima, zmijinim porodom, okrečenim grobovima, kada se suočavao sa licemerjem i manipulacijom. 

Sa druge strane nežno je oporavio posrnulu grešnicu rečima "Ako te oni ne osuđuju, ne osuđujem te ni ja. Idi ne greši više." Govorio je "lekar je potreban bolesnima a ne zdravima.."

Fascinira me razlika koju vidim. Hristos podiže posrnule, proziva licemere ubeđene u svoju savršenost... Poziv i za nas da sledimo primer koji nam je ostavio i hodamo Njegovim stopama.

Beređi Dušan Bera  

Da li pratite naš Youtube kanal? Trenutno smo na letnjem raspustu sa Teologijom uz jutarnju kafu, ali pratite nas od jeseni...