Virus je stigao - i šta sada?

Razmišljam o virusu koroni, Kovidu-19... Nemoguće je izbeći... Prethodnih par dana, kao pastir, morao sam donositi puno odluka (naravno ne sam, ti su i starešine, đakoni...). Na primer - na službama u crkvi bude oko 200 ljudi. Prema uredbi Vlade Republike Srbije, zabranjeni su skupovi sa preko 100 učesnika u zatvorenom prostoru. Kako to urediti, šta uraditi? 

Zbog donošenja odluke puno sam čitao, pratio vesti. Informacije, dezinformacije. Sa jedne strane panika a sa druge poruke da nije strašno, da se radi samo o teoriji zavere. Da se plašimo ili ne? Kome verovati? 

Facebook je prepun različitih teorija. Farmaceutska industrija pravi novac. To je borba moćnika za kontrolu tržišta. To je kazna Božija koja je prorečena za bezbožnost ovog sveta. Eksperiment koji se oteo kontroli. Plan da se uništi turizam u Italiji. Simpronovi su to predvideli.. beskrajne mogućnosti.

Takođe što se tiče vernika, jedni su u strahu, drugi pozivaju na hrabrost. Ima i onih koji su oprezni. Ima onih koji su "super hrabri i puni vere", i sude "onima bez vere"...

Osećam kao pastir odgovornost da ponudim iskren odgovor na pitanja naše odgovornosti za svet oko nas. Odlučio sam da ne snimam videa na tu temu, ne želim da koristim priliku za publicitet. Ovo takođe neće biti bombastičan tekst. Nema parola u njemu... 

Razmišljam zapravo o tome šta Hristos očekuje od Njegove porodice. Šta praktično uraditi? Jutros sam po redu čitanja razmišljao o II Korinćanima, prvom poglavlju. Tamo piše: 

"Blagosloven Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, Otac samilosti i Bog svake utehe. On nas teši u našoj nevolji, da bismo i mi, onom utehom kojom Bog teši nas, mogli da tešimo sve koji su u nevolji. Jer kao što nas obilno snalaze Hristova stradanja, tako je kroz Hrista obilna i naša uteha.  Ako smo u nevoljama - to je za vašu utehu i spasenje. Ako smo utešeni, to je za vašu utehu, koja čini da strpljvo ponodsite ista stradanja koja i mi podnosimo. A naša nada za vas je čvrsta, jer znamo da imate udela kako u našim stradanjima tako i utesi." 

Iako je tekst napisan u situaciji progonstva, prenosi principe koje nas usmeravaju u sledećim danima. 

1. Biti odgovoran prema ljudima oko sebe - u svojoj situaciji misliti na druge. 

U savremenom svetu, misliti na druge se naziva društvenom odgovornošću. "Činiti ono što želiš da drugi tebi čine" (Matej 7:12), trebao bi biti sastavni deo pogleda na svet hrišćanskog vernika.  Zapravo to je je hrišćanska društvena odgovornost.

Kako to primeniti? To što ja neću imati posledice ako se razbolim, može biti pogubno za osobu kojoj ja prenesem virus, a da je možda hronični bolesnik. Čuvam sebe zbog drugih za koje sam odgovoran. 

Deo društvene odgovornosti jeste slediti uputstva koje daje struka ili Vlada - iako su neke odredbe besmislene nekada. Odgovornost ne sleđenja tih uputstava može biti velika.

Čitao sam tekstove o "hrabrim" pastorima, koji su iako sa znacima infekcije, organizovali seminare. Mnoštvo ljudi se zarazilo. Štampa je to jedva dočekala. Njihova "vera" je nanela veliki problem crkvi u tim gradovima...  

2. Ponudi utehu 

Ljudi su uplašeni. Biram da ne budem uplašen, niti izvor straha, nego izvor utehe. Bog je onaj koji je izvor utehe za mene, i ako me neko nešto pita nudim ohrebrenje i utehu. 

Biram da ne sudim ljudima, da se ne raspravljam sa njima oko njihovih stavova, pa čak i kada se duboko ne slažem. U strahu se briše granica racionalnosti. Raspravljanje dovodi do povređenosti. Nema koristi od toga.

Ne širim strah. Ako govorim o informacijama o situaciji, prenosim činjenice koje ne sadrže seme straha. Širenje straha je suprotno utesi. 

Nemojmo deliti tekstove na socijalnim mrežama koje šire strah. Govorimo o virusu, treba deliti informacije, ali govorimo i o drugim stvarima. Nije život stao. 

Moja bašta danas... 

3. Ponudi mir i nadu 

Mir i nada se nalaze tamo gde je i razumevanje. Mir ne dolazi iz praznih reči - "ne brini, sve će biti u redu". Nada se ne nalazi u rečima "mi idemo hrabro za Hrista, uprkos opomenama". 

Mir i nada dolaze iz toga da si svestan šta se dešava i u tome upućuješ ljude na Onoga ko je rešenje. Mir i nada dolaze iz poštovanja prema uplašenima, zbunjenima, kojima iskazujemo razumevanje, pa čak i kada njihovo nošenje maske ili višeminutno pranje ruku nama nema smisla. 

4. Ponudi Hrista 

Ne želim manipulisati evanđeljem. Želim ponuditi evanđelje, radosnu vest. Ljudi se boje neizvesnosti, smrti. Hristos je nada ovog sveta. Neću ljudima manipulisati, ali ću nuditi Hrista koji je rešenje za strah od neizvesnosti i strah od smrti. Ovo je momenat za Hrista koji daje nadu.

5. Ponudi pomoć 

Ako se nastavi epidemija, uskoro mnogi neće moći da se brinu za sebe, da prošetaju do prodavnice, do apoteke. Nadam se da ću biti osoba koja nudi pomoć u tim situacijama. To je moja duboka želja i poziv za sve nas. U nevolji nemojmo biti sebični. Budimo kao Bog, koji nas teši u našim nevojama da bi mi tešili druge. 

Beređi Dušan Bera