Pismo Pastora - 8. mart 2020.


Draga sestro,

8. marta, 1857. godine, žene nezadovoljne uslovima rada i niskih plata, okupile su se u Nju Jorku, tražeći jednaka prava kao i muškarci. Policija je rasterala njihov protest. Protesti su se međutim nastavili i sledeće godine, pa sledeće... 

1908. godine, 15.000 žena je protestovalo, i dalje tražeći promenu uslova rada, ali i pravo glasa, koje im je do tada bilo uskraćeno. Društvo je smatralo da žene nisu sposobne da donose tako značajne odluke kao što je bilo političko glasanje.

Osmi mart se obeležava kao sećanje na borbu za ravnopravnost, za pravo glasa, za jednake uslove za muškarce i žene. Taj dan je postao jedna od tekovina našeg društva sa punim pravom.  

Danas, misao o ravnopravnosti je duboko ukorenjena u našem razumevanju sveta, života, društva. Jedino je možda crkva ostala u srednjem veku... Ali šta nam Hristov primer pokazuje?


Interesantan je paralela sa vremenom kada je Gospod Isus Hristos hodao našim svetom. Žene su tada bile potpuno obespravljene. Smatrano je da su nesposobne da same prosuđuju, donose odluke, određuju smer svog života. Jedini prihvatljivi način njihovog doprinosa društvu je bilo materinstvo... 

U Hristovo vreme, žene nisu mogle da svedoče na sudu. Smatralo se da je je ženska reč nedostojna poverenja, nelegitimni dokaz. Međutim, Gospod je odabrao žene da budu prvi svedoci Njegovog vaskrsnuća.

Marija Magdalena, Jovana, Marija majka Jakova, kao i još neke sestre kojima ne znamo ime, u nedeljno jutro, došle su na grob, i otkrile da je prazan. Anđeo im govori: „Vi se ne bojte. Znam da tražite Isusa, koji je razapet. On nije ovde – vaskrasao je, naš kao što je rekao. Dođite i pogledajte mesto gde je ležao, a onda brzo idite i kažite njegovim učenicima: „Ustao je iz mrtvih i evo ide pred vama...“ Matej 18:1-10.



Možemo preći brzo preko ovih reči, i reći – „pa došle su jer je to bio običaj da žene završe pogrebne običaje“ ili primetiti veličinu događaja. Anđeo ih je izabrao da one prenesu vest, da budu prvi svedoci velikog događaja. Bog im je dao pravo svedočenja, ukazao na njihovu dostojnost.

Događaj vaskrsnuća je revolucija ne samo u smislu spasenja, nego i u smislu ravnopravnosti. Vekovi su prošli od tada. Smatram 8. mart, i proteste žena, dalekim uticajem Hristovog dela, poruke da su muškarci i žene jednaki u vrednosti i mogućnosti da donesu promenu u ovaj svet. 

Žalosno je da, umesto da crkva bude glasnogovornik posebnosti svakog muškarca i žene, pretvorila se u tamnicu, sa stalnim pogledom u pravila, dogme, zakone, prošlost.

Crkva treba da gleda u sadašnjost i budućnost. Mi učimo iz prošlosti, ali i oslobodimo se njenog tereta. Crkva treba da nosi oslobođenje i jednakost, gde svaka osoba, bila muškarac ili žena ima svoje jedinstveno mesto. 

U tom svetlu, svetlu slobode, draga sestro, istraži svoje potencijale i koristi ih. Zakorači hrabro. Svedoči za istinu, jer je to pravo koje ti je dao lično Gospod Isus Hristos. Zauzmi svoje mesto u kraljevstvu Božijem.

Draga sestro, neka Te Bog blagoslovi na svakom koraku tvoje slobode. Ruka Božija neka vodi tvoj život, otvara vrata pred tobom za nove mogućnosti. Hrabro nosi slobodu kao ukras, i ne dopusti da ti je iko ukrade.

Vaš Pastor Protestantske Hrišćanske zajednice
Beređi Dušan Bera

2 коментара: