Koreni hrišćanskog antisemitizma tj kada su hrišćani počeli da progone Jevreje? Da li se to desilo na Balkanu?

Prošle nedelje posetio sam arheološku lokaciju Stobi. Ono što sam tamo video me je podstaklo da postavim pitanje - kada su hrišćani počeli da progone Jevreje?

Mesto na kome je srušena stara sinagoga i sagrađena hrišćanska bazilika

Faze odnosa hrišćana i Jevreja - kada je rođen antisemitizam?


Koje faze odnosa između crkve i Jevreja možemo prepoznati?

Faza jedan - crkva je Jevrejska

U početku su svi hrišćani bili Jevreji. Bilo je nezamislivo da neko ko nije Judejin (ili barem obraćen u judeizam) postane hrišćanin. Zapravo prvi sabori crkve, opisani u Delima Apostolskim, Novi zavet, bavili su se pitanjem da li pagani (nejevreji), mogu u opšte biti spašeni i članovi crkve. 

Što se tiče Jevreja nehrišćana, oni su bili progonitelji crkve, odgovorni velikim delom za progonstva koja su pogodila hrišćane. Pojedini naučnici smatraju da je jevrejski uticaj zapravo ključni uticaj za razvoj rimske netolerancije prema hrišćanstvu.


Faza dva - miroljubiva koegzistencija

U sledećoj fazi, crkva je bila podeljena na dva dela koja su imala relativno dobre odnose. 

Postojale su judejske crkve (Jevreji hrišćani - obraćenici iz judeizma) i one paganske (nazovimo tako nejevrejske vernike ili kako ih pismo naziva "iz paganstva"). To je vreme pisanja Novog zaveta i vreme apostola. Naravno, ovo je uprošćena podela. 

(Kao digresija - danas se nalazimo ponovo u srednjoj fazi. Postoje crkve i postoje Mesijanski Jevreji sa njihovim sinagogama. I jedni i drugi verujemo u Isusa kao Spasitelja, ali postoji razlika u običajima. Kao crkva, Protestantska Hrišćanska zajednica, imamo prijateljski odnos sa nekima od njih, no to nije tema ovog teksta...)

Odnosi sa Jevrejima koji su bili van crkve su bili različiti. Negde je postojao izrazit animozitet, netrpeljivost. Drugde je granica između crkve i sinagoge bila nevidljiva. Jovan Zlatousti, Episkop carigradski se u jednom pismu žali na to da hrišćani još uvek posećuju sinagoge (IV vek). 

Faza tri - hrišćansko neprijateljstvo

Na kraju, od petog veka nadalje, svi hrišćani su bili nejevreji. Bilo je nezamislivo da Jevrejin postane hrišćanin. Zapravo crkva je razmatrala da li se Jevreji u opšte mogu spasiti i postati deo crkve. 

Odnos se takođe menja što se tiče progonstva. Crkva postaje progonitelj Jevreja, s tim da je nivo progonstva varirao kroz vekove od netrpeljivosti do pogroma i masovnih ubistava (npr u Kozačkoj buni u Ukrajinu, pod hetmanom Hmeljnickim 1648. godine, desetine i desetine hiljada Jevreja je ubijeno od strane mase vođene pravoslavnim sveštenicima. Naravno ni katolici a i protestatni se nisu bolje pokazali).

Kako je do te promene došlo? Kako je crkva, od jevrejske crkve, došla u fazu da Jevreje posmatra kao legitimne neprijatelje?

pre nego nastavite čitanje, razmislite o tome da poržite blog KaHristu.
1. Čitajte tekstove ovde.

2. Prijavite se u listu čitalaca.
3. Podelite tekstove na društvenim mrežama.

Poseta Stobiju i pitanje da li se tu desio prvi primer hrišćanskog antisemitizma?


Na razmišljanje o odnosu crkve i Jevreja, pokrenula me je poseta arheološkoj lokaciji Stobi, kod grada Negotino u Makedoniji. Dugo sam želeo da svratim na to mesto, nalazi se tek uz autoput E-75. Prošao nebrojeno puta, prošle nedelje konačno posetio. 

Video o tom putovanju možete pogledati OVDE. 

Stobi - grad stubova 

Ime grada dolazi, verovatno, od stubova hramova (u mnogim jezicima, koren reči stobi je povezan sa stubom). Drevni grad, deo Filipovog makedonskog carstva, kasnije rimske provincije Makedonije. Interesantna lokacija zbog izuzetno lepih i dobro sačuvanih mozaika. Grad je uništen u avarsko-slovenskoj invaziji u 6. veku.

Mozaik u krstionici episkopske bazilike

Stobi - grad episkopa

Značaj grada sa stanovišta hrišćanstva je u tome, da je u 4. veku grad bio središte episkopa za tu oblast. Poznato je da je Episkop Budios, 325. godine učestvovao u Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. 

U gradu je u 4 veku izrađena i episkopska bazilika, a kasnije posle zemljotresa izgrađena nova na istim temeljima. Bazilika je specifična po predivnim mozaicima, posebno je krstionica velelepna. 


Stobi - grad srušene sinagoge 

Interesantan detalj, koji je i razlog mog pisanja, jeste manja bazilika u blizini episkopske, sagrađena na temeljima starije sinagoge. Vaze pronađene u temeljima sinagoge datiraju iz 125-126. godine, dok je bazilika sagrađena početkom 5. veka. 

Sinagoga pokazuje tragove sistematskog rušenja negde krajem 4. veka. Arheolozi su pronašli da ne postoje tragovi rušenja krovne konstrukcije na podu, što ukazuje da je sinagoga razrušena planski. Takođe, posle rušenja ne postoje tragovi Jevreja u Stobiju. 

Pitanje je šta se dogodilo sa njima?

Koreni hrišćanskog antisemitizma tj kada su hrišćani počeli da progone Jevreje? Da li se to desilo na Balkanu?
Car Teodosije I


Da li je car Teodosije I, bio svetac ili najveća pogreška crkve?


Kada govorimo o Stobiju i rušenju sinagoge, pojedini autori smatraju da se to moglo dogoditi u vreme posete cara Teodosija I, ovom gradu 388. godine.

Car Teodosije - progonitelj nepravovernih i pagana

Iako mnogi smatraju da je Car Konstantin proglasio hrišćanstvo službenom religijom Rimskog carstva, ali nije bilo tako.  Car Konstantin je prihvatio hrišćanstvo kao jednu od službenih religija Carstva. 

Proglas o primatu hrišćanstva je doneo Car Teodosije I. Osim toga, 381. godine je proglasio Nikejsko veroispovedanje jedino zvaničnim hrišćanskim i zabranio arijanstvo, a od 382. godine donosi seriju proglasa protiv paganskih religija. 

Teodosije je među ostalim zabranio Olimpijske igre, 393. godine. Ukinuo je Vestalke, i aktivno podržavao uništavanje paganskih hramova.

Da li je Car Teodosije srušio sinagogu? 

Teodosije boravi u Stobiju 388. godine. Iz Stobija je doneo barem dva edikta protiv pagana, ali nisam uspeo do sada da ih pročitam. Palata u kojoj je boravio se nalazila odmah pored uništene sinagoge. Iako nije zabeleženo da je Teodosije progonio Jevreje, nije bio ni njihov prijatelj. 

Teološka klima koja je postojala u njegovo vreme je bila u skladu sa idejom rušenja sinagoge. Moram priznati da citiram sa oklevanjem, jer nisam stručnjak za patristiku, i članak koji citiram je moguće netačan...
- Teodosijev savremenik Jovan Zlatusti, kažu da je citirao stih iz Evanđelja po Luki 19:27, u kontekstu da se odnosi na Jevreje ("moje neprijatelje dovedite pred mene i sasecite"). 
- Jeronim Stridonski je, takođe savremenik, rekao da je kroz Judu izdajnika, sve Judeje pogodila njegova kletva. Rekao je za Hrista: "Moji neprijatelji su Jevreji; zarotili su se protiv mene u mržni, razapeli Me..."
Moguće je da je na Teodosija uticala ta teološka pozicija, i iako nije otvoreno nastupao protiv Jevreja, da je poržao rušenje hrama i progonstvo.

Pojedini naučnici osporavaju da se rušenje sinagoge desilo u vreme Teodosija, pošto nije nastupao otvoreno negativno. Sa druge strane, postoji puno poveznica, i čak i ako se to nije desilo tada, desilo se neposredno uskoro u atmosferi koja se izgradila u Teodosijevo vreme. 

Da li je sinagoga u Stobiju najstariji primer hrišćanskog antisemitizma?

Dok sam obilazio Stobi, palo mi je na pamet, da ako se to desilo prilikom Teodosijevog boravka u Stobiju, da je to bio najraniji događaj vezan za nasilje nad Jevrejima sa hrišćanske strane. 

Ovo smatram jako značajnim, i pitanje je da li neko zna za neki raniji događaj? Ako znate više, molim vas podelite sa mnom. Mislim da je značajno za narode Balkana da se sa time suoče. 

Da li je Car Teodosije svetac?

Pojedine crkve su kanonizovale Teodosija kao sveca. Da li jeste svetac, ili "dobronamerni" car, koji je jedna od velikih grešaka crkve?

Bez ambicije da ovakav tekst proglasim naučnim radom, ili kompletnom analizom, smatram njegove postupke krajnje destruktivnim. Teodosije je koristio rimski pristup državi, i zamenio je kult cara sa kultom hrista (namerno malim, jer ne poistovećujem taj državni kult sa hrišćanstvom). 

Do Konstantnina Velikog i njegovog Milanskog edikta, hrišćani su patili zbog kulta cara, jer je pripadnost kultu bila simbol odanosti državi. Pravilo je bilo - ili prinesi žrtvu caru, ili pati.

Od Teodosija, nehrišćani su patili zbog kulta hrista, gde je pripadnost kultu bila simbol odanosti državi. Pravilo je postalo - ili sledi crkvu, ili pati... Smatram to razlogom mnogih zločina koji se pripisuju hrišćanstvu, poistovećivanje crkve i države. Zločini se nisu desili zbog vere, nego zato što je vera bila dokaz patriotske vernosti.

Sinagoga u Stobiju je interesantan momenat, možda prekretnica i pokazatelj koliko je brak države i crkve destruktivan. Sa druge strane, nasleđe hrišćana, čak iz prvih vekova, jeste nešto sa čime se i moderna crkva mora suočiti. Nadam se da će ovaj članak pokrenuti diskusiju i rasvetliti ovo pitanje.
Beređi Dušan Bera 


Da li pratite naš Youtube kanal? Ako ne, počnite. Na njemu se nalazi moja emisija Teologija uz jutarnju kafu, propovedi kao i razne druge emisije.


2 коментара:

  1. --- Blaženije je davati,nego uzimati ---
    -----------------------------------------------------
    – Iznad neba,na nebu,iz neba u nama jeste Hristos – Svako od nas napaja se jednim Duhom - Nije medju nama Bog zbog pravednih,nego zbog grešnih,kao što lekar jeste potreban bolesnima,a ne zdravima - Kad pojedemo malo hleba i popijemo malo vina u ime Isusa,sa neba preko uma krepe se srca,kroz naša bića protiče krv Hrista - Porodica ne može da se ne voli - Kada rekao je Gospod : “ poštuj svog Oca i Majku “,odnosi se da i starije,odnosno,mladje osobe treba poštovati,ako se veruje da one osobe koje su pre nas,došle su ili dolaze posle nas,dakle,veruje se da jeste potrebno obostrano poštovanje - Ono što nam nedostaje,jeste više strpljenja,uputivši molitvu Bogu,u pravom momentu,na svaku osobu u potrebi,kao kad prstima pucketamo,putem nebesa od Boga dolaze isceljenja – U potpisu : ovo napisano,(kao što jesam u svemu)mali,isporučio velikima,nebili doživevši,delujući blagotvorno,doprlo do osoba koje su u ovakvim potrebama – Slava Gospodu i Bogu našem Isusu Hristu -

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман2. јун 2022. 22:45

    Не чудите се, што сам ја Јудеје назвао јаднима. Заиста су јадни и несрећни они, који су намерно одгурнули и одбацали толико добара, са неба допалих у њихове руке. Засијало им је јутарње Сунце правде: они су одбацили Његову светлост и седе у тами, а ми, који смо живели у тами, привукли смо себи светлост и избавили се од мрака заблуде. Они су били гране светог корена, али су се одломили (од светог стабла): а ми нисмо припадали корену, и донели смо плод благочестија (побожности). Они су од малена читали пророке, и разапели су Онога, о Коме су објављивали пророци: ми нисмо слушали божанске глаголе (речи), и Ономе, о Коме је предсказано у њима, одали смо поклоњење. Ето, зашто су они јадни: јер док су други грабили и усвајали себи добра, послана Јудејима, сами они су одбацили њих (добра). Они, будући позвани на усиновљење, пали су до сродства са псима, а ми, будући раније пси, успели смо по благодати Божијој да одложимо претходну неразумност и да се узвисимо до почасти синова Божијих…

    ОдговориИзбриши