Izgubljen ili onaj koji traži put - to nije isto! Lekcije iz duhovne orjentacije

Izgubljen ili onaj koji traži put - to nije isto! 

Volim planinu... prirodu... akciju. Prošle nedelje ... trodnevno pešačenje po Konjuhu (BiH), oblast Javorje. Prešli smo 30-tak kilometara, prepešačili razne staze tog kraja - Borinu (Stupari-Bandjerka), Rimsku (Javorje-Rimska kapija), Orlovu (Stupari-Javorje), Kružnu... 

Ukupno je bilo 40-tak Royal Rangera, iz Bosne i Srbije. Spavali smo u predivnom planinarskom domu na Javorju, i pešačili u toku dana. Cilj je bio da se okušamo u orjentaciji u planini... 

Stazu smo lako savladali, nije bilo puno lutanja... osim...

Zašto niste angažovali vodiča?

"Zašto niste angažovali vodiča?", pita nas domaćin planinarskog doma Javorje, posle razgovora o promašenom putu i potrazi za pravom stazom na našem pešačenju po Konjuhu. Na samom početku, drugog dana, skrenuli smo pogrešno, i proveli dosta vremena tražeći put... 

Odgovorili smo - "Nismo želeli, kako da naučimo da sami nađemo put ako nas uvek neko vodi? Cilj je da se sami snađemo." 

Nismo se složili sa njim do kraja. On je planinar. Planinari uglavnom ne vode decu sa sobom, ne uče ih da se snađu u orjentaciji, to jednostavno nije njihov cilj. 

Mi smo izviđači, Royal Rangeri. Naš cilj je da naučimo decu snalaženju, orjentaciji, boravku u prirodi... volimo boravak u prirodi, ali naš cilj je da poučimo druge (i sami naučimo nešto). O prošlogodišnjem iskustvu na Konjuhu i pricipima učenja pisao sam u članku: Hajk na Konjuh planinu (klikni link).

Često se sretnemo sa planinarima, i uvek je to ista priča... "što niste poveli vodiča?", "što ... što ... što". 

Razlika je u sledećem: postoji razlika između toga da budeš izgubljen i da tražiš put... Orjentacija se ne može naučiti teoretski, nego isključivo na terenu, kada pokušavaš da se snađeš... inače to su samo crtice na papiru, priča o izohipsama i o tome kako naći sever... 

Mnogi se boje da će se izgubiti. Drugi smatraju da je to samo traženje puta....

"Mi smo se skoro izgubili"

Nedelju dana pre ovog događaja, vodio sam manju šetnju na Fruškoj gori. Tražili smo put od mesta Rakovac do Dumbovačkog vodopada. Nisam pre išao tom stazom, pretpostavljao sam kako da dođemo, i koristili smo topografsku mapu i kompas. 

Osnova orjentacije, na stazi na kojoj si prvi put, jeste da pokušaš da na osnovu karakteristika terena prepoznaš mesto u prirodi prirodi i pronađeš to mesto na mapi (brda, potoci, staze, bilo šta karakteristično). Posle je lako - samo slediš stazu. Za orjentaciju je potrebno vreme - da prepoznaš karakteristične tačke terena, i pronađeš ih na mapi. To je deo orjentacije. 

Sa nama su bile dve devojke iz SAD. Iznenadio sam se kada sam na Facebook profilu jedne od njih pročitao komentar o našem iskustvu: "Katie i ja smo bili na hajku sa Rendžerima i skoro se izgubili nekoliko puta..."

Suština - postoji razlika između toga da budeš izgubljen i da tražiš put...  Teško je to objasniti onima koji nemaju iskustva.

Mapa posle hajka... od korišćenja raspadnuta

Razlika između izgubljene osobe i onog ko traži put

Izgubljena osoba ne zna ni kuda ide, ni gde se nalazi. Izgubljena osoba nema načina da nađe put osim slučajno, nedostaje joj znanja, iskustva. 

Osoba koja traži put, istražuje put ispred sebe, ima znanje gde se otprilike nalazi, ona rešava problem, i nalazi put koji želi i kojim je planirala da ide. 

To je bilo i naše iskustvo na Konjuhu. Vođa puta je izabrao pogrešnu stazu, uskoro smo shvatili da smo na pogrešnoj stazi, ali da je smer kretanja prilično dobar. Zato smo nastavili dalje. Pojavljivali su se različiti znaci terena,  razgovarali smo, gledali teren, mapu, i stigli na željeno odredište. 

Prepešačili smo malo više, ali lekcija koju smo naučili o orjentaciji je bila mnogo veća nego da se ovo nije desilo.

Vrh Bandjerka, drugi po visini na Konjuhu i naša grupa

Lekcije iz duhovne orjentacije

U hrišćanstvu je slično što se tiče orjentacije. 

O izgubljenima

Postoje izgubljeni, oni koji ne znaju kuda idu, koji lutaju bez Hrista. Sveto pismo opisuje čoveka rečima: "Svi su zgrešili i time su lišeni slave Božije" (Poslanica Rimljanima 3:23). Drugim rečima, svi ljudi se rađaju izgubljeni... 

Isus plače nad ovim stanjem izgubljenosti... Prilikom ulaska u Jerusalim, Isus plače nad stanjem tog grada, jer ne prepoznaje momenat koji se dešava. Drugom prilikom, u Ev. po Mateju, žali ljude koji mu dolaze po pomoć jer lutaju kao ovce bez pastira.

O tome kako pronaći put, možete saznati u tekstu - Zašto je Isus umro? kao i u ostalim tekstovima na blogu KaHristu... čitajte, delite, postanite naš čitalac.

O onima koji traže put

Od Hristove smrti i vaskrsnuća, više ne moramo biti izgubljeni. Možemo hodati putem. Pismo govori "Svako ko zazove ime Gospodnje biće spašen" (Rimljanima 10:13), tj krenuće putem Božijim.

Drevni naziv za vernike je bio sledbenici puta, oni koji putuju. Zapravo prvi vernici su se tako i nazivali međusobno u Novom zavetu. 

Vera nije samo jedan momenat, jedna odluka nego putovanje, iskustva koja se doživljavaju (neka iznova, a neka su nova). Vera je zapravo najuzbudljivije otkriće mog života.

Kako hodati putem?

Slediti put nije uvek lako, često se javljaju različiti izazovi, teškoće. Neko bi rekao da si zalutao kada naiđu borbe, ali to je samo period kada tražiš put dalje. Nemoj razmišljati o takvim momentima kao da si zalutao/la. Gledaj znake oko sebe, i prati kartu koju ti Bog daje, i naći ćeš kako ići dalje.

Samo kada tražiš put, istražuješ, ti i učiš kako se putuje. Inače Biblija ostaje samo pismo na papiru, i poruka u crkvi... nepraktična i beživotna. Umesto da hodaš stazom sa Hristom, ti  večito nešto slediš... 

Prvi korak je naučiti da se izgubljenost razlikuje od traženja puta. Oni koji traže put rizikuju i uspevaju. Život vere se ne može naučiti teoretski, a uplašeni ostaju u jednoj tačci.

Beređi Dušan Bera

Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Ove nedelje govorio sam o odnosu Starog i Novog zaveta, a posebno o subotnjem danu odmora. Kako je Isus ispunio ovu zapovest? Podržite me tako što će te pratiti...