Posle dugo, dugo vremena došao je i taj dan. Hajk na Konjuh. Royal Rangers Tuzla su pozvali naše rendžere da im se pridruže na hajku (hvala još jednom dragim domaćinima). Rado smo se odazvali pozivu, i nas 14 je krenulo na put. Stigli smo u petak, družili se u Tuzli, okupali u Panonskim jezerima, a u subotu ujutru pravac Konjuh.
O Konjuhu sam slušao kao dete. Jedna od omiljenih tatinih pesama, partizanskih, je bila povezana sa ovom planinom. "Konjuh planinom, vetar šumi bruji... mrtvoga drugara, husinjskog rudara, sahranjuje četa proletera..." Krvavo lišće, borba ... napisala mi danas sestra, kao komentar moje posete Konjuhu... - "Posetio si mesto jedne od naših traumatičnih pesama detinjstva. Zajedno se Kerušom od Jesenjina koju je tata voleo da nam čita"... Moj tata je stvarno imao interesantnan izbor pesama za decu. Posle pesama sledile su noćne more 😏.
Konjuh je planina u severo-istočnoj Bosni, i predstavlja kraj Dinarskog planinskog masiva, pred ravnicom Panonije. Šume su uglavnom zimzelene - bor, jela, smreka, a kažu da od životinja ima medveda, vukova i ostale divljači (koju nismo videli)....
Hajk je krenuo sa mesta koje se zove Zobik (odakle kreću sve staze na Konjuh). Tu smo trebali i da prespavamo prethodno veče ali su nam otkazali smeštaj dan pred polazak... Kompleks planinarskih kućica i poslednje pripreme. Krenuli smo orno i odmah na početku je naš vodič pogrešno skrenuo... i umesto teške staze za uspon, izabrao najtežu moguću u tom pravcu.
Pravo na vrh Zidine, 1100 m.n.v. (stazom broj 5, najtežom u tom pravcu). Trebalo nam je 2,5 sata da se popnemo do tog vrha, gde je bio predviđen prvi odmor. U videu je moje javljanje sa vrha...
Problem sa kojim smo se suočili na vrhu je bio što je u među vremenu počela da pada kiša (doduše nije nam puno smetala), a još gore što se od pravca Velikog Konjuha (1326 m.n.v.) čula grmljavina. Da li nastaviti ili ne? Deca su oko nas. Već sam pravio greške kada sam po nevremenu nastavljao boravak u šumi, što je jedna od najvećih grešaka koje sam napravio (nešto sam pisao u tome u članku - mojih 5 najvećih grešaka prilikom boravka u prirodi)... Nije mi se ponavljala greška, jer dokazi da oluje na Konjuhu mogu biti gadne su svedočili porušeni borovi na pojedinim mestima.
Dok se premišljamo, susrećemo dva planinara (i kako je to normalno u takvim situacijama odmah kreće prijateljski razgovor), iskusna i dobri poznavaoci Konjuha, koji nam objašnjavaju pojedine staze. Iznenađeni su da vide našu grupu - tinejdžeri sa par odraslih vođa (najmlaži Marko, samo deset godina, na hajk je krenuo sa tatom). Kažu nam da na pola puta do uspona na vrh Veliki Konjuh, nalazila se najlakša staza, koja nam je predstavljala odstupnicu. Ako krene kiša da se pojačava, ako ne stane grmljavina, idemo dole. Pomolili smo se, otpevali par pesama slavljenja i krenuli ka cilju. Staza mnogo lakša, po grebenu ili nizbrdo...
Posle par kilometara, ponovo susret sa planinarima, ovaj put veća grupa, koji su došli iz suprotnog smera. Mokri od kiše... Kažu nam da idemo pravo u kišu... i oluju... i da je najbolje da odustanemo. Ali sa druge strane ne čuje se više grmljavina i samo na kilometar smo od cilja. Razmišljamo, ako i padne kiša, možemo se vratiti? Prečica nije daleko od cilja, pokisnućemo možda, a možda i ne... Konačno rešenje je - razdvajamo grupu. Deo koji želi da se vrati silazi dole, takođe oni koji teže podnose uspon, a deo grupe kreće ka vrhu...
Dok smo stigli, vreme se razbistrilo, sunce sija, lepota. Uspeli smo. Usledio je odmor, a onda i spust preko Malog Konjuha (1191 m.n.m), i Varde (791 m.n.m). Spust je predivan, ivicom grebena, malo strmiji (što je bio izazov za manje iskusne, neki su prebledelog lica sišli dole). Izgledalo je opasnije nešto što je stvarno bilo, ali u "straha su uvek velike oči". Pogled neverovatan na obe strane, šuma, priroda... Bilo mi je žao da završim šetnju...
Na kraju zaslužen odmor uz hladnu planinsku vodu, i prepričavanje avanture. A u kombiju po povratku, svi mrtvi umorni pozaspali. Naravno, kada vodiš tinse, uvek se desi nešto nepredviđeno... Po povratku u Tuzlu, jedan od momaka je pao sa ljuljaške u dvorištu crkve gde smo bili smešteni (da dobro ste pročitali - ljuljaške), i iščašio rame. Popeo se na Konjuh i sišao, a stradao na ljulji... Šta reći??? 😄😞😞
A KaHristu? Nekoliko stvari.
Prvo, primetio sam promenu na meni. Tiče se onoga što me hrani, mog duhovnog puta. Duhovni put je prema definiciji Džon Ortberga, duhovna aktivnost kroz koju se najviše osetimo blisko Bogu. Različiti su putevi, neko voli zajedništvo sa drugim vernicima, drugi pesme slavljenja, treći proučavanje novih tema... Moj raniji put je bio intelektualni - konferencije i seminari, nova saznanja... to me je podizalo, hrabrilo, osvežilo. Ali više ne. Primetio sam da se vraćam sa konferencija hladan, nepromenjen. Međutim, boravak u šumi, planina... silazio sam stazom slaveći Boga. Skoro leteći. Novo saznanje za mene - duhovni put se menja očigledno u toku života!Druga stvar, primerio sam promenu na mojim Rendžerima. Nisu svi došli do Velikog Konjuha... ali su svi napredovali. Sazreli. Hrabri. Odvažni. Videla se razlika između njih, i učesnika koji nisu bili rendžeri - u hrabrosti, upornosti, odvažnosti. Devojčice koje su se pre neku godinu bojale buba, i nisu znale da hodaju ni na ravnom, sada su hrabro hodale, spuštale se niz strminu. Ponos mi je punio srce dok sam ih posmatrao, transformaciju koje su doživele za par godina.
Moram priznati da mi nekada žestoko idu na živce. Pre par nedelja na Fruškogorskom maratonu nisu hteli da idu zajedno sa mnom na maraton. Malo je reći da su me iznervirali.Ne poslušaju me kada im nešto kažem. Padnu sa ljuljaške i povrede se... Ali investicija se isplatila. Vidim obeležja Rendžera na njima. Deo himne RR Internacional glasi: "Oprezan, čist, častan, hrabar, veran, vaspitan, poslušan, duhovan, to je život Royal Rangera". Poslušnosti možda fali, ali zato sam video hrabrost koje ranije nije bilo. Ponosan sam, zato i pišem ovaj tekst... Lepo je biti deo promene i odrastanja...
Još jedan video sa Konjuha... Delić atmosfere
- Ako vam se dopada ovaj tekst, podelite ga na društvenim mrežama - facebook, twiter... Na taj način omogućavate da se poruka proširi a i da ovaj blog nastavi da funkcioniše... Takođe, potražite i ostale tekstove na njemu - sadrži preko 350 tekstova.
- Razmotrite da se prijavite na listu čitalaca bloga - opcija se nalazi sa strane na PC ili dole ispod teksta na mobilnom pretraživaču.
- Da li pratite moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu:
Нема коментара:
Постави коментар