25 godišnjica lične vere - zašto posle četvrt veka i dalje verujem i zašto mi hrišćanstvo nije dosadilo?

25 godišnjica lične vere - zašto posle četvrt veka i dalje verujem i zašto mi hrišćanstvo nije dosadilo?

U utorak, 25.12.2018. je tačno 25 godina od kada sam prvi put ušao na službu Protestantske hrišćanske zajednice. U današnjem tekstu razmišljam o tome zašto sam i dalje na tom putu, i iznosim 5 razloga koje smatram najbitnijim.

Četvrt veka je prošlo od momenta koji je promenio smer moga života. Pozvan sam na bogosluženje u P. Hrišćansku zajednicu. Dve nedelje kasnije poverovao sam u poruku o Hristu o čemu sam pisao u članku Zašto slavim Božić ili moja životna priča (klikni link). 

Doživeo sam slobodu od alkoholizma, zloupotreba supstanci, i moj život je promenio smer (dodatni detalj možete pričitati i u Kako je glupan dobio diplomu?). 

Prošlo je četvrt veka od tog dana. Bio sam potpuno izgubljena osoba, bez najosnovnijeg razumevanja hrišćanstva. Nisam znao ni ko je Isus Hristos, ni šta je uradio za nas na krstu, ništa od toga. Dve nedelje kasnije poverovao sam i doživeo iskustvo da je Bog stvarno realan...

Moj najveći strah - šta ako mi hrišćanstvo dosadi?

Tih prvih dana moje vere pratio me je užasan strah - da će mi hrišćanstvo dosaditi i da ću se vratiti nazad u stari način života. Dosada i odustajanje je obeležila mojih prvih dvadeset godina života

Ja do tada nikada nisam završio ni jednu stvar, nikada nisam trenirao neki sport duže od dva treninga, nisam bio deo neke sekcije duže od par sastanaka... Najduže sam istrajao u ribolovu... ali tada, pre 25 godina, ni za ribolov nisam imao živaca. 

Što se tiče škole - preživljavao sam. Nikad nisam pao godinu, i to je bila sva moja ambicija - dovoljan ili dobar. Nije me interesovalo.

Šta ako je hrišćanstvo bila samo kratka faza? Mučilo me je to. Doživeo sam nešto lepo, ali šta ako mi to dosadi? Ponovo me privuče ulica? 

To je bio užasan strah - ponovo u beznađe, u mrtvilo... Šta ako priča o Hristu nije istinita kako sam verovao do tada? Užasno sam se toga plašio.

Protestantska Hrišćanska zajednica Novi Sad - pred početak bogosluženja - Božić 2018

25 godišnjica lične vere - zašto posle četvrt veka i dalje verujem i zašto mi hrišćanstvo nije dosadilo?

Sada, četvrt veka kasnije, kada razmišljam o tome, postavljam sebi isto pitanje... zašto mi nije dosadilo?

Dok sam razmišljao i molio se šta da napišem u današnjem tekstu, nekoliko stvari su se istakle, tačnije 5 njih - razlozi zašto mi hrišćanstvo nije dosadilo.

       Podržite blog KaHristu tako što će te:
1. Čitati tekstove sa njega. Preko 400 tekstova povezanih sa duhovnošću i hrišćanstvom.
2. Deliti tekstove na društvenim mrežama - Facebook, Twitter, Piterest... Time nam podižete vidljivost.
3. Prijaviti se u listu čitalaca ovog bloga.

1. Jer je Bog realnost 

Jedno od najčudesnijih otkrića na samom početku moje vere jeste da je Bog realnost (ne znam da izaberem bolju reč). Uvek sam mislio da se hrišćanstvo zasniva samo na očekivanju nečeg u budućnosti, izbegavanja pakla, vere radi vere, pravila... Da je crkva pitanje nacionalne pripadnosti, filozofija, običaju i pogled na svet... To me definitivno nije privlačilo ali nisam bio ni svestan koliko grešim.

Onda sam otkrio da kada se molim - Bog me čuje i ispunjava molitve; da govori i danas i da mogu da razumem šta govori; da se i dalje dešavaju čuda - isceljenja bolesnih, pobeda nad demonskim silama... Otkrio sam da emocionalno doživljavam veru, celim bićem, ne samo umom, nešto natrpirodno što ne znam rečima ni da objasnim.

Otkrio sam novi svet za koji nisam ni znao da postoji. Zapravo... da vera nije pitanje stila života nego odnosa sa živim Bogom. 

2. Jer sam zavoleo Hrista

Zavoleo sam Hrista i to jako. U početku je to bila potreba za oslobođenjem, kasnije zahvalnost... danas sledim Hristov put jer volim mog Spasitelja...

On nije samo moj Spasitelj. Otkrio sam da je i Prijatelj, Brat, Onaj koji mene voli... Zavoleo sam Njegovo delo, mudrost, reči, to kakav je bio. Zavoleo sam to što mogu da imam odnos sa njim, smisao koji mi daje...

3. Zbog iskustva Duha Svetog 

Već sam spomenuo - najveće otkriće za mene je bilo to da je Bog realno iskustvo, ne samo pogled na svet i ritual. Doživeo sam čuda. Video sam ljude isceljene, čuo Božiji glas, Bog je dao proročke reči drugima za mene, video sam manifestacije demonskih duhova i delovanje anđela, molio se u drugim jezicima (i to činim i dalje)... 

Posle svega toga, niko ne može da me uveri da Bog nije realnost...

4. Jer sam našao porodicu

Našao sam porodicu. Mislim na crkvu. Nekad je disfunkcionalna. Nekada funkcioniše kako treba. Ali je prava porodica. Ne bi je menjao ni u kom slučaju, jer porodica se ne menja... a i volim ih puno. 

Crkva u koju sam ušao pre 25 godina je postala moj duhovni dom. Crkva nisu samo rituali, to je površina. Suština koju sam otkrio jeste da je crkva odnosi, prijateljstva, zajednički rad, zajedničko učenje... Uvek sam želeo da budem deo neke "ekipe", u crkvi sam to našao. 

5. Zbog mraka kojeg se sećam

Nisam ciljno stavio ovu tačku na kraj, slučajno je tu... Nije najznačajnija. Ali i posle četvrt veka sećam se mraka, bola i beznađa bez Boga. Sećam se depresije i očaja iz kojeg me je Bog izvukao. 

Propovednik je govorio te večeri, pre četvrt veka, da radosno ustaje. Ja sam mrzeo jutro. Poželeo sam da doživim isto, da radosno ustanem. 

Sećam se i prvog jutra sa nadom u srcu, sa smislom. Odjednom sam disao punim srcem (ne plućima). Još uvek ustajem na isti način, nije me prošlo, hrišćanstvo mi nije dosadilo. Dobio sam smisao života, zato mi hrišćanstvo nikada ne može dosaditi. 

Pitanje za vas - da li imate nadu?

Zašto vi sledite Hristov put tj zašto vam hrišćanstvo nije dosadilo? Podelite sa mnom vaše razmišljanje....
A ako ne poznajete taj put... istražite. Uskoro kreće Alpha kurs - 23. januara u našoj crkvi... Idealna prilika da saznate više... 

Beređi Dušan Bera

Da li pratite naš Youtube kanal? Počnite da nas pratite na sledećoj adresi - Protestantska Hrišćanska zajednica. 

Jedan od videa sa ovog kanala je i sledeći... pokazuje kako crkva izgleda kao porodica.