Otpisani (serija jugoslovenske kinomatografije) i kada otkriješ da je nešto mit (mythbusted)

Otpisani (serija jugoslovenske kinomatografije) i kada otkriješ da je nešto mit (mythbusted)

Otpisani (serija jugoslovenske kinomatografije) i kada otkriješ da je nešto mit (mythbusted)

Srušen je jedan od mitova mog detinjstva...

Prle, Tihi i Zriki… nisu bili tako opasni kako sam ja mislio.  Junaci moje mladosti su me „razočarali“. Mi dečaci iz ulice smo se tukli za to ko će u igri biti Tihi, a ko će biti Švaba ili Kriger. 

Kada bi na TV-u prikazivan Otpisani... ulica bi bila prazna, svi bi začarano gledali seriju.

Serija je snimljena davno, 1974. godine. Glavni likovi: ">Prle (Dragan Nikolić), Tihi (Voja Brajović), Kriger (Stevo Žigon), Маrija (Zlata Petković), Joca (Pavle Vuisić)elita jugoslovenske kinematografije.

Za nas je izgledalo tako stvarno, borili su se Nemcima, ginuli za ideale, momci promenjeni iz lopova i kriminalaca u heroje revolucije…



Kako sam otkrio da su moji heroji mit? (mythbusted)



Vozim kola. Radio emisija. Neki istoričar... u emisiji koja se bavila fenomenom „Otpisanih“, je izjavio da je u toku okupacije Beograda (1941-1944), poginuo samo jedan Nemac u Beogradu, i to u saobraćajnoj nesreći. 

MOJI HEROJI SU BILI LAŽNI!!! Nije bili borbi na ulicama Beograda. Nema heroja revolucije. Mit je razbijen!!!

Malo se šalim na temu mitova, iako sam stvarno verovao da je radnja „Otpisanih“ delimično istinita. Ali sa druge strane sve to me je pokrenulo da razmislim o mitovima u mom životu, a posebno u vezi odnosa sa Bogom. Mislim da ne postoji destruktivnija sila u životu jednog hrišćana od verovanja u mit.


Otpisani (serija jugoslovenske kinomatografije) i kada otkriješ da je nešto mit (mythbusted)

Šta je to mit u hrišćanskom životu?


Neko je definisao mitologiju kao: „Mitologija se javlja kao sistem koji ne mora da je uvek i sasvim uobličen, on sadrži i niz mitskih likova, božanstava i heroja nadljudske snage, koji se diferenciraju u strogo ljudskom obliku“. 

Problem sa mitologijom je da ona prenosi naše ljudske slike na Boga, uobličavajući Boga u naše kalupe razumevanja, što je naravno destruktivno. 

Slediti Boga ima smisla samo kada je on Bog. Slediti projekciju svojih misli je besmisleno.

Znam da ateisti smatraju da je vera u Boga projekcija naših očekivanja i želja na neka, po njima navodna, viša bića. Kod mnogih vernika verujem i ja da je tako... opisuju Boga kroz svoje želje kakav Bog treba da bude. 

Moje iskustvo jeste da što više napredujem u veri to se moja projekcija umanjuje, i sve više se gradi na Objavi Božijoj (kako kroz Sveto pismo, tako i kroz sopstveno iskustvo). Kada pogledam danas moju sliku Boga ona se drastično razlikuje od onoga šta sam nekada verovao (smatram u pozitivnom smislu).

Bog je najveći MythBusters (razbijač mitova). Prosto ne dopušta da nastavimo da verujemo u laž. Laž o Bogu nas sprečava da ga sledimo na ispravan način. Posledica je tonemo u legalizam, religioznost, filozofiranje, nemoralnost, osuđivanje… Vera mora biti zasnovana na realnoj slici o Bogu, i to je težnja koju svako Božije dete treba da ima.. 

Tužno je kada otkriješ da je nešto što si verovao mit, i da Prle nije "sredio" milione Nemaca, ali istina je uvek korisna. Tužno je i da otrkiješ da si verovao/la u mit o Bogu, ali je krajnje korisno iskustvo koje podiže našu veru na dublji nivo.... 

Beređi Dušan Bera

Da li pratite naš Youtube kanal? Ako ne preporučujem vam YT kanal Protestantske Hrišćanske zajednice... Jedna od emisija u kojoj se suočavamo sa mitovima je i sledeća:
 

1 коментар:

  1. Pre neki dan, srušen je jedan od mitova mog detinjstva. Prle, Tihi i Zriki… (likovi iz serije „Otpisani“) nisu bili tako opasni kako sam ja mislio. Junaci moje mladosti su me „razočarali“...

    ОдговориИзбриши