Zašto je upornost značajna osobina? Da li jeste značajna? Ili je lakše odustati?
Tuzla. Veče. Logorska vatra. Rendžeri na okupu. Moje omiljeno. Pripremamo se za hajk na Konjuh. Nije neki ekstremni uspon, ali je svakako izazov. Zamolili su me da podelim nešto, i to me je podsetilo na sledeći događaj. Ne previše izazovan, što se tiče samog događaja, ali u svojoj poruci značajan... Tekst je o tome zašto ne odustati.
"Nedelja ujutro. Čekamo početak jutarnjeg predavanja na konferenciji. Grupa nas sedi u holu, a među nama i mladi bračni par sa dvogodišnjom devojčicom. Devojčica se igra na podu sa vozićem od lego kocki, stalno pokušavajući da iz hola, polako gurajući vozić, uđe u glavnu salu. Roditelji je puste da dođe do vrata, uzeli bi je u ruke, i vratili nazad do mesta gde sedimo. Dete se nije bunilo, nego bi ponovo počelo putovanje vozića, do vrata i opet nazad.
Tuzla. Veče. Logorska vatra. Rendžeri na okupu. Moje omiljeno. Pripremamo se za hajk na Konjuh. Nije neki ekstremni uspon, ali je svakako izazov. Zamolili su me da podelim nešto, i to me je podsetilo na sledeći događaj. Ne previše izazovan, što se tiče samog događaja, ali u svojoj poruci značajan... Tekst je o tome zašto ne odustati.
"Nedelja ujutro. Čekamo početak jutarnjeg predavanja na konferenciji. Grupa nas sedi u holu, a među nama i mladi bračni par sa dvogodišnjom devojčicom. Devojčica se igra na podu sa vozićem od lego kocki, stalno pokušavajući da iz hola, polako gurajući vozić, uđe u glavnu salu. Roditelji je puste da dođe do vrata, uzeli bi je u ruke, i vratili nazad do mesta gde sedimo. Dete se nije bunilo, nego bi ponovo počelo putovanje vozića, do vrata i opet nazad.
Posle nekoliko ponovljenih ciklusa, na kraju je devojčicin
tata prokomentarisao: „Kako je lukava, uporno i promišljeno pokušava da dođe do
bake, naizgled igrajući se...“ Devojčicina baka se nalazila u sali, a bebac je
uporno pokušavao da dođe do bake. Mama i tata su joj branili da dođe do
željenog cilja, bake, maženja i igre (kako bi baku oslobodili da uživa u
konferenciji), i ona je smislila plan i
uporno ga sprovodila. Postavio sam im pitanje: „Mislite da tako mala ona može
da smisli plan?“, ali posmatrajući njenu upornost morao sam da prihvatim da su
u pravu. Bez žaljenja, uporno ka cilju, jer je znala da će joj na cilju biti
dobro.
U Starom zavetu Jakova se bori sa Bogom, Postanje 32: “24. A kad osta Jakov sam, tada se jedan čovek
rvaše s njim do zore. 25. I kad vide da ga ne može savladati, udari ga po
zglavku u stegnu, te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše s
njim. 26. Pa onda reče: pusti me, zora je. A Jakov mu reče: neću te pustiti
dokle me ne blagosloviš. 27. A čovjek mu reče: kako ti je ime? A on odgovori:
Jakov. 28. Tada mu reče: odanas se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se
junački borio i s Bogom i s ljudma, i odolio si. 29. A Jakov zapita i reče:
kaži mi kako je tebi ime. A on reče: što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga
ondje. 30. I Jakov nadjede ime onomu mjestu Fanuil; jer, veli, Boga vidjeh
licem k licu, i duša se moja izbavi.“ Moram priznati, za mene jedan od
najčudnijih događaja u Svetom pismu. Slušao sam propovedi na ovaj tekst, čak
pokušavao i da govorim na njega ali ga ne razumem. Čovek i Bog se bore??? Kako to
razumeti?
Poruku međutim
razumem, i bebac me je juče podsetio na ovaj princip „Neću te pustiti
dok me ne blagosloviš“ ili „Ne odustajem od potrage, dokle ne dođem do cilja“.
Neću odustati od potrage, borbe dokle ne doživim tvoje delovanje, tvoje
prisustvo Bože. Iznova i iznova, ne odustajući. Moram biti svestan principa
koji Apostol Pavle otkriva u Galatima „Jer
telo žudi protiv duha, a duh protiv puti – ovo dvoje se jedno drugom protivi da
ne činite ono što hoćete“. Posmatrajući bebu, obnovio sam odluku - uporno protiv pritivljenja do željenog
cilja!"
Jedna od najvažnijih odluka hrišćana jeste upornost. Dok ne prođeš kroz cilj ne odustaješ. Bol nije prepreka, on otežava. Jedina prepreka je odustajanje. Treba ići uporno do cilja.
PS. Deo naših aktivnosti jeste i pomeranje granica i postavljanje novih izazova... Ne odustati, nego pomeriti granicu svog iskustva. Kako bljuvati vatru? - u linku se nalazi moje iskustvo, a video pokazuje isksutvo od sinoć, kada je još par njih to pokušalo.
Jedna od najvažnijih odluka hrišćana jeste upornost. Dok ne prođeš kroz cilj ne odustaješ. Bol nije prepreka, on otežava. Jedina prepreka je odustajanje. Treba ići uporno do cilja.
PS. Deo naših aktivnosti jeste i pomeranje granica i postavljanje novih izazova... Ne odustati, nego pomeriti granicu svog iskustva. Kako bljuvati vatru? - u linku se nalazi moje iskustvo, a video pokazuje isksutvo od sinoć, kada je još par njih to pokušalo.
- Ako vam se dopada moje pisanje, učinite mi uslugu i podelite ga na društvenim mrežama - facebook, twitter... Zašto? Zato što time pomažete da ovaj blog dopre do šire publike, a ako je vas ohrabrio, sigurno ce ohrabriti i druge.
- Pregledajte blog... u njemu se nalazi preko 300 tekstova iz različitih oblasti... Razmislite da se prijavite u listu čitalaca.
- Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu?
Нема коментара:
Постави коментар