субота, 03. мај 2014.

Kako bljuvati vatru - moje iskustvo i šta sam naučio o sebi (bljuvanje vatre)

Sinoć sam bljuvao vatru, prvi put u životu. Na kampu u Orahovici, jedan od vođa iz Slovenije je doneo poseban petrolej i učio nas kako se to radi – naravno ko je to hteo.

Kako bljuvati vatru?
Suština je prosta, izvedba malo teža, ali uzmeš u usta petrolej ili ulje (u našem slučaju, bez ukusa), i usmereno duvaš iznad  baklje a po plamenu. Nije opasno, treba samo skloniti kosu da je ne oprljiš, i čuvati se da ne progutaš tečnost (nezgodni stomačni problemi), i to je to... (U načelu! Ne preporučujem da pokušate sami.)


Šta je bitno uraditi?
Izbor goriva. Nipošto ne koristit benizin, dizel ili alkohol. Ove tečnosti su eksplozivne i može doći do opekotina. Petrolej može da posluži ali ima užasan ukus, i ako se proguta neprijatne posledice. Najbolje je nabaviti ulje napravljeno posebno za tu svrhu. Može da posluži ulje za baklje, ali proverite da nema sredstvo protiv komaraca u sebi - u tom slučaju ne koristiti!


Prilikom bljuvanja vatre, bitno je tečnost duvati preko vatre, vrha baklje. Ne pljuvati, nego usmeriti mlaz kao pri zviždanju. Ako pljunete verovatno ćete zapaliti osnovu baklje, ili ćete pljunuti po sebi i neće biti mlaza... Ne duvati mlaz u baklju, nego po plamenu!

Moje iskustvo: 
Grupa izviđača koja je to želela da proba je bila velika. Tinejdžeri su uvek spremni da probaju novu stvar (jedine devojke koje su probale su bile iz mog odreda, sa se pohvalim. Ponos.). Ja sam u početku stao u red, čekao, i na kraju odustao. Gledao sam ostale, ali nisam sam imao hrabrosti da pokušam.

To je borba koju borim ponekad, doduše sve ređe. Mnoge stvari u životu nisam pokušao iz razloga jer sam se bojao, stideo... Ne znam odakle to u meni? Da li zbog srama doživljenog u osnovnoj školi, straha od neuspeha, ili bojazni da neću uspeti da nešto uradim? Ili postoji drugi razlog? 

Razmišljam o tome, ali dobro se sećam da me je taj osećaj pratio od detinjstva – nešto želim da pokušam, ali to ne uradim jer se osećam loše u vezi sebe! Mrzeo sam taj osećaj. Prepoznao sam ga i sinoć.

Kada je Samuel pitao da li još neko želi da pokuša, vratio sam se do vatre, uzeo ulje u usta i dunuo u vatru. Nije bilo savršeno, ali sam uspeo. Bljuvao sam vatru, prvi put u životu, u 41 godini života! 

Supruga mi se nekada ruga da nadoknađujem želje iz detinjstva, „proživljavam ponovo detinjstvo“. Možda! Ali mnogo mi je značajnije da ne dopustim osećaju srama, straha od neuspeha... da me blokira. Blokiranje stvara frustraciju. Pokušaj, čak i sa neuspehom me oslobađa, jer na kraju dođe i uspeh.

Šta me vodi Hristu u ovom događaju?

1. Hristos mi je dao slobodu da ne uspem. 
Ne uspeti nije kraj svega, to je samo deo putovanja ka konačnom cilju, ka pobedi.

2. Hristos me je oslobodio besmislene sramote. 
Nije sramota kada nešto ne ide. Prava sramota je vezana samo za moralni neuspeh, za greh, van toga sramota je besmisleno osećanje. 
Lažna sramota stvara osećaj bezvrednosti, omalovažava, unižava našu ličnost, vezana je za moja postignuća. Prava sramota nas vodi da se pokajemo za naš greh, ne unižava. Zato kroz Hrista odbacujem lažnu sramotu.

3. Pokušati je deo hrišćanstva, deo vere. 
Vera je koračanje stazom kojom pre nisi išao (Knjiga Isusa Navina 3 (link za propoved)). Pokušaj me uči veri i pouzdanju, a što više verujem i pouzdajem se u Boga, to sam spremniji i da pokušam.


4. Morao sam i da se malo pohvalim – bljuvao sam vatru. To me ne vodi Hrisu, prija mi da se pohvalim J.

Na istom kampovanju sam doživeo u drugu avanturu pod imenom: Kiša, kabanica i čizme (link).


  • Ako vam se dopada ovaj tekst, razmislite da ga podelite na društvenim mrežama. Time mi puno pomažete da se uticaj bloga raširi. 
  • Razmislite da se upišete u listu čitalaca bloga. To je takođe od velike pomoći za uticaj ovog bloga. Prijava je sa strane na pc, ili ispod teksta na mobilnom.
  • Da li pratite moju emisiju na youtube - Teologija uz jutarnju kafu? 

Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...