Zašto ne volim ponedeljak? (I don't like mondays) pesma Bob Geldof (The Boomtown rats)

The boomtown rats

Mnogi ne vole ponedeljak. Đaci jer počinje školska nedelja, radnici zbog početka radne nedelje. Za hrišćane kažu da mnogi ponedeljkom pokazuju drugo lice u odnosu na nedelju - nedeljom u crkvi su sveti, a ponedeljak... no nećemo o tome. 

Neki dan sam slušao pesmu od Bob Geldofa iz vremena dok je bio u grupi "The Boomtown rats", pod tim nazivom, "Ne volim ponedeljak".  Nisam poseban ljubitelj njihove muzike, pa nikada pre nisam sa pažnjom poslušao reči ove pesme.

"Silikonski čip u njenoj glavi se pregrejao,
I niko neće ići u školu danas,
Ona će učiniti da ostanu kod kuće

I tata ne razume, jer ona je uvek bila tako zlatna,
I on ne može da vidi razlog,
Jer razlog ne postoji, koji razlog traba da pronađeš?
Kaži mi zašto?
Ne volim ponedeljak.
Kaži mi zašto?
Ne volim ponedeljak.
Kaži mi zašto?
Ne volim ponedeljak.
želim da pucam ceo dan.
Teleks, koji dobro održavaju, otkucava svetu koji čeka. 
Majka je u šoku, otac uzdrman.
Misli su okrenute njihovoj devojčici.
Umilna šesnaestogodišnjakinja i nije tako srećna,
i nije lako priznati poraz.

I niko ne vidi razlog, jer razlog i ne postoji.

Uostalom, koji je razlog potreban? 
Kaži mi zašto? – ’Mrzim ponedeljak... 
Hoću da pucam. Ceo dan’”
...

Bob Geldof je u jednom intervjuu kasnije ispričao o nastanku ove pesme: „Bio sam usred jednog radio-intervjua u Atlanti kada je teleks, smešten iza mene, počeo da štekće“, pričao je kasnije Geldof. „Kako je vest stizala, tako sam je čitao. Mrzeti ponedeljak stvarno izgleda neuobičajeno kao razlog za masakr. Razmišljao sam o tome na putu ka hotelu i rekao sam sebi: Neki čip u njenoj glavi se, očigledno, pregrejao. Zapisao sam te reči. Novinar koji je razgovarao sa Brendom postavio je pitanje: ’Zašto?’ Jer, bio je to potpuno besmislen potez, kao i razlog koji ju je naveo da ga uradi. Verovatno sam iz istog razloga i ja napisao potpuno besmislenu pesmu, kako bih što vernije oslikao ceo događaj."
Tog dana, 29. januara 1979. godine Brenda En Spesner, iz San Dijega (Kalifornija, SAD) uzela je  poluautomatsku pušku, odšetala se do igrališta kod obližnje osnovne škole i na okupljenu decu otvorila vatru. Na mestu ih je ubila dvoje i ranila još osmoro, kao i jednog policajca. 

Kada je konačno savladana, na pitanje zašto se odlučila na ovaj ubilački korak odgovorila je: "Samo sam počela da pucam i to je to. Uradila sam to iz zabave. Ne volim ponedeljke...Uradila sam to jer sam htela da ulepšam dan. Niko ne voli ponedeljke. Mrzim ponedeljak“. Još uvek je u zatvoru, osuđena na doživotnu robiju.
Nisam znao do danas za ovu priču. Potpuni besmisao - naizgled. Ubistvo bez iskakvog smisla. Posle slušanja pesme potražio sam na internetu zašto je napisao ovu pesmu i saznao navedeno. Interesantna je i njena izjava o tome kako je dobila pušku - otac joj je poklonio za Božić. Spenserova je rekla: "Tražila sam radio a on mi je poklonio pušku. Osećala sam se kao da želi da se ubijem". Priča ove žene je priča zlostavljanja, nemara njenog oca. Izabrala je suludi čin, ali iza svega je stojala velika bol iskustva sa njenim ocem.  

Razne misli mi se rađaju, ali najviše suprotnost Isusovih reči: "Koji bi od vas svome sinu, kad ga zamoli da mu da hleba, dao kamen? Ili mu, kada ga zamoli da mu da ribu, dao zmiju? Pa ako vi, iako ste zli znate kako da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će vaš Otac koji je na nebesima, dati dobre darove onima koji ga zamole?" Matej 7:9-11 
Učim ovih dana da se pouzdam u Nebeskog Oca. Nije mi lako, kada u obzir uzmem zemaljske očeve. Možda je to i najteža lekcija mog hrišćanskog hoda - pouzdati se u Oca Nebeskog. Iskustvo ljudskih odnosa mi govori suprotno i zato se učim da verom prihvatam - Nebeski Otac je mnogo bolji od zemaljskih. Čak i kada ne dobijem šta želim, znam da mi umesto radija nije dao pušku. I to me drži na kursu, da ne skrenem, da ne želim da grešim, da istajem. Obećao je i ja mu verujem!

Međutim, ne činim to samo samo verom, nego i osećajući njegovo delovanje - On ne čini da se osećam da želi da me nema. Čak i kada zgrešim, a grešim, i dalje čini da se osećam voljenim. Bez obzira na moje propuste, znam, osećam njegovu ljudbav prema meni. I to me isceljuje. 


I dok kucam ove reči razmišljam, možda je sve to preslabo razmišljanje za ovako strašnu priču. Mogao si da pišeš o besmislu, o zlu, o roditeljstvu, toliko misli pokreće ovaj naizgled besmisleni čin. Možda. Ali mi je ovo vrednije -  "Koji bi od vas svome sinu, kad ga zamoli da mu da hleba, dao kamen? Ili mu, kada ga zamoli da mu da ribu, dao zmiju? Pa ako vi, iako ste zli znate kako da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će vaš Otac koji je na nebesima, dati dobre darove onima koji ga zamole?" Matej 7:9-11 Prija mi kada to znam!



  • Ako vam se dopada ovaj članak, učinite mi uslugu i podelite ga na društvenim mrežama... Facebook i twitter... 
Naš youtube kanal - prijavite se... Video - Smisao, besmisao, Bog i moderna umetnost...



Нема коментара:

Постави коментар