Zašto je Isus odbio da bude kralj? - Evanđelje po Jovanu 6 - Propoved

Zašto je Isus odbio da bude kralj? - Evanđelje po Jovanu 6 - Propoved 

Isus je na više mesta odbio krunisanje, odbio je da bude kralj. U Starom zavetu, očekivani Mesija je bio prikazan kao kralj. To je unosilo konfuziju među Judeje, pa čak i među Isusove učenike. Jedan od takvih događaja je zapisan u Evanđelju po Jovanu 6. Zašto je to Isus činio?

PS. Prethodni tekst na Evanđelje po Jovanu možete pronaći OVDE. 

Džejms Sajera, pisac knjige "Svemir mog suseda" (ako vas interesuje filozofija i hrišćanstvo, preporuka) u knjizi Reformacija uma je izjavio –  Svaki put kada čitamo Bibliju treba da zauzmemo stav da poslednji put kada smo čitali odeljak koji čitamo danas, da smo ga možda pogrešno razumeli, barem delimično. Možda tu ima mnogo više toga za nas. To će nas držati otvorenima za mogućnost da rastemo u znanju.

Slažem se sa ovim rečima, jer Božija reč je mnogo više od teksta, ona je poruka od Boga nama ljudima, a Bog uvek ima šta da nam kaže i da nešto uradi u našim životima. Judeji su propustili da uče, nisu shvatili stihove o kralju... mislili su da sve znaju. Ali samo otvorenog uma mi rastemo.

Osnovno pitanje - ko je Isus Hristos? 

Tekst iz Jovana 6:1-13

Kako razumeti tekstove Svetog pisma?

Kada pristupamo tekstu mi treba da postavljamo pitanja, jer samo tako možemo dobiti i odgovor. Čitali smo u tekstu da je Isus nahranio pet hiljada ljudi. Desilo se čudo, Isus je umnožio pet ječmenih hlebova i dve ribe i time nahranio pethiljada ljudi. Vidimo da je ostataka od hrane bilo 12 korpi, tj mnogo, mnogo više od početne količine hrane. 

Isus je učinio čudo i to veliko čudo. Ovo je jedino čudo koje spominju sva četiri evanđelja, osim čuda vaskrsenja Hristovog. Šta je Isus hteo da postigne ovim čudom? Istinu otrkivamo kada postavimo pitanje o prirodi ovog čuda

Čudesno umnožavanje hrane - Šta Isus želi da pokaže?

U pitanju je čudo koje se protivi zakonima fizike a posebno zakon koji se zove - Zakon održanja energije i materije. Ovo nije čas fizike ali bitno je da razumemo šta govori ovaj zakon.  
Zakon tvrdi da materija i energija ne mogu da nestanu same od sebe ili da nastanu. Mogu samo da prelaze iz stanja u stanje. Ništa komplikovano, to radite svaki put kada ložite vatru – materija prelazi u energiju, na kraju imamo samo pepeo i toplinu, drvo nije nestalo, nego je prešlo u toplotu. Moguće je i obrnuto, ali to je već komplikovano i neću da dužim nego idemo pravo na suštinu… 

U ovom slučaju Isus krši zakone fizike, jer iz ničega stvara materiju. Ne dolazi do preleska nego do stvaranja. To je veliko čudo. Za njega ništa posebno ali za ljude ogromno, jer stvoriti materiju može samo Bog.

Tako prilikom sukoba Mojsija i faronovih sveštenika, oni su ga pratili neko vreme – pretvorili su štap u zmiju, vodu u krv, prizvali su žabe, ali kada je trebalo stvoriti komarce, promeniti prirodu materije to više nisu mogli. Jer to ljudi ne mogu, niti može đavo koji je koristi faraonove sveštenike, nego samo Bog. I zato narod u ovoj situaciji želi da zakralji Isusa, jer su doživeli nešto posebno, manifestaciju samog Boga.

• Imam molbu za vas. Podržite blog KaHristu.
  1. Podelite, komentarišite, lajkujte tekstove sa ovog bloga na društvenim mrežama. To omogućava da blog bude viđen... Ako ne pomognete... niko neće videti.
  2. Dajte vaš kredibilitet KaHristu tako što će te s prijaviti na listu čitalaca. Opcija je sa strane na PC ili ispod teksta na mobilnom. Hvala vam puno.

Zašto Isus hoda po vodi?

U nastavku teksta opisano je još jedno čudo, događaj u kome Isus hoda po vodi… U pitanju je ponovo čudo koje prkosi zakonima fizike. Jer čovek ne može da hoda po vodi, niti da kontroliše vodu. On tone. Ali Isus ostaje na vodi prkoseći zakonima, fizici. Time Isus potvrđuje svoje čudesno poreklo, prirodu, to da je Bog, da je vam zakona ovog sveta.

Verujem da je to značaj ovog teksta, da Isus želi da ukaže svojim učenicima koga zapravo slede. Primetite da se to utisnulo u njihov um, da svi smatraju da je jako značajno da to spomenu. Takođe verujem da je razlog toga da šalje učenike napred taj, da ispita da li su razumeli lekciju. 

U nastavku šestog poglavlja opisan je momenat donošenja odluka, mnogi odstupaju od Hrista, ali Apostoli iako ni sami ne razumeju Hristove reči ispovedaju „Gospode, kuda ćemo ići, ti imaš reči večnog života“, videli smo i svedočimo da si ti Božiji izaslanik. I to je izazov koji Bog stavlja pred svakog od nas – ko je Hristos za vas? Bog, čovek, legenda, neko nevažan i nerazumljiv ili Gospod stvoritelj.

Da li je Isus za tebe Bog ili Deda mraz (onaj koji ispunjava tvoje želje)?

Isus je učinio čudo, ljudi su oduševljeni, ali Isus beži od njih. Zašto?

Da li vam je to čudno? Jer ispada da mu nije drago zbog pažnje koju mu poklanjaju ljudi. Postavlja se pitanje, zašto je onda to učinio? Postoje tri mogućnosti:

Prva mogućnost je: Isus nije očekivao njihovu reakciju, iznenadio se pa mora da beži. 

Teško zamislivo posle čuda koje je učinio – da onaj koji upravlja materijom ne može da predvidi reakciju ljudi.

U tom pravcu nas vodi i sledeće: u ovom događaju nije slučajan ni izbor hrane kao čuda a ni momenta kada se to dešava. Praznik je Pashe, sećanja na blagoslov izbavljenja iz Egipta. Znamo da je pred Pashu jer učenici skupljaju otpatke hrane što je bila odredba vezana za ovaj praznik. 

Hrana sama po sebi jeste simbol Božijih blagoslova, ali za Pashu je značajno je da je opis blagoslova u obećanoj zemlji bila poruka o hrani… U situaciji kada je gladovanje bilo česta pojava, imati hranu jeste slika blagostanja, i to blagoslova koje od Boga dolazi.

Hristos umnožava hlebove pred pashu, koristeći pashalne hlebove, prikazujući da je on hleb života … što i razrađuje u nastavku događaja. Moj zaključak je da on to čini namerno, da je veoma dobro promislio to što čini. To vidimo i iz pitanja Filipu šta da radi - To je rekao da bi ga iskušao, jer je već znao šta će učiniti. 6:6

Druga mogućnost – bilo mu je žao naroda, i stavio je brigu za ljude ispred svojih interesa. 

Po ovom mišljenju, Isus nije planirao da učini čudo. Ali kada je video gladan narod nije mogao da se odupre želji da im pomogne. 

Za sigurno znamo da je Isusu stalo da odgovori na naše potrebe, ali je neverovatno da je to jedini motiv koji ima. Takođe, da li bi narod, još sa decom krenuo u pustinju bez hrane? Jer zbog čega bi narod očekivao da će mu Isus dati da jede? Zar se ne bi pobrinuo sam za hranu?

I to nas vodi do treće, po meni jedino moguće opcije - hteo je to. 

Pitanje je zašto? Predlažem ponovo, da je hteo da  pokaže ko je On, ali i da testira zašto ga ko sledi. Test je bilo pitanje - ko ga sledi zbog onoga ko on jeste, a ko ga sledi samo da napuni stomak. 

Da li sam Deda Mraz hrišćanin?

Da me ne shvatite pogrešno, svi mi dolazimo Bogu zbog naših potreba - da li smo nesrećni, zarobljeni, zbunjeni, treba nam isceljenje, pomoć, rešenje… i to je u redu. Bog voli da odgovara na naše potrebe, tako nas je napravio.

Ne smemo ostati samo na tome – nazovimo to deda mraz hrišćanstvo… Kako deca razmišljaju o Deda mrazu -  biću dobar da dobijem poklone, ako nema poklona, nema ni dobrih dela. 

Mnogi tu sliku i priču o Deda mrazu preslikaju na Boga, slede ga da bi nešto dobili, i samo zbog toga, i kada to ne dobiju, kada dođu teška vremena i iskušenja za njihovu veru oni duhovno umiru.

Šta Isus zapravo želi? - Zašto je odbio da bude kralj?

Konačno pitanje koje se postavlja jeste - zašto Isus nije hteo da bude kralj? Slažemo se svi da je njegova misija bila da umre, ali zašto nije ostao posle smrti na zemlji i uspostavio svoje carstvo? Razmišljam da nije zato što mi imamo zadatak?

Zašto Isus koristi tuđu hranu?

U ovom događaju Bog čini još jednu čudnu stvar – da bi napravio ovo čudo on uzima pet hlebova i dve ribe i umnožava ih. E sada da li je Bog mogao da stvori hranu iz ničega jednako kao što je umnožio tih par komada hrane, mogao i bez tih par hlebova i to bi bilo još veće čudo. Ali Isus bira da koristi ljudske elemente.

Da li su moja dela važna ili bezvredna?

To me je podsetilo na jedan od momenata kada Bog uzdrma moja verovanja. Pre nekoliko godina sam čuo poruku na tekst iz Otkrivenja Jovanovog 21:24 i 26 – Narodi će u svetlosti Njegovoj hoditi i kraljevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega... I prinosiće mu se slava i čast naroda. Stihovi govore o kraju ove zemlje, o momentu kada će naš Gospod uspostaviti novo nebo i novu zemlju. 

Propoved je bila o delima i govornik je postavio pitanje šta je to slava i čast naroda koje će ljudi doneti pred Hrista Boga, i njegov zaključak je bio da su u pitanju naša dela, dobra dela koje učinimo. Za mene je to bio jedan od retkih momenata kada u par rečenica budem presvedočen da grešim, jer do tada sam posmatrao naša dela kao igru dece. 

Čak šta više sam čuo poruke o tome, da Bogu nisu potrebna naša dela, nego on dopušta da se mi igramo, kao kada meni moj Stefan pomaže da nosim džak, ja radim, a on navodno pomaže… Ali sada sam ubeđen da to nije istina, Bogu su naša dela dragocena i jednog dana ćemo ta dela doneti pred njegov presto kao poklon.

Slika koja može da nam pomogne je sledeća. Katedrala na slici je Katedrala iz Drezdena. U II Svetskom ratu je bila potpuno srušena, no devedesetih su je obnovili. Ono što je značajno jeste da su koristili elemente stare, znači ruševine, i dodavali nove cigle, blokove tamo gde nije bilo starih. I Katedrala je obnovljena. 

Na isti način kada Bog bude stvarao novo nebo i zemlju, neće baciti naša dela u smeće nego će ih, da kažemo slikoviti, ugraditi u Novo nebo i novu zemlju. Naše svako dobro delo, jeste materijal novog sveta.

Isus u današnjem tekstu ne prezire dve ribe i pet ječmenih hlebova nego ih koristi da bi nama poslao poruku, da želi nas, naše resurse da koristi i da su mu oni dragoceni. Propoved sam počeo sa komentarom da Bibliji pristupamo  postavljajući pravo pitanje. 

I time nisam mislio na mnoštvo pitanja koja smo postavili tekstu, nego postaviti sledeće pitanje Bogu – „Bože, šta želiš od mene?“ Moje darove, novac, imanje, vreme, znanje, sposobnosti, talente… Šta želiš od mene? Možda je to malo, ali Bog želi baš to da iskoristi. Može on bez toga, ali ne želi. I ne samo da ne želi, nego i ne radi. Tvoj i moj doprinos su ključni za Božije delo.

Sledeći tekst na temu Jovanovog evanđelja možete pronaći OVDE.  Link za audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/79693

Beređi Dušan Bera

PSS. Da li pratite moju emisiju - Teologija uz jutarnju kafu? Prijavite se da ne propustite.