Koliki je moj koeficijent siročeta? - Evanđelje po Jovanu 5 - Da li sam Božije dete ili siroče? - Propoved

Koliki je moj koeficijent siročeta? - Evanđelje po Jovanu 5 - Da li sam Božije dete ili siroče? - Propoved

Današnji tekst predstavlja zapis propoved na tekst iz Jovanovog evanđelja, 5 poglavlje. Događaj je o isceljenju čoveka, dugo godina bolesnog... Isus ga isceljuje. Međutim stvari ne prolaze radosno, nego isceljenje postaje razlog konflikta. Ovaj primer postavlja pitanje, da li sebe vidim kao dete Božije ili kao siroče... Prethodni tekst o nanovorođenju - Evanđelje po Jovanu 3, možet pročitati OVDE. 

Evanđelje po Jovanu 5

5 A bio je onde i jedna čovek koji je bolovao trideset osam godina. 6 Kada ga Isus ugleda kako leži i saznao koliko dugo boluje, upita ga: „Hoćeš li da ozdraviš?“ 7 „Gospodaru“ odgovori mu bolesni, „nemam nikog ko bi me, kada se voda zatalasa, spustio u jezerce, a dok ja stignem, neko je već onde pre mene.“ 8 „Ustani“, reče mu Isus, „uzmi svoju prostirku i hodaj.“ 9 I čovek odmah ozdravi, uze svoju prostirku i prohoda.

Da li Isus provocira?

Današnji tekst se dešava u mestu koje se zove banja Vitezda, pored Jerusalima. 

Legenda o Vitezdi

Ne postoji potvrda da li je to bila istina (jer Isus ne osporava tu izjavu), ili je u pitanju legenda, ali postojalo je verovanje da je anđeo povremeno silazio u banju, mutio vodu i onaj koji je prvi ušao u vodu je bio isceljen. Oko vode su zato stalno ležali teški bolesnici iščekujući svoju šansu za iscelenje. 

Isus pored vode susreće čoveka koji je nepokretan. Nema nikoga da mu pomogne nego leži na obali nemoćan, nadajući se čudu ali ne znajući kako će to čudo da se desi. Očigledno može da puzi, ali je prespor. U tekstu čitamo da se Isus sažalio i iscelio ga. 

Banja Vitezda

• Pre nego nastavite čitanje, imam molbu za vas:
  1. Podelite tekstove sa KaHristu na društvenim mrežama. Time činite ovom blogu ogromnu uslugu i širite njegov uticaj. Hvala

Šta se desilo posle iscelenja? - da li Isus provocira Fariseje

Posle iscelenja Isus kaže – uzmi svoju ćebe, krevetninu i idi. Ne predstavlja se, ne objašnjava ništa, samo ga šalje sa jasnim uputstvom - uzmi svoje ćebe ili na čemu je već spavao i idi. I čovek kreće i time pokreće ceo niz sukoba. 

Taj dan je bila subota i takav postupak nošenja krevetnine je bio nezamisliv za fariseje, jer to je bio rad - selidba. Fariseji su smatrali da subotom čovek mora potpuno da miruje. Pitanje koje se postavlja je - zašto Isus to čini, zašto traži da ovaj nisi svoj krevet? Možda Isus nije znao običaje? 

Istorijski podatci nas upućuju da je Isus odrastao sa farisejima, da su njegova braća po Mariji, a posebno Jakov bili fariseji. On zna kako oni misle. Zato, pošto ih dobro poznaje, ja lično mislim da Isus ovde namerno provocira raspravu želeći da ukaže na propuste fariseja.

Da li je provociranje ispravno?

Pogrešno mislimo da hrišćani trebaju uvek biti oprezni, ne provocirati ljudske reakcije, da nas slučajno neko ne bi doživeo negativno. 

Kada se govori o hrišćanima zamišljamo ih kao slabe, nežne, feminizirane. Međutim nekada je jedini način da se ukaže na lošu situaciju, problematično ponašanje, da svojim ispravnim ponašanjem isprovociramo nečiju reakciju, kao što Isus, slobodno to možemo reći provocira svađu ovde. Ne trebamo se bojati ako je nešto ispravno.

A ključni propust koji Isus želi da ukaže Farisejima, jeste to da oni revnosno proučavaju Pisma, Bibliju, Božiju reč da nađu život večni a propuštaju da vide odgovor. To im i kaže: "Pomno proučavate Pisma jer mislite da u njima imate večni život. I ona svedoče za mene, a ipak nećete da dođete k meni da imate život." 5:39-40. 

Koeficijent siročeta kod fariseja

Fariseji se opterećuju se detaljima zakona ali propuštaju da vide njegovu svrhu. Kao u ovom događaju, primetite na čemu je njihov fokus - Isceljena je osoba koja je 38 godina bila nepokretna, koju su sigurno znali i videli, što je ogromno svedočanstvo i čudo, a šta je njihov fokus – što nosiš to ćebe?! 

Promašuju suštinu. Gledaju u Reč ali promašuju da pronađu suštinu.  Proučavaju Stari zavet istražujući Božiju volju, očekujući mesiju... i On je tu. Odgovor je došao. On je Isus Hristos. A oni to ne žele da prihvate. Ne da ne vide, vide, jer činjenice su tu, nego ne žele da vide.

Fariseji poznaju pismo, ali ono šta im Isus ukazuje im smeta. Doživljavali su sebe kao heroje, a sada im tamo neki seljak govori da to nije dovoljno. Ko je on da im kaže, pa oni su studirali kod nogu Gamaliliovih? Najvećih učitelja? I oni su revnosni, zaslužuju Božiju naklonost a on im kaže nije dovoljno. I prvo pitanje koje nam se naće u ovom tekstu jeste - da li sam ja takav? Da nisam zbog ponosa spreman da čujem šta Bog govori?  

• Prijavite se na listu čitalaca KaHristu i budite obavešteni o novim tekstovima. Takođe, povećajte tim činom kredibilitet bloga KaHristu. 

Šta je kamen spoticanja kod koeficijenta siročeta?

Šta je kamen spoticanja kod fariseja?

Sledeće pitanje je šta je kamen spoticanja za fariseje? Kamen spoticanja je to ko je Isus Hristos. Razumeli su njegove reči, da se izjednačio sa Bogom. Pogledajte stihove na slici:

1. Isus se izjednačava sa Bogom i zapravo govori da je On Bog. Nema razdvajanja Oca i Sina, njihove uloge se prepliću, nadopunjavaju. Isus je Bog. I samo kao Bog nas spasava. 

2. Tvrdi - ako ne poverujete da Ja jesam (Judejsko ime za Boga), da sam Bog, nećete videti Carstva nebeskog - Jovan 8:24. Prvi preduslov spasenja jeste da prihvatimo Hrista kao Boga. Da bi se čovek spasao, doživeo Boga mora verovati da Bog postoji, ali Pismo nam pokazuje da mora verovati da je Isus Bog.

Šta želiš da ti se desi?

Na obali, čovek očigledno čeka izbavljenje, tu je danima, mesecima, godinama. Želi da bude izlečen zato je tu. 

I Isus postavlja najčudnije moguće pitanje – „Da li želiš da budeš zdrav?“ da je to neko drugi rekao a ne Isus ja bih rekao ma sram te bilo šta maltretiraš čoveka ili jesi ti lud da to pitaš… Ali Isus nije ni lud, niti bezobrazan i zato vredi da razmislimo o tim rečima. Zašto ih on pita?

Duboko verujem da je razlog da je čovek morao izraziti svoju veru jer se vera iskazuje rečima. Isus izaziva veru tog čoveka. Jer čuda se dešavaju u interakciji naše molitve i Božijeg odgovora. 

Da bi dobili nešto od Boga mi moramo to da tražimo. Pismo u Jakovljevoj poslanici kaže „Nemate jer ne tražite…“. Osnova vere jeste tražiti. Moram da vam priznam da sam skoro presvedočen o značenju svega toga da moraš da veruješ da Bog postoji i nagrađuje one koji ga traže. 

Nekako sam taj deo nagrađivanja smatrao manje duhovnim, nevažnim. Ali jasno kaže – ako želiš da ugodiš Bogu ti to moraš verovati, da će Bog nagraditi tvoju veru, da će ispuniti ono što moliš od njega. To nije sebično. Da je ovaj čovek drugačije odgovorio na Isusove reči da li bi bio isceljen???? Morao je izgovoriti, tražiti.

Šta je mentalitet siročeta - koliko je moj koeficijent siročeta?

To je mana koju uočavam u nama, da ne tražimo. Kada smo bolesni koliko tražimo isceljeljenje? Ili kada je poziv na molitvu koliko izlazimo napred? Malo. A ne zato što nemamo problema. Koliko samo puta sam čuo komenare da ljudi kažu ma sramota me je, ili slične komentare. Nemate jer ne tražite! 

Mogao je i čovek reći „Isuse ti imaš pametnije poslove“ i ostao bi bolestan do kraja života. Problem koji često imamo jeste mentalitet siročeta. Primetite ovog čoveka, on je bio kao siroče, odbačen, usamljen, nije imao nikog oko sebe da mu pomogne, izgubio je nadu. Očajan čovek koji je ostavljen. I Isus ga tu susreće. Odgovara na njegovu potrebu jer je njegov koeficijent siročeta bio mali - očekivao je čudo. 

Fariseji sa druge strane su imali sve, bili su poštovani, mudri. Ali koeficijent siročeta im je bio veliki i ostali su uskraćeni. 

Sledeći tekst, na osnovu 6 poglavlja, možete pronaći OVDE. 

Audio snimak propovedi: http://sr.cross.tv/79362

Beređi Dušan Bera

• Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Upravo prolazim kroz Isusove priče. Prijavite se na naš Youtube kanal...