Ruka za druga - kada srcem pomažeš beskućnicima

Ruka za druga - kada srcem pomažeš beskućnicima

Povremeno na blogu KaHristu objavim i tekstove mojih prijatelja, saradnika, onih koji zajedno sa mnom putuju Ka Hristu. 

Ovaj put tekst od Antonije Vujasinović. Antonija je jedan od pokretača akcije Ruka za druga, kroz koji smo kao crkva počeli da pomažemo beskućnike. Periodično napravimo ručak za njih, dovedemo ih u crkvu da se okupaju, obriju, ošišaju (naši volonteri). Ali iznad svega cilj nam je da im pokažemo da ih vidimo, i da nam je stalo. 

Ručak - Ruka za Druga

  

Ove nedelje desili su se neki teški momenti. Antonija u ovoj priči, koju je objavila na grupi Ruka za druga (klikni link i počni da pratiš), deli svoje iskustvo u suočavanju sa krađom i prevarom, ali i način na koji učimo da se suočimo sa takvim situacijama. Pročitajte, tekst je vredan razmišljanja. 

"Skoro sam umro..."

Prenosim pismo dragog prijatelja i brata Emila Kišgecija. Danas je stavio ovu poruku na facebook. 

Pokrenula me je na razmišljanje o tome koliko sam spreman za odlazak sa ove zemlje...

"Dragi moji, juče sam se nanovo rodio, hvala Bogu da mi je to omogućio, mislio sam da ću umreti ali, evo, živ sam! Samo Bogu pripada ta hvala sto je moju nesmotrenost nagradio ŽIVOTOM!

Ne znam da li ste ikada imali iskustvo da preko vas protekne napon od 220V~, ako niste, bolje da niste, ali ako jeste, mogu misliti kako ste se iznenadili i sokirali.