Šta je "đavolje" u Đavoljoj Varoši?

Šta je "đavolje" u Đavoljoj Varoši? Posetio sam ovo mesto, predivan prirodni fenomen, koji u svojoj specifičnosti i ekstremnosti predstavlja predivnu Božiju kreaciju. Međutim, tamo sam uprkos lepoti stvaranja pronašao i đavolje... Ali đavolje nije u prirodi, đavlje je u ljudskom.  

Đavolja Varoš 

Đavolja Varoš, je park prirode na jugu Srbije, 30 kilometara udaljena o Kuršumlije. Pripada ataru selu imena Đake (albanski "gjak" - krv). U parku se nalazi više toga interesantnog, predivna bukova šuma, dva izvora mineralne vode, stari Saski rudnici iz kojih danas ističe voda, a vrhunac posete su stubovi, zemljane kule. 

Figure se nalaze u dve jaruge podeljene brdom (stručno rečeno vododelnicom). Jaruge su razorene erozijom tj spiranjem vode i zovu se: "Đavolja jaruga" i "Paklena jaruga". 

U jarugama se nalaze 202 zemljane figure, visine 2-15 metara, i imaju kamene kape na vrhu. Proces njihovog nastajanja traje vekovima pod udarom kišnih kapi koje odnose zemlju ispod kamenih kapa, ostavljajući stubove zemlje koje tako stoje vekovima. Sunce, vetar dalje svojim delovanjem učvršćuju stubove koji tako mogu da stoje vekovima.

Pri vrhu stubovi su široki svega trideset centimetara. Stena na vrhu je teška nekoliko stotina kilograma, ali stubovi sve jedno stoje desetinama/stotinama godina. Fenomen je izuzetan, prelep, surov. 

Intresantno je da sličan fenomen u Americi nazivaju "Bašta bogova". Kod nas je đavolje...

Dugo sam želeo da vidim ovaj fenomen prirode. Posetio sam mnogo toga po Srbiji, ali nikako da me put dovede do ovog mesta. Ove nedelje vraćajući se iz Makedonije, supruga i ja smo odlučili da svratimo (malo skretanje od stotinjak kilometara). 

Kako je nastala priča o "Đavoljoj Varoši"?  

Narod nemajući naučna objašnjenja za vodu crvene boje, za čudne stubove, tražio je objašnjenja u svetu nadnaravnog. Surovost predela, suočeni sa destruktivnim silama prirode, videli su objašnjenje u "đavolu". 

Saski rudnik

Sigurno je rađanju ideje o đavolskom poreklu doprinelo i rudarenje Sasa. Saski rudari dolaze u vreme Nemanjića u ove krajeve, i u Đavoljoj Varoši otvaraju rudnike kopajući gvožđe, srebro... Mističnost  njihovog zanata, topljenje rude, ulazak u utrobu zemlje, sigurno je asociralo na ime, ličilo je na đavolju rabotu.

Ono što nisu razumeli, ljudi su oblikovali u legendu: 

Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.

Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Druga legenda kaže da su figure okamenjeni đavolu koje su ljudi dugo nosili na leđima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke, ljudi su se otarasili svojih demona i oni su ostali okamenjeni. 

Šta je "Đavolje u Đavoljoj Varoši?

Ispred crkve brvnare, posvećenu Svetoj Petki u Đavoljoj Varoši piše: 

"Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto, pa otuda i verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže za stub, kako bi sa maramicom sve muke i problemi "đavoli" ostali u Đavoljoj Varoši. Maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju i muka ostaje večno u zemlji" 

Ova ideja niti je hrišćanska, niti pravoslavna. To je đavolje u Đavoljoj Varoši.

Ispod, na ulasku u crkvu, se nalazi i priča o "kamenu sreće" -

"Po narodnom verovanju "kamen sreće" iz Đavolje Varoši, koji boravi sedam dana u crkvi "Svete Petke" donosi sreću i zdravlje, oslobađa i štiti od svih nevolja i tereta. Samo "kamen sreće" kupljen kod nas je boravio sedam dana u crkvi. Kod drugih je obični kamen."

Ova ideja takođe nije niti hrišćanska, niti pravoslavna.

Ove ideje su magijske, paganske. Planinareći po Istočnoj Srbiji, nalazio sam kod pojedinih izvora, pećina maramice zakačene za okolno granje, ritual vlaške magije.

Samo da napomenem da je vračenje zabranjeno zakonom u R. Srbiji, tačnije uznemiravanje građana tim činom. Član 15. Zakona o javnom redu i miru R. Srbije, kaže: 

"Ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbije, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način koji uznemirava građane i narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40-120 časova". 

U ovom slučaju nisam bio uznemiravan, ali prodaja kamenja sa magijskim moćima je svakako upitna prema zakonima naše zemlje, a definitivno prema zakonima Svetog pisma.

Razlika biblijska čuda i magija

Magija je verovanje da ljudska bića čine čuda uz pomoć prirodnih sila i natprirodnih bića. Manipulacija obredom nad prirodnim silama ili duhovnim bićima je nemoguća, i zapravo magija je ili obmana ili u težim slučajevima demonska zabluda.

Bitno mi je da naglasim da se magijska čuda potpuno razlikuju od Biblijskih čuda, jer u Bibliji (i hrišćanstvu), čovek nije izvor čuda nego Bog, a Bog čini čuda na našu molitvu, prema Njegovoj volji. Bog se ne može manipulisati, niti moć svoju daje čoveku da sa njome slobodno raspolaže uz pomoć nekih magijskih obreda. 

Ljudi koje nazivaju svetiteljima nisu bili čudotvorci sami po sebi, nego služitelji Božiji (mogu da verujem da je takva bila i Sveta Petka). Oni nisu koristili manipulaciju silama, nego iskrenu molitvu. 

Magija, vračarstvo je delatnost koja služi da ljude zavede na ideju da postoji drugi put do istine osim puta Svetog Pisma. U svojoj suštini magija je čin zavođenja. 

Puno puta u razgovorima sa ljudima, koji ne mogu da razumeju evanđelje, pronalazio sam u njihovoj istoriji momente kada su se bavili magijom. Takva iskustva su ih zaslepljivala da razumeju istinu Reči Božije iako su to želeli. Zaslepljenost nije intelektualna, nego iskustvena, u oblasti vere. Interesantno mi je da im je najteže bilo da razumeju oproštenje Božije, da je dovoljno samo da se pokaju da bi bili spaseni, nikako to nisu mogli da razumeju.  

Takođe, magijska iskustva predstavljaju uporišta demonskih sila. I da, ja verujem u demonske sile, video sam ih na delovanju puno puta. Kroz magiju otvaramo vrata za zlo, a zli kada dođe, kaže Isus za njega, dolazi samo da uništi, porobi i ubije.

Biblija o magiji 

U Delima Apostola, osmo poglavlje, Simon Mag nudi apostolu Petru novac, kako bi stekao moć da on dodeljuje prisutnost Duha Svetog. Apostol mu odgovara:

„Neka s tobom propadne novac kad si mislio da ćeš novcem steći Božji dar. 21 Ti nemaš udela niti udela u ovoj službi, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. 22 Pokajte se za to zlo i molite se Gospodu, zar vam ne bi oprostio što ste ga nameravali u svom srcu. 23 Vidim da si pun gorkog otrova i u okovima nepravde."

Sveto Pismo zabranjuje magiju kao štetnu u Petoj knjizi Mojsijevoj, 18 poglavlje: 

9 Kad dođeš u zemlju koju ti daje Gospod, Bog tvoj, nemoj da se učiš da činiš gnusna dela tih naroda. 10 Neka se ne nađe među tobom neko ko bi svoga sina ili ćerku provodio kroz oganj, ko bi se bavio gatanjem, čaranjem, tumačenjem znamenja, čarobnjaštvom, 11 niko ko bi bacao vračke, prizivao duhove, ni vidovnjak, ili onaj što za savet pita mrtve. 12 Jer, Gospodu se gadi svaki koji čini ovo. Zbog ovih gnusnih dela ih Gospod, Bog tvoj, tera ispred tebe. 13 A ti budi besprekoran pred Gospodom, Bogom svojim. 14 Naime, ovi narodi koje ćeš ti izgnati slušaju vračare i gatare. Ti ne čini to, jer ti to ne dozvoljava Gospode, Bog tvoj.

Šta je "đavolje" u Đavoljoj Varoši?

Biblijski, teološki sam svestan da je erozija, razaranje slika slomljenog sveta. Međutim svet je slomljen krivicom čoveka, ne đavola. Sotona je izvor ideje pada, ali pad je došao jer čovek nije poslušao. Tako i ovde, čovek izokreće lepotu predela u nešto što je pogrešno.

Jedino "đavolje" u Đavoljoj Varoši je bilo delo čoveka, prodaja magijske pomoći. A šta ja želim reći:

1. Nipošto ne kupovati "kamenje sreće", time se ne donosi "sreća" nego zlo unosi u kuću. Ujedno to je i savet za druge predmete koji donose "sreću", "čuvaju od uroka"... Bacite šta god da ste kupovali ili primili kao poklon, a da je takve prirode - nema nikakve veze sa Bogom i Božijim. 

2. Priča o maramicama nije lepi narodni običaji, nego destruktivna dela. Verujući hrišćani sa takvim delima ne treba da imaju ništa, Sveto pismo je tu jasno. 

3. Šta kada na vašim putovanjima vidite neke elemente magije? Prođite pored, i znajte da ste pod Hristovom zaštitom. Ja se obično pomolim protiv duhovne obmane za sve druge ljude koji tuda prolaze.  

4. Ako ste bili uključeni u magiju, treba vam oslobođenje od uticaja iste. To se postiže molitvom odricanja. Ako vam treba pomoć, ja sam vam takođe na raspolaganju. Naravno besplatno, i naravno ne kao ritual, nego da se molim sa vama.

Beređi Dušan Bera