Paradajz turista sam, i baš tako volim

Paradajz turista - definišu ih kao one koji letuju na malom budžetu, najčešće ne iznajmljuju ležaljke i suncobrane (nose svoje da smanje troškove), i sami pripremaju većinu obroka umesto da se hrane u restoranima. Blog Columbo otkriva korene ovog izraza koji nisu bili negativni, ali u današnje vreme štampa koristi taj termin uvredljivo, prikazujući letovanje na malom budžetu kao nešto sramotno, nedostojno čoveka, tipično za "Balkan"... verujem da je to posledica "turističkog lobija", koji jureći veću zaradu seku sebi granu na kojoj sede... 

Putujem dosta zbog prirode mog posla, do sada 30tak zemalja sveta, 3 kontinenta. Uvek me oduševi sloboda koju tamo vidim. Mladi po parkovima leže na ćebadima koje su doneli, nose hranu koju pripreme, nose odeću koja im se dopada... naravno ima i suprotno od toga, ali poenta je da ljudi rade ono što vole. 

Ja npr ne volim da dam ni evro za ležaljku (razumem one koji odaberu jedno mesto i odatle ne mrdaju), mrzim da plaćam parkinge na plaži, ne jedem u restoranu, ali ću potrošiti novac na gorivo zbog poseta dalekih plaža, ili ulaznice u tvrđave, muzeje, galerije... Svako čini ono što voli da čini, i to je ok.

Mirjana i ja smo trenuntno na mini odmoru. Deca nisu sa nama, pa smo slobodni da radimo šta hoćemo (ćerka je npr sličnija nama, dok nam je sin suprotnost - nema obilaska, aparman napucan, u centru...) Proveli smo dva dana u iznajmljenom apartmanu na Trejntištu, Sastavci. Radi se o staroj seoskoj kući, ujutru nam krave prolaze ispod prozora... Na zidu nam je ikona i kandilo, a pored slika iz bombonjera (konji i planine). Put do smeštaja je uzbrdo, loš, nosimo stvari, ali cena je super (duplo manje nego bilo gde drugde), a mi po ceo dan nismo ni u sobi. 

Večerali smo jednom u restoranu (cene su ok, a izmorili smo se taj dan u planinarenju), a jedno veče smo kupili dve paštete i tri paradajza i jeli u sobi. Ručali smo voće, i orašaste plodove i borovnice koje smo uz put nabrali. Trošak minimalan. 

Ali obišli smo Glasinačko polje (onako usput), Tjentište (muzej, spomen kuću, spomenik), popeli se do mesta gde je poginuo Sava Kovačević kroz prastaru šumu), proveli dan na vrhovima Zelengore i popeli na Bregoč (najviši vrh ove planine), videli izvor Neretve, kupali se na Klinskom jezeru... a danas polako dalje do prijatelja na Korčuli (što je cilj našeg putovanja ove nedelje) - preko Stolca, vodopada Kravica i ko zna čega sve ne... 

Par slika paradajz turiste... 

Glasinačko polje kod Sokolca. Lokacija je nekropola u Bjelosavljevićima, iz perioda srednjeg veka. Međutim meni je interesantno mesto zbog Glasinačke kulture tj arheološki tragovi Ilirskog plemena Autarijata. Pleme je zauzimalo prostor do doline Morave i do Jadrana. Gledao sam zimus njihove nalaze u Zemaljskom muzeju, Sarajevo, i poželeo da vidim gde su pronađeni. 

Tjentište, Sutjeska. Proći pored mesta gde je probijen obruč u V Ofanizivi, nije opcija za mene... doduše ovaj put sam odlučio da posvetimo malo više pažnje ovom mestu kroz posetu i muzeju, spomen obeležju... 

Posle posete Spomen kući, gde se nalaze fantastični murali Krste Hagedušića, a sama zgrada je remek delo soc-modernizma, delo Ranka Radovića, pešačili smo kroz šumu stoletnih bukvi do mesta gde je poginuo Sava Kovačević... 

Sledeći dan je bio posvećen planini Zelengori. Cilj je bio vrh Bregoč (2014 metara nadmorske visine), najviši vrh Zelengore. Do njega smo stigli kroz polja borovnica, koje smo brali onako usput, a i na svakoj pauzi... 

 Na povratku obišli smo mali izvor gde izvire Neretva, kod Čemernog... i osvežili se u jezeru Klinje kod Gackog... 

Dva dana, prepuna sadržaja... duša sita, a danas potpun obrok događaja...

A sada, zašto mi je ova priča važna. 

Kad sam bio mlad, vodilo me je mišljenje drugih i sramota. Nisam mogao biti to što sam želeo, pa sam trebao stimulanse da se opustim, da glumim nešto drugo. Podseća me to osećanje na pesmu Mileta Kekina, Kirbaj i kotlovina... Osećaj kada si bez daha.

Sećam se večeri, nekoliko meseci posle susreta sa Hristom. Vraćao sam se u subotu uveče iz crkve, i prolazio pored mesta na koje sam izlazio... išao sam kući da čitam knjigu... i bio sam jako sretan zbog toga. Subota uveče a ja ću leći u krevet i čitatiti knjigi koja mi se čita. Osećaj slobode je u meni bio ogroman. Hristos me je oslobodio da budem ono što jesam, to je najveće oslobođenje mog života. Nekada ljudi misle da vera u Hrista sputava, ali zapravo suprotno je istina. Ako razumeš pravu istinu od Hristu, ta istina te oslobodi.  

Mrzim zato kada neko ukalupljuje sramotom... paradajz turista sam, i baš tako volim. Ne volim samo kada je neko opterećen time šta neko drugi treba da bude... i tačka. 

Beređi Dušan Bera