Da li je moguće izgubiti spasenje? Objašnjenje Jevrejima poslanice 6

Poslanica Jevrejima 6 

4 Ima, naime, onih koji su jednom bili prosvetljeni. Ali iako su iskusili nebeski dar primivši Duha Svetog, 5 iako su iskusili da je reč Božija dobra, iako su iskusili sile budućeg sveta, 6 ipak su napustili veru. Takve je nemoguće ponovo dovesti do pokajanja, jer oni time iznova razapinju Sina Božijeg i javno ga izvrću ruglu.

7 Zemlja, naime, koja upija vodu od čestih kiša koje padaju na nju i rađa rod koji je na korist onima za koje se obrađuje, prima blagoslov od Boga. 8 A zemlja koja rađa trnje i korov ništa ne vredi. Takva se bliži prokletstvu i završava u ognju. 

Kao mlad vernik nebrojeno puta sam učestvovao u diskusijama, raspravama na ove stihove. Za nas koji, ispravno i biblijski, verujemo u spasenje milošću, verom kroz delo Hrista Isusa, ovi stihovi su izazov za tumačenje. Kažu da je reformator Luter, zbog ovih stihova želeo da stavi poslanicu Jevrejima (i poslanicu Jakovljevu), na kraj Biblije, posle Otkrivenja, sumnjajući u njihovu bogomnadahnutost i ispravnost (pogrešno, moram da komentarišem).

Ovih dana po rasporedu čitanja koji prati Protestantska Hrišćanska zajednica, na mene je pao raspored da napišem tekst na ovu temu. Pošto znam da mnogi strahuju od poruke ovih reči Svetog pisma, sumnjajući da su u opasnosti da izgube spasenje, malo sam proširio razmišljanje o tome kako rešiti problem ovog teksta.

Šta je kontraverza Jevrejima 6?

Suština kontraverze je u tome da izgleda da poruka teksta govori da vernik, koji otpadne od vere, ne može više da se Hristu vrati, jer je porekao Hristovo delo za njega. Takovog "otpadnika" očekuje samo sud i kazna, nema više spasenja, izgleda kada čitamo ovih nekoliko stihova. Nastavak teksta, koji govori o plodnoj i neplodnoj zemlji, kao da nagovešava da se to dešava kroz nevernost greha.

Znam mnoge koji su pali, u nekom periodu života bili van crkve, živeli na način koji Bogu nije bio ugodan, i vratili se. Da li su od Hrista prihvaćeni? Znam i one koji još nisu došli nazad. Da li oni mogu da se vrate, ili je nemoguće ponovo dovesti do pokajanja, jer oni time iznova razapinju Sina Božijeg i javno ga izvrću ruglu?

Da li se ovi stihovi odnose na posetioce crkve koji nisu doneli odluku?

Ja lično, dugo sam smatrao da se ovi stihovi ne odnose na nanovorođene vernike, nego "pridružene", oni koji su među nama, ali nisu Hrista susreli u ličnoj, dubokoj veri. Ili na "nominalne" vernike, koji govore da veruju, ali vera je samo deo tradicije, nacionalne svesti... 

Problem je opis koji iznosi pisac Jevrejima, adresirajući na koga se odnose njegove reči. Oni su iskusili nebeski dar primivši Duha Svetog... Te reči su opis novog rođenja, opis sledbenika Hrista. Duh Sveti je pečat spasenja, a ovde se taj dar spominje.

Sagledavanje Jevrejima 6 u kontekstu Biblije

Ključ razumevanja nekog kontraverznog stiha je uvek kontekst cele Biblije tj u drugim tekstovima nalazimo ključ koji daje rešenje. Za mene ključ razumevanja ovog teksta se nalazi u II Timoteju 2.

11 Ako smo s njim umrli,

s njim ćemo i živeti,

12 ako istrajemo,

s njim ćemo i carevati,

ako ga se odreknemo,

on će se odreći nas,

13 ako smo mi neverni,

on ostaje veran,

jer ne može da porekne samog sebe.

Apostol Pavle u navedenim stihovima pravi razliku između "neverstva" i "odricanja". Neverstvo, pad, greška... u tom slučaju Bog ostaje veran. Sličnu potvrdu nalazimo i u I Jovanovoj, 1 i 2, ili u Poslanici Korinćanima 3. 

Odricanje, to je nešto drugo. Tu se dešava taj "pad" o kome govori Jevrejima. Ko se odrekne Hrista, za njega više nema pokajanja. 

Šta znači odreći se Hrista?

Odreći se Hrista, znači odreći se spasenja. Spasenje primamo kao poklon (Efescima 2:10), odricanjem mi vraćamo poklon. Osoba vraća poklon spasenja svojom voljom, više nije (spasenje) njegova, nego je vraćen vlasniku (Hristu).

Do "odricanja" se ne dolazi kada zgrešiš jednom, ni kada ostaneš u tom grehu, to je neverstvo. Do "odricanja" se ne dolazi time što napustimo crkvu (crkva nije jednaka spasenju). Do "odricanja" ne dolazi ni u afektu, u besu, strahu, kada emocijama izjavimo nešto (inače bi apostol Petar zauvek bio izgubljen, a svi znamo da mu je trostruko odricanje bilo oprošteno).

Odricanje, u kontekstu Jevrejima poslanice, je čin slobodne volje, odluke, promišljen i svestan, čin vere gde mi verom nevere izaberemo da ne želimo Hrista i njegovo spasenje. Tada nema povratka.

Ja ne prepoznajem ko je u "odricanju", niti to može i jedan čovek videti osim te osobe i Duha Svetog koji je prestao da je vodi ka pokajanju. Nije nam dato da sudimo, niti da procenjujemo. 

Ne treba da strahujemo da li smo mi to učinili, takođe. Osoba koja se odrekla, na nju Duh Sveti ne deluje, nema  žaljenja, pokajanja, nema interesa, nema strahovanja. Samo hladna nezainteresovanost. Hristos za tu osobu nema značenje. Dokle god nas brine to pitanje, znak je da smo živi. 

Konačno, bitno je i spomenuti da je put do odricanja kroz neverstvo, jer nam kroz neverstvo srce hladi, korak po korak se bližimo odricanju, i nevera nije nešto bezazleno. Nevera ostavlja mnoge ožiljke na veri koje je teško zalečiti, ali je Hristova sila veća. Odricanje međutim nema leka.

Beređi Dušan Bera