Svake subote vodim grupe u šmucanje (kombinacija planinarenja, izleta...), volim to, radim to iz zadovoljstva. Postoje 4 grupe ljudi, što se tiče onih koji pokažu interes za ovakve avanture (naravno, ima i onih kojima je ovakav opis zabave strana kategorija, nisu deo teksta). Sve četiri grupe su ok, ovo nije kritika, nego razmišljanje.
Prva grupa "Jao, baš bi voleo da vam se pridružim"
Ova grupa vidi fotke na društvenim mrežama, pomisli da je to super. Pita da li se može pridružiti, jer to je interesatno, zdravo, njih to interesuje... Šmucanja su otvorena za sve zainteresovane, pratite najave i dobro došli. Nikada se ne pojave...
Varijacija na ovu temu su oni koji se pojave jednom, obično se iznenande da postoji "uspon"... često kupe opremu pre svega toga... i nikad više...
Druga grupa "Vrućina je, hladno je, kiša je, sunce je..."
Ova grupa periodično ide sa nama. Ali uslovi moraju biti idelani, ako je sunce jako - ne idu. Ako preti kiša, očekuju da otkažem. Nazovimo ih "grupa idealnih uslova". Nisu se "navukli" na šmucanje.
Treća grupa "šmucala i lutalice"
Ova grupa je redovna. Ako ne mogu da idu neku turu, doživljavaju apstinencijsku krizu. Otkazuju samo kada ne mogu drugačije da organizuju svoje vreme, sklone obaveze, inače su tu. Često i sami osmišljavaju svoje slobodno vreme kao avanturu".
Četvrta grupa "detoks od šmucanja"
Za jedno šmucalo, ova grupa je strašna, bojiš je se. Šta ako posle pauze ne krenem ponovo? Počinje tako što zbog obaveza, preskačeš turu za turom. Svaki sledeći uspon je sve teži jer gubiš kondiciju. Polako ali sigurno počinje da te mrzi, i kliziš ka prvoj grupi...
Ove nedelje nisam napisao tekst, nisam imao inspiracije. Zapravo, imao sam inteeresantno iskustvo sa poreskom, katastrom, ali ta priča još nije završena, iako sam mislio da će biti. Osim toga snimao sam Teologije uz jutarnju kafu, Popkulturu, spremao dve propovedi, dosta kreativnog delovanja, izgledalo je da neću ništa napisati.
Kao novogodišnju odluku doneo sam odluku da svake nedelje pišem jedan tekst, do sada mi je išlo od ruke, bez preskoka. I onda jutros padoše mi četiri grupe na pamet, dok sam se vozio do Fruške gore, a i paralela sa pričom o sejaču i semenu.
Priča o sejaču i semenu
U evanđelju po Mateju, trinaesto poglavlje, Isus priča parabolu o sejaču koji baca seme za setvu. Jedno pada na kamen, i ptice pokupe seme. Drugo pada u plitko tlo, nikne brzo, ali i brzo se osuši. Treće padne u trnje, nikne ali ne daje roda. Četvrto pada u dobro tlo, i ono donosi mnogostruki rod.
Hristos daje objašnjenje priče:
18 Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču. 19Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano. 20A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata, 21ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada. 22Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda. 23A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“
Nalazim paralelu sa mojom podelom ljudi i šmucanja. Jedno od mojih ključnih vrednosti i verovanja je vera u slobodu ljudske volje. Čoveku je dato pravo da odluči u kom smeru ide njegov život. Postoji podsticaj od Boga, jer bez tog podsticaja nema okretanja srca ka Bogu, kao i u priči gde sejač baca seme svima, ali odluka kako ćeš reagovati je tvoja.
Čovek ima slobodu volje, pitanje je da li će se potruditi više od interesa, više od početnog pitanja, da li će dopustiti da mu nešto drugo skrene pažnju... Tako je u vezi šmucanja, što je bezazleno, tako je i u vezi Hrista, gde je suštinski. Svako bira
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар