субота, 21. април 2018.

4 destruktivna problema masturbacije ili seks na pustom ostrvu

Seks na pustom ostrvu – tim rečima autor knjige „Naličje erosa“ opisuje masturbaciju ili samozadovoljavanje. Masturbacija je čin u kojem osoba samu sebe seksualno zadovoljava (i muškarci i žene), stimulišući se rukom ili nekim pomagalom bez prisustva partnera. A zašto pisati o ovome na blogu koji se zove KaHristu? Zar to nije tema za neke druge platforme? Odgovor sledi! 
4 problema masturbacije

Masturbacija je tema o kojoj u hrišćanskim krugovima, a posebno među mladima postoje potpuno suprotna mišljenja – ili je to stav osuđivanja i odbacivanja ili je to stav omalovažavanja i umanjivanja problema. Naravno, kada ovo pišem, ja polazim sa stavništa hrišćanske vere, pošto je masturbacija van hrišćanskih krugova uveliko prihvaćena kao potpuno prihvatljivo ponašanje, deo razvoja seksualnosti osobe, opuštanja... (doduše mislim da ima dovoljno dolaza koji pokazuju destruktivnost ovog čina, čak i sa stanovišta moderne nauke, ali to nije tema mog pisanja). Moje pitanje je kako hrišćani treba da reaguju na ovaj problem?


Dugo godina je masturbacija u hrišćanskim krugovima bila posmatrana kao strašan greh.  Česta opomena dečacima je bila da to ne rade, jer će im se „osušiti kičma“. Odmah da „razbijemo misteriju“, od masturbacije se "neće osušiti kičma", kao i što se neće dobiti ni neka druga bolest. 

Katolička crkva ovaj čin naziva onanisanjem, po Avnanu (Onan), osobi iz Starog koja se spominje u knjizi Postanja 38. Tekst je prilično nerazumljiv za nas danas jer se radi o drevnom običaju. Avnanu je preminuo brat, i ostavio svoju ženu, udovicu, bez poroda. Prema običajima ondašnjeg vremena (ovo je pre davanja Zakona Božijeg), brat preminulog je trebao da preuzme brigu za udovicu, oženi je i sa njom ima porod. Pre 4.000 godina, to je bio čin socijalne brige, jer bi udovica u drugom slučaju bila prepuštena smrti od gladi ili prostituciji. Međutim, osim socijalne brige, radilo se i o produženju loze, jer deca koja bi bila rođena iz tog braka, bi nosila ime pokojnika, i produžila njegovu lozu. Avnan u ovom slučaju prima udovicu, ima sa njom seksualni odnos, ali „kad se sastajaše sa ženom brata svoga, prosipaše (spermu) na zemlju, da ne da poroda bratu svome...“. Drugim rečima prekidao je seksualni čin da ne dođe do poroda. Kako vidimo ovaj tekst nema nikave veze sa masturbacijom. Avnanov greh nije masturbacija nego neposlušnost Bogu, jer bi deca koja bi bila rođena iz ove veze bila smatrana decom njegovog brata, a ne njegovom. Suština objašnjenja - Avnanov greh nije seksualne prirode, nego neposlušnost Bogu i nedostatak ljubavi prema rođenom bratu - nema veze sa masturbacijom.

Bog ne smatra masturbaciju kao greh gori od drugih, čak šta više, ne spominje masturbaciju ni jednom direktno u Njegovoj Reči, Svetom pismu. Jedini stih koji govori protiv masturbacije, barem naizgled, jeste Isusove reči, gde želju za seksualnim odnosom sa nekom osobom izjednačava sa samim seksualnim činom (Matej 5:27-28.). Ako sa nekim želiš da imaš seksualni odnos, prema Pismu, jednako je kao da si imao seksualni čin. Pošto u masturbaciji mi se stimulišemo vizuelno ili zamišljajući nešto da bi se uzbudili, masturbacija potpada pod tu kategoriju.  

Zagovornici mastrubacije nude sledeće rešenje – ako nikoga ne želiš, i ne zamišljaš, onda nisi ni zgrešio/la. Argument je da ne postoji zabrana samog čina masturbacije u Svetom pismu, pa se smatra se da ako nije prisutna pornografija ili maštarenje o drugim osobama, nego je u pitanju samo „mehanički“ čin, da onda masturbacija nije greh.  Međutim Sveto pismo svaki seksualni čin, van granica braka spominje u jednoj reči – blud ili „pornea“ (Galatima 5:19). Seks je namenjen za brak, i van braka jeste blud, i to uključuje i "masturbaciju bez zamišljanja". Takođe, kao komentar "mehaničkog pristupu", postavlja se pitanje da li osoba u samom činu samozadovoljavanja, naročito pri vrhuncu, može da kontroliše svoje misli i želje. Prvi problem za nas vernike jeste u tome da je masturbacija greh. 

Drugi problem sa masturbacijom jeste moguće stvaranje zavisnosti. Seksualno zadovoljstvo je snažan doživljaj za koji kažu da se izjednačava sa korišćenje narkotika, tj. stimuliše iste delove našeg mozga kao i neke vrste droga (heroin i kokain). Bog je zamislio seks tako da bude snažan doživljaj koji se duboko zapisuje u struktur našeg mozga i podsvest, jer ima za cilj da nas duboko poveže sa našim partnerom. Međutim zloupotreba seksa van braka stvara pogrešne veze i sećanja, i mnogi po stupanju u brak, uprkos toga što imaju seksualni odnos sa supružnikom,  nastavljaju sa masturbacijom, kao sa činom koji im donosi veliko zadovoljstvo, tj. postali su zavisni od njega. Imaju seksualni odnos sa supružnikom a da istog dana i masturbriraju. Svaka dugoročna zloupotreba zadovoljstva dovodi do zavisnosti. 
4 problema masturbacije

Treće - posebno je opasno otklanjanje emocionalne napetosti, neraspoloženja ili stresa masturbacijom jer na taj način to počinje da bude naša „prečica“ za olakšanje u svakoj napetosti, i može nam stvoriti velike probleme kasnije u životu. Mehanizam je sličan tome kada ljudi pod pritiskom pale cigaretu, ili uzimaju čašu alkohola... umesto zdravog pristupu problemu - suočavanju sa problemom. 

Masturbacija takođe kao četvrti problem, kod muškaraca, dugoročno, smanjuje sposobnost kontrole kod seksualnog čina, skraćuje vreme vođenja ljubavi i smanjuje sposobnost muškarca da pruži ženi zadovoljstvo, pošto u masturbaciji seksualno zadovoljenje dolazi brzo. Muškarac u masturbaciji uglavnom ne pokušava da produži čin i odloži vrhunac, nego žuri ka njemu i to se odražava i na sam seksualni čin kasnije u braku – kratko i nepotpuno. Kontrolisanjem problema masturbacije mi radimo na tome da budemo bolji ljubavnici našim supružnicima - kako sadašnjim ako smo u braku, ili budućim ako još nismo u braku. 

Rešenje? Kako se suočiti sa problemom masturbacije? 
Postoje dva pogleda - jedan je kako sam rekao omalovažavanje - tu je rešenje da uvidimo destruktivnost problema. 
Drugi problem je prenaglašavanjevažno je da razumemo, ma koliko se osećali prljavi u tom činu, postoji način kako da se nosimo sa ovim grehom – isti kao i kod svakog drugog greha:

Prvi korak je pokajanje, tj. prihvatanje da je to što radimo pogrešno. Pokajanje je promena misli, prihvatanje da je nešto pogrešno i zauzimamo ispravan pogled. 

Drugi korak je prihvatanje oproštenja i odbacivanje griže savesti. Za suočavanje sa ovim grehom je isceljujuće biti svestan da je seksualna potreba deo nas i Bog očekuje da je ispravno koristimo, ali da nije zgažen nad nama kada zgrešimo i da nas ne odbacuje zbog greha masturbacije. Bog ne okreće njegovo lice od nas!

Treći korak je pustiti Boga da kontroliše naše oči i um – što se više stimulišeš, bilo kroz sam čin masturbacije ili kroz nepažnju u vezi onoga što gledaš i misliš, to je teže kontrolisati se. Što više dopuštamo Bogu da preuzme kontrolu nad našim mislima i očima, što više uspevamo da se suzdržimo, to će nam i odupiranje masturbaciji biti lakše. Put nije lak, u pitanju je borba, koja uključuje mnogo više elemenata nego što omogućava ovaj tekst (pitanje demonskog uticaja, zavisnosti,  rane izloženosti (kao dete)...). Ali na kraju, put pobede je moguć, moguće je staviti svoju seksualnost u kontrolu. Plod Duha Svetog je samokontrola i Bog stavlja našu seksualnost pod kontrolu.  

Ako smatrate ovaj blog interesantnim i od koristi, zamolio bih vas da ga podelite na socijalnim mrežama. To mi puno znači jer se na taj način poruka dalje širi. 

Takođe, pozvam vas da pratite ovaj blog kao čitaoci ili da nas pratite na yotubue ili nekoj društvenoj mreži. 

Da li pratite naš youtube kanal? Svaki ponedeljak nove propovedi.


Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...