Čiji sin - tri impresije na temu priče o sinu

Čiji sin? 

Tri impresije današnjeg dana, tačnije jutra. Razmišljanje koje me je pratilo ovo jutro. 

Impresija 1: Creedence Clearwater Revival - Fortunate Son (Sin Srećković)

Ovih dana postavljam, svakog jutra, na Fejsbuku po jednu anti-ratnu pesmu. To je moj protest protiv ludila rata, a i protiv glasova koji podržavaju rat. Pričam priču o užasu. Jutros sam razmišljao o pesmi grupe Creedence Clearwater Revival - Fortunate Son.

Septembar 1969. Vijetnamski rat, mladi ljudi ginu za "velike ideje". Deca političara - Dejvid, unuk bivšeg predsednika SAD Ajzenhauera, i Džuli, ćerka predsednika Niksona, organizuju glamurozno venčanje. Frontmen benda Džon Forgeti, gleda venčanje na TV-u, obuzima ga bes, i u dvadeset minuta nastaje jedna od himni pokreta protiv rata.

Rekao je (ili neko drugi kao komentar) - "Vijetnamski rat je bio u toku, mladi Amerikanci su ginuli tamo negde, ne znajući za šta se uopšte bore, a elita je sedela kod kuće i uživala u lagodnom životu. Bogati nisu morali da šalju svoju decu u rat. Njihovi sinovi su bili povlašćeni." Zato se pesma i zove - "Srećni sin".

"Neki momci su rođeni da mašu zastavom 

Ooo, oni su crveni, beli i plavi

I kad bend svira "Živeo vođa"*

Ooo, upere top u tebe, Gospode

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam senatorov sin, sine

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne

O, ne!

Neki momci su rođeni sa srebrnom kašikom u ruci

Gospode, zar se oni ne pomažu međusobno

Ali kad naplaćivač poreza dođe na vrata

Gospode, kuća izgleda kao garažna rasprodaja, da

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam milionerev sin, ne

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne 

Neki momci nasleđuju oči ukrašene zvjezdicama

Ooo, oni te šalju u rat, Gospode

I kad ih pitaš: "Koliko bih trebao dati?"

Ooo, jedini je odgovor: "Još! Još! Još!" O, da

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sin vojske, sine

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, sretnik

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne, ne, ne

To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne, ne, ne"

Razmišljam o iskvarenom svetu. Nekada su kraljevi nosili oružje, ali u našem sebičnom svetu, oni na vlasti žrtvuju mase. Zovu ih "trupe". Izgubili su toliko i toliko "trupa", čak ni ne nazivajući ih imenom "ljudi". Jer nisu izgubili trupe, nego su poginuli ljudi. Sa tim mislima odlazim jutros na bogosluženje u Rehab centar "Duga". Svakog četvrtka imamo u centru bogosluženje. Misli mi u toku slavljenja odlaze ka žrtvovanom sinu.

Impresija 2: Žrtvovani sin

Hristos Isus je žrtvovani sin. Žrtvovan u kosmičkoj borbi protiv zla.

Jovan 3.16: "Jer Bog je tako zavoleo ovaj svet da je dao svog jedinog sina da svako ko veruje u Njega ne propadne nego ima život večni."

Sin koji nije bio zaštićen, koji nije bio sklonjen, koji se odrekao privilegija da umre na krstu da spasi mnoge. Moj Bog, moj Spasitelj, moj Prijatelj, Moj brat, Gospod Isus Hristos. U kosmičkoj borbi protiv zla, umesto nas, Bog je dao svoje.

Impresija 3: Pronađen sin

Na bogosluženju je govorio Nenad. Nenad je bio narkoman. Prošao je kroz rehab. Bio sam mu mentor. U Centar je došao kada je sve razrušio. Danas je propovedao momcima o promeni koju je Isus učinio za njega. Tema mu je bila - kako nadoknaditi štetu onima kojima smo naneli bol našom zavisnošću.

Na kraju propovedi podelio je priču. Posle skoro godinu dana rehaba, otišao je u posetu kući. Majka ga skoro nije ni pogledala. Toliko ju je povredio. Proveo je vikend u sobi. Muk u odnosu.

Sledeći vikend, izvinio se mami. Majka ga skoro nije ni pogledala. Toliko ju je povredio. Proveo je vikend u sobi. Muk u odnosu.

Muk je trajao dugo... Ali jednog dana, majka ga je zaglila, rekla da ga voli. Trebalo joj je vremena da poveruje da je sin konačno dobro. Muk je prestao. Sin se vratio. Vratio ga je Žrtvovani Sin. Jer samo nesebičnošću menjaš svet. Velikim rečima, ne...

Beređi Dušan Bera