7 pesama koje oslikavaju užas rata

Anti-ratne pesme, moj izbor. I dalje sam u razmišljanju o ratu. Prošle nedelje sam svaki dan postavljao jednu pesmu koja je meni asocijacija na užas rata. Postavljao sam ih na profil kao moj lično vid protesta protiv ludila rata.

Aleksić Stevan anđeo mira
Aleksić Stevan, Anđeo mira, kolekcija Galerije Matice Srpske. Naslikano posle I svetskog rata.

Pesme sam birao pesme prema tome, koliko mi oslikava užasnost rata, besmisao i nepravednost. Poređane su u gradaciji. 

7. Reise Ageinst - Hero of war (Heroj rata)


Prava pank pesma, iako ne liči. Ritam i reči se ne poklapaju, što po meni pojačava utisak. Monotonija ritma, skoro bez emocije, dok priča o mučenju, o ubistu, samo govori o stvarnosti - čovek se navikne na užas, pitanje je kako mu ga prikažeš.

Drugi razlog za ovu pesmu je da pokazuje istinu problikovanja mišljenja u armiji, što sam i sam doživeo kao vojnik. Kroz obuku, kroz pritisak "prijateljstva" drugih vojnika, menjaš se i na kraju si spreman za nešto što si mislio da je nezamislivo.

Užas rata u ovoj pesmi je u transformaciji koju doživiš kao vojnik.

Reči pesme:
"Rekao mi je: "Sine,
Jesi li vidio svet?
Što bi rekao
Kad bih ti rekao da možeš?
Samo nosi ovu pušku, čak će ti i platiti."
Rekao sam: "To zvuči prilično dobro."
Crne kožne čizme
Blistavo su sijale
Ošišali su me, ali sam dobro izgledao
Marširali smo i pevali
Svi smo postali prijatelji
Dok smo učili ratovati
Ratni heroj
Da, to ću biti
I kad se vratim kući
Bit će tako ponosni na mene
Nosit ću ovu zastavu
I do groba ako treba
Jer to je zastava koju volim
I zastava kojoj vjerujem
Razvalio sam vrata
Vikao sam zapovesti
Deca su plakala
Ali pronašao sam koga sam trebao
Odveli smo ga
S vrećom na glavi
Od njegove porodice i prijatelja
Skinuli su mu odeću
Pišali po rukama
Rekoh im da prestanu
Ali onda se pridružih
Istukli smo ga puškama
I bajonetama, ne samo jednom
Nego opet i opet
Ratni heroj
Da, to ću biti
I kad se vratim kući
Bit će tako ponosni na mene
Nosi ću ovu zastavu
I do groba ako treba
Jer to je zastava koju volim
I zastava kojoj verujem
Hodala je kroz metke i sumaglicu
Zamolih je da prestane
Rekoh joj da zastane
Ali nastavila je
Pa sam podigao pušku
I zasuo je vatrom
Granate su letele kroz dim
I padale u pesak
Natopljen krvlju
Srušila se sa zastavom u ruci
Zastavom belom kao snijeg
Ratni heroj
Je ono što vide
Samo medalje i ožiljke
Tako ponosni na mene
Donio sam kući zastavu
Koja sad skuplja prašinu
Ali to je zastava koju volim
To je jedina zastava kojoj verujem
Rekao mi je: "Sine,
Jesi li vidio svet?
Što bi rekao
Kad bih ti rekao da možeš?"

6. Sabaton - Christams truce (Božićno primirije)

Sabaton je power metal bend, koji inače glorifikuje rat, peva o junaštvu, herojstvu, velikim bitkama. Da nema ove pesme, teško bi se našao na ovoj listi.

Božićno primirije je serija spontanih primirja vojnika u zimu 1914, u toku Božićnog dana. Generali su odbili da se smire na jedan dan, učinili su to vojnici. Nemački vojnici zapevali su iz rovova "Tiha noć", da bi im odgovorili britanski. Razvili su platna sa natpisom "Sretan Božić", i iskoračili na ničiju zemlju (prostor između rovova).

Čestitali su Božić, razmenili poklone, rukovali se, sahranili zajedno mrtve pronađene između rovova. Odigrana je i fudbalska utakmica u mestu Khaki Chums, Flandrija. Nemci su pobedili Škote 2-1.

Sledeće godine, generali su naredili artiljerijski napad taj dan, da spreče svako bratimljenje.

Užas rata je u tome da ratuješ za neke ideale protiv kojih svedoči sama priroda i savest.

"Tišina
sećam se tišine
U hladnom zimskom danu
Posle mnogo meseci na bojnom polju
I navikli smo na nasilje
A onda su svi topovi utihnuli
I sneg je pao
Glasovi su mi pevali iz ničije zemlje
Mi smo svi
Mi smo svi
Mi smo svi
Svi smo mi prijatelji
A danas smo svi braća
Večeras smo svi prijatelji
Trenutak mira u ratu koji nikad ne prestaje
Danas smo svi braća
Pijemo i ujedinjujemo se
Sada je stigao Božić i sneg zabeli zemlju
Čuj pesme iz rovova
Pevamo o sveta noć
Naše puške položene među pahulje
Božić u rovovima
Božić na frontu daleko od kuće
ludilo
Oh, sećam se tuge
Krili smo suze
U stranoj zemlji gde se suočavamo sa svojim strahovima
Bili smo vojnici
Nosili smo rat na svojim plećima
Za naše nacije
Da li zato sahranjujemo naše prijatelje?
Svi smo bili
Svi smo bili
Svi smo bili
Svi smo bili prijatelji
A danas smo svi braća
Večeras smo svi prijatelji
Trenutak mira u ratu koji nikad ne prestaje
Danas smo svi braća
Pijemo i ujedinjujemo se
Sada je stigao Božić i sneg zabeli zemlju
Čuj pesme iz rovova
Pevamo O sveta noć
Naše puške položene među pahulje
Božić u rovovima
Božić na frontu daleko od kuće
Svi smo bili
Svi smo bili
Svi smo bili
Svi smo bili prijatelji"

5. Đorđe Balašević, Ratnik paorskog srca


Sa oklevanjem postavljam ovu pesmu, možda je najviše tu zbog lokal-patriotizma...
Sadrži, možda, u sebi aspekt dečačkog romantizma za koji nisam siguran da li ublažava i skreće temu - mašta dečaka kojima rat izgleda kao velika avantura. Sa druge strane tu je otklon sa tog pogleda kroz reči "tad smo bili derani", kao i stanovišta Brace koji priča o ratu "nemož izbrojati mrtve, jer su se carevi igrali rata", ipak mi nadvladava romantizam.

"Ta nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg ljude" je priča o narodu koji je vođen iz naših krajeva da ratuje za careve na belosvetskim ratištima. Pesma je o regrutovanim vojnicima iz Vojvodine koji su ratovali na Istočnom frontu (Galicija i Karpati), I Svetski rat.

Otrgnut iz svog života, rutine, sela, odveden u rat koji niti razume, niti želi, paor žali za konjima. Konji nisu krivi, samo su dovedeni tamo, da ginu od "topova koji livade oru". Razmišljam o milionima stradalih u ratovima, odvedenih da ginu a da niti žele da ratuju, niti razumeju zašto, ali "carevi se igraju njihovih igara", pa se mora. ILI NE MORA.

Užas rata je u tome da je rat igra careva.

Kada se Braca devetneste vrn'o
S' dalekog fronta 'di soldat je bivo
Prič'o nam kako ga strefilo zrno
Pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o
A mi, a mi smo bili derani
Prič'o nam Braca o mirisu mora
I o patroli od koje je bež'o
Pa kako je opsov'o nekog majora
I zbog tog posle na robiji lež'o
A mi, a mi smo bili derani
Prič'o nam kako je preš'o Karpate
Zujali meci k'o rojevi pčela
Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate
Al' nije mi žao ni ljudi, ni sela''
Ej, žao mi konja..."
Kada se Braca devetneste vrn'o
Svake je večeri prič'o na šoru
Kol'ko je curica usput prevrn'o
I kako topovi livade oru

4. Metallica, One

Pesma inspirisana i prepliće se sa scenama filma Johnny Got His Gun (kod nas preveden - Džoni ide u rat). Džoni, vojnik u I Svetskom ratu, posle eksplozije nagazne mine ostaje nepokretan, bez čula vida, sluha, nosa i usta. Svest je ostala. Komunicira da želi da umre morzeovom azbukom, kucajući prstom svoju želju. Ali ostaje da živi kao zarobljenik svog tela.

U svetu mine ubijaju i posle zaršetka rata. U Bosni i Hercegovini, i posle 30 godina, ostala su mnoga minska polja koja odnose živote.

Rusija i SAD su odbile da potpišu Konvenciju o zabrani upotrebe protipešadijskih mina.

Užas rata jeste u surovosti oružja koje se koristi kao i licemerju velikih sila.

"Ne sećam se ničega
Nisam siguran da li je ovo san ili java
Duboko u sebi osećam vrisak
Ova strašna tišina ga tu zadržava
Sad kad je rat sa mnom završio
Budim se, ne mogu da vidim
Da od mene nije puno ostalo
Sad nije više ništa stvarno osim bola
Zadržavam dah dok priželjkujem smrt
Oh, molim te, Bože, pomozi mi
Povratak u majčinu utrobu deluje previše stvarno
Upumpava mi se život tako da moram da osećam
Ali ne mogu da se radujem da ću išta otkriti
Ni radovati se vremenu kada ću živeti
Hrane me kroz cevčicu zabodenu u mene
Kao u ratnim romanima
Vezan za mašine koje me teraju da postojim
Prekinite mi taj život"
Zadržavam dah dok priželjkujem smrt
Oh, molim te, Bože, probudi me
Sad kad sveta nema, ja sam samo jedan
Oh, Bože, pomozi mi

3.Creedence Clearwater Revival - Fortunate Son (Sin Srećnik)

Pitanje je - Čija deca ginu u ratu?

Septembar 1969. Vijetnamski rat, mladi ljudi ginu za "velike ideje". Deca političara - Dejvid, unuk predsednika Ajzenhauera, i Džuli, ćerka predsednika Niksona, organizuju glamurozno venčanje. Frontmen benda Džon Forgeti, gleda venčanje na TV-u, obuzima ga bes, i u dvadeset minuta nastaje jedna od himni pokreta protiv rata.

Rekao je - "Vijetnamski rat je bio u toku, mladi Amerikanci su ginuli tamo negde, ne znajući za šta se uopšte bore, a elita je sedela kod kuće i uživala u lagodnom životu. Bogati nisu morali da šalju svoju decu u rat. Njihovi sinovi su bili povlašćeni." Zato se pesma i zove - "Srećni sin".

Zašto postavljam ove postove? Ovo je moj protest protiv ludila rata, i usklika "mi smo u pravu", na sve strane, dok u isto vreme prete milionima mrtvih sinova. Ti što govore, neće slati svoju decu.

"Neki momci su rođeni da mašu zastavom
Ooo, oni su crveni, beli i plavi
I kad bend svira "Živeo vođa"*
Ooo, upere top u tebe, Gospode
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam senatorov sin, sine
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne
O, ne!
Neki momci su rođeni sa srebrnom kašikom u ruci
Gospode, zar se oni ne pomažu međusobno
Ali kad naplaćivač poreza dođe na vrata
Gospode, kuća izgleda kao garažna rasprodaja, da
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam milionerev sin, ne
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne
Neki momci nasleđuju oči ukrašene zvjezdicama
Ooo, oni te šalju u rat, Gospode
I kad ih pitaš: "Koliko bih trebao dati?"
Ooo, jedini je odgovor: "Još! Još! Još!" O, da
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sin vojske, sine
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, sretnik
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne, ne, ne
To nisam ja, to nisam ja, ja nisam sretnik, ne, ne, ne"

2. Black Sabbath, War pigs (Svinje rata)

Sa oklevanjem stavljam ovu pesmu. Blek Sabat sam slušao u najmračnijem periodu mog života, leto-jesen‚ 1993. Vratio sam se iz Armije, depresija, alkoholizam, beznađe. Njihova muzika je odgovarala mojim osećanjima.

Od kada sam pronašao Živu Nadu, u januaru 94, nisam ih slušao... do juče kada sam počeo da razmišljam o pesmama koje po meni definišu užas rata. I dalje imaju uznemirjuće dejstvo na mene, otkrio sam, grč u želudcu.

Po meni, možda i najsnažnija pesma o tome šta je rat. Pesma upoređuje delovanje gospodara rata sa okultizmom.

"Generali okupljeni u svojim masama
Baš kao veštice na crnim misama
Zli umovi što kuju razaranja
Čarobnjaci smrtne konstrukcije
Na poljima tela gore
Dok ratna mašinerija nastavlja da pokreće
Smrt i mržnju ka čovečanstvu
Trujući njihove isprane mozgove… Oh Gospode, da!
Političari se skrivaju
Oni su taj rat samo pokrenuli
Što bi oni išli da se bore?
Tu ulogu oni ostavljaju sirotinji, da
Vreme će pokazati njihove moćne umove
Ratovanje samo radi zabave
Ophođenje s ljudima kao da su pioni u šahu
Čekaj, doći će im sudnji dan, da!...."

1. Iron Maiden, 2 minutes to midnight (Dva minuta do ponoći)

Dva minuta do ponoći je termin koji označava vreme na satu koji otkucava vreme do nuklearnog rata. Na to vreme je postavljen još 1953. godine posle testiranja hidrogenskih bombi. Koliko je danas sati?

Kao vernik u Hristovu poruku, ne verujem u apokalipsu na ovaj način, i ne strahujem. Pričam ovu priču zbog toga jer je priča o ludosti i iskvarenosti ljudske civilizacije.

Užas rata pokazuje da danas pojedini vladari prete atomskim ratom koji znači uništenje ljudske rase. Dokle su spremni da idu da pokažu da su pravu. Zato je neprikosnoveno na prvom mestu.

Ubij za dobit ili pucaj da sakatiš,
ali ne treba nam razlog,
Zlatna guska je na slobodi
i nikada van sezone.
Ocrnjen ponos jos iznutra pali,
Ovu ljusku krvave izdaje.
evo vam moja puška za bačvu zabave,
za ljubav žive smrti.
Rasa ubica, ili demonsko seme
glamur,bogatstvo,bol.
kreni ponovo u rat, krv je mrlja slobode,
ne moli se više za moju dusu.
2 minute do ponoći,
Ruke koje prete propašću,
2 minute do ponoći,
da ubiju nerodjeno u utrobi.
Slepi čovek vice "pustite stvorenja napolje,
pokazaćemo nevernicima ",
Napalm jauce od ljudskih plamenova,
udarne Belsenske gozbe, da.
Kao razlog za pokolj seci njihovo meso
i liži umak.
Podmazujemo čeljusti ratne mašine
i hranimo je našom decom.
Rasa ubica, ili demonsko seme
glamur,bogatstvo,bol.
Kreni ponovo u rat, krv je mrlja slobode,
ne moli se više za moju dusu.
2 minute do ponoći,
Ruke koje prete propašću,
2 minute do ponoći,
da ubiju nerodjeno u utrobi.
Vreće za leševe i dečje krpice
iskidane na pola,
i zgusnuti mozgovi on onih koji su se usudili
da upere prst na tebe.
Dok se ludaci igraju rečima i sve nas teraju
da plešemo uz njihove pesme,
uz zvuh miliona ljudi koji gladuju,
da naprave bolju vrstu puške.
Rasa ubica, ili demonsko seme
glamur,bogatstvo,bol.
Kreni ponovo u rat, krv je mrlja slobode,
ne moli se više za moju dusu.
2 minuta do ponoći,
Ruke koje prete propašću,
2 minuta do ponoći,
da ubiju nerodjeno u utrobi.
Ponoć...ponoć...ponoć...Je celu noć,
Ponoć...ponoć...ponoć...Je celu noć

Ako se pitate zašto jedan pastor postavlja muziku rok grupa, moje mišljenje o slušanju muzike možete pronaći u ovoj epizodi Pop-Kulture


Šta nas vodi KaHristu u celoj ovoj priči? Muzika oslikava nepravdu, nepotizam, laž velikih. Vladari vladaju strahom i bičem. Hristos je došao da služi. On jeste Vojskovođa vojske Gospodnje, On jeste Kralj kraljeva, On jeste Gospod nad Vojskama, ali on nije onaj koji ljude vidi kao pijune u velikoj igri. Hristos pravda, jedina pravda koju možemo pronaći.

Beređi Dušan Bera

1 коментар:

  1. Duboko , iskreno i toliko autenticno. Moj veliki naklon i duboko postovanje.
    Svet bi morao imati ( i verujem da ima ) ljude poput Vas!

    ОдговориИзбриши