Fruškogorski planinarski maraton. Mali Ekstremni Zapadni - to je naša staza. 36 kilometara. Grupa Rendžera, nas 20 iz Srbije i Bosne. Razno godište, od 6 do 50 godina.
 |
| Kota 21 - Brankovac |
Prvi kilometri lako prolaze. Prvih deset nismo ni osetili. Ni drugih deset nije bilo teško. U dva sata sedimo na Brankovcu, 23 kilometar (malo manje od šest sati hodanja).
Pričamo kuda dalje. Nastaviti Mali maraton (kraća staza, još 7 kilometara), ili se okušati sa dodatnih šest kilometara - dodatak koji dodaje prefiks ekstremni našoj stazi. Svi smo za EKSTREMNI. Ovo do sada je bilo lako.
Pričamo kuda dalje. Nastaviti Mali maraton (kraća staza, još 7 kilometara), ili se okušati sa dodatnih šest kilometara - dodatak koji dodaje prefiks ekstremni našoj stazi. Svi smo za EKSTREMNI. Ovo do sada je bilo lako.
Privlači me ta staza, nisam nikada išao taj dodatak (Brankovac - vodopad Dumbovo - Vrata Raja - Zmajevac).
Putanju kojom smo do sada išli: Popovica - Kraljeva Stolica - Vrdnik - Jazak manastir - Brankovac, puno puta sam prošao. Lepa je, volim da je pešačim ali je već viđeno.
Putanju kojom smo do sada išli: Popovica - Kraljeva Stolica - Vrdnik - Jazak manastir - Brankovac, puno puta sam prošao. Lepa je, volim da je pešačim ali je već viđeno.
Staza do Vrata raja
U tekstovima opominju da staza nije laka, ali šta je to za nas Rendžere... i prvi metri prema koti koja se zove Vrata raja su lagana šetnja. Šalimo se oko tog imena, šta znači Vrata raja???
Uskoro kreće spust. Drugačiji je od uobičajnog - postavljen je kanap uz koji se spuštamo. Oduševljenje, uzbuđenje, akcija. Uglavnom svi uživamo. Avantura prema našoj meri.
Silazimo dole u dolinu potoka. Preskačemo sa jedne strane potoka na drugu, srušeno drveće, avantura.
Oni ispred viču, sačekaj da vidiš ovo... i stvarno. Vodopad visok 5-6 metara. Dumbovački vodopad. Nisam ga do sada video.
Pored vodopada su zakucane stepenice od armature i postavljena sajla. Klinci oduševljeni avanturom, osim najmlađih. Mali su se uplašili. Njih smo spustili na rukama. Umorio sam se pomažući mališanima, ali sam oduševljen još uvek... sve do uspona.
Oni ispred viču, sačekaj da vidiš ovo... i stvarno. Vodopad visok 5-6 metara. Dumbovački vodopad. Nisam ga do sada video.
Pored vodopada su zakucane stepenice od armature i postavljena sajla. Klinci oduševljeni avanturom, osim najmlađih. Mali su se uplašili. Njih smo spustili na rukama. Umorio sam se pomažući mališanima, ali sam oduševljen još uvek... sve do uspona.
Na usponu shvatam da sam "potrošio pluća" na stepenicama noseći dete. Dah mi je kratak, zaostajem. Nisam dobro procenio tempo i spuštanje, i sada nemam snage. Tri koraka i stajem. Znam da je to pogrešno, da samo doprinosi mom umoru (brzina rada srca varira kada staješ - najbolji je ujednačen tempo hodanja), ali ne mogu...
Uspon na Vrata raja me je izmorio. Gore me čekaju, i zafrkavaju me... Nemam glas, premoren. A pred nama još deset kilometara.
Nema druge - stisni zube i nastavi dalje. Ne dopusti sebi pomisao da ne možeš dalje, to krade snagu. Molim - "sve mogu u Onome koji me snaži". Korak za korakom, metar za metrom, sve do cilja. "Hodaj do trećeg drveta... Hodaj do one okuke... Hodaj da stigneš onu grupu" - mali ciljevi ispred mene....
Zašto stisni zube?
Izgubili smo sat vremena u odnosu na planirano, ali prošli smo ciljnu liniju....
A na ciljnoj liniji, neko je doneo tople krofne sa pekmezom. Ko god da je, jako sam mu zahvalan. Davno nisam jeo nešto ukusnije... Uživamo na bankini pored puta dok čekamo bus i grupu koja je zaostala, jedemo tople krofne i prepričavamo avanturu... prošli smo kroz cilj - stisni zube i završi trku.
Kako završiti trku - ne mogu da se pohvalim fizičkom kondicijom. Primenjujem metodu: stisni zube i nastavi dalje. Ne dopusti misao da ne možeš dalje. Veruj Bogu koji je sa tobom, i hodaj korak po korak.
Verujem u taj princip i u svakodnevnom životu, kada naiđu poteškoće... isti princip - stisni zube kada boli, nastavi dalje, ne dopusti misao o odustajanju, veruj Bogu koji je sa tobom, i hodaj korak po korak.
Taj princip nalazim i u Svetom pismu - "Zato ne malaksavamo, nego ako se naš spoljašnji čovek i uništava, naš unutrašnji čovek se obnavlja iz dana u dan. Jer sadašnja naša laka nevolja ostvaruje nam prekomerno i neizmerno, večno izobilje slave, jer mi ne mislimo na ono što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer vidljive stvari su privremene, a nevidljive su večne." II Korinćanima 4...
Drugim rečima - stisni zube i hodaj napred. Na cilju nisu krofne, ali je nagrada pobede ispred...
Ako vam se dopao današnji tekst podržite blog KaHristu i pročitajte ostale tekstove (npr o mestu Gradac u Fruškoj gori - klikni link). Podelite ih na društvenim mrežama. I pratite nas...
Taj princip nalazim i u Svetom pismu - "Zato ne malaksavamo, nego ako se naš spoljašnji čovek i uništava, naš unutrašnji čovek se obnavlja iz dana u dan. Jer sadašnja naša laka nevolja ostvaruje nam prekomerno i neizmerno, večno izobilje slave, jer mi ne mislimo na ono što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer vidljive stvari su privremene, a nevidljive su večne." II Korinćanima 4...
Drugim rečima - stisni zube i hodaj napred. Na cilju nisu krofne, ali je nagrada pobede ispred...
Ako vam se dopao današnji tekst podržite blog KaHristu i pročitajte ostale tekstove (npr o mestu Gradac u Fruškoj gori - klikni link). Podelite ih na društvenim mrežama. I pratite nas...
Beređi Dušan Bera
Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Možete je pronaći na Youtube kanalu Protestantske Hrišćanske zajednice... Pratite nas...
Нема коментара:
Постави коментар