Razvod i hrišćanstvo - da li to ide zajedno?

Prethodnih par dana, povodom Nedelje braka, svaki dan sam delio po jedan stari članak o braku na društvenim mrežama. Tekstove možete pronaći OVDE. 

Na jednom od postova, dobio sam sledeći komentar:

Do koje granice je žena (u ređim slučajevima i muškarac) treba da trpi svakodnevno maltretiranje. Govorim to iz iskustva, zato mogu da tvrdim da granica postoji. Znam da hrišćani ne odobravaju razvod braka, ali sam čitala, da postoji alternativa za to, a to je odvojenost. Čak i za decu je bolje tako, jer živeci u jednom lošem braku, mogu da imaju traume, celog života, kad odrastu.

Da li hrišćanstvo ne odobrava razvod braka?

Da li stvarno hrišćani ne odobravaju razvod braka? Da li je samo očuvanje braka, po svaku cenu, cilj hrišćanske vere? Da li je bolje trpeti zlostavljanje, prevare samo da bi brak bio očuvan? 

Ne mislim da je tako. 

Brak je svetinja, ustanova koju je uspostavio sam Bog na početku Svetog pisma... 

Prva ustanova na ovom svetu je bio brak.... 

Piše i Isus je izrekao ove reči na pitanje o razvodu - šta Bog sastavi, čovek da ne rastavi... Evanđelje po Mateju 19:6...
Božija reč štiti brak...

... ali priča ide mnogo dublje. 

Šta je bitno - vernost ili očuvanje braka?

U nedelju sam propovedao na temu braka i vernosti u braku. Zapravo, tvrdim da fokus Svetog pisma nije očuvanje braka, nego očuvanje vernosti u braku. Brak je Božija tvorevina ali vernost svedoči o Bogu (Efescima 5). 

Vernost jeste sama suština braka. Bez vernosti, nema ni braka... tj brak u kome su supružnici ne verni jedno drugom prestaje da bude ono što je zamišljeno. Zato Gospod Isus Hristos u navedenom stihu iz Mateja 19 i govori da je nevernost razlog za razvod.

Isusu su u tom tekstu prišli ljudi koji su samo gledali pravila. Šta je dopušteno, šta nije, kada šta može... Tako mnogi i doživljavaju hrišćanstvo - ovo može, a ovo ne... Gospod razbija taj koncept i kaže: "Problem su vaša srca, vaša tvrdovratost, to što ste okoreli"... drugim rečima ne razumete poentu braka. 

Brak nije borba za svoja prava, niti ugađanje sebi. Brak svedoči o nečem više. Brak je slika Boga vernosti, to je suština braka (naravno i ljubav, i porodica...). 

Ako vas interesuje više, pogledajte propoved. Propoved je održana na Nedelju braka 2019, i zove se "Vernost je prednost".

Kada vernost nestane, tada smo razdvojeni

U crkvi koju vodim, pokušali smo da pristupimo ozbiljno problemu razvoda. Ne da razmišljamo mehanički, nego kroz sledeće principe koje vidimo, o vernosti i ljubavi: 

1. Bog je uspostavio brak i brak je svetinja;

2. Cilj braka je da dvoje budu jedno (ljubav i poštovanje), stvaranje porodica, i međusobna podrška (vernost);

2. Kada brak ne ostvaruje svoje ciljeve, onda on gubi svoju suštinu.

Te principe praktično definišemo kroz polisu o razvodu.  Polise su dokumenti u koje pretočimo biblijske principe kako bi nam bile smernice kada dođe do krizne situacije. Na taj način izbegavamo da rešavamo problem tek kada se pojavi, nego se pripremimo preventivno. Navodim ga jer dalje objašnjava pristup problema razvodu.

Pre nego nastavite čitanje, imam molbu za vas da podržite blog KaHristu. To možete učiniti tako što ćete:
1. Čitati tekstove sa ovog bloga i komentarisati. To mi puno znači jer pišem radi čitalaca...
2. Podeliti ove tekstove na društvenim mrežama i preporučiti nas.
3. Prijaviti se u listu čitalaca ovog bloga i dati mu vaš kredibilitet. 

Polisa Protestantske Hrišćanske zajednice o razvodu braka

1. Svaki brak u našoj crkvi biće tretiran posebno, u skladu sa specifičnim bračnim okolnostima i situacijom tog para.

2. Svaki dijalog i napor od strane starešinstva Crkve biće usmeren ka očuvanju bračne zajednice, ali konačnu odluku o budućnosti braka mora da donesu bračni partneri.

3.  Razvod braka biće prihvaćen od strane crkve tek nakon što su iscrpljene sve mogućnosti za nastavak bračnog odnosa i u trenucima kada je svim stranama u procesu spašavanja braka (bračnim partnerima, savetnicima koji pomažu bračnom paru, kao i starešinstvu PHZ) potpuno jasno da bi nastavak bračnog odnosa bio destruktivniji nego sam razvod.

4. Od bračnog para koji prolazi kroz krizu koja ugrožava njihov brak, očekuje se da traže pomoć od crkve i Starešinstva.

5. Na osnovu Svetog Pisma Starog i Novog Zaveta verujemo da je razvod, kao poslednja opcija, dozvoljen u izvesnom broju slučajeva a oni su sledeći:

a. Preljuba (Ponovljeni zakon 24:1, Matej 19),

b. Emocionalno i fizičko zlostavljanje (Izlazak 21:10-11, 1.Korinćanima 7.),

c. Napuštanje zbog pitanja vere (1. Korinćanima 7.),

6. Kada je bračni ugovor prekršen preljubom od strane jednog od partnera, oštećena strana ima pravo da kaže: “Opraštam ti, hajde da nastavimo zajedno.“ Ili „Ne možemo dalje zajedno, naš brak je završen.“

7. Iako razvod braka ne bi trebalo nikada da se desi, mi verujemo da ga Bog dopušta u gore navedenim slučajevima, i to kao dokaz Njegove ljubavi i brige u praksi - da ne želi da patimo samo radi principa.

8. U slučaju da bračni partneri ili jedan od partnera ustraje u svojoj odluci i dovede do razvoda braka, suprotno principima koje su navedeni, time dovodi sebe u poziciju da više nije pod duhovnom zaštitom i autoritetom crkve.

Pisao sam ovaj blog sa malim oklevanjem. Znam da će biti onih koji će osuditi ovo pisanje, smatrajući ga preradikalnim ili preblagim. Međutim smatram da je neophodno govoriti na ove teme, jer samo tada možemo voditi zdrav i konstruktivan život. 

Beređi Dušan Bera 

Ako želite da saznate više o braku, i kako sačuvati brak, preporučujem vam tekst o komunikaciji u braku - kliknite OVDE.