Komunikacija u braku - da li tako nešto postoji?



Kao crkva verujemo u potrebu svakodnevnog čitanja Svetog pisma, i svakodnevnu molitvu. Svako od nas se trudi da odvoji deo dana da se moli i čita Sveto pismo. Nazivamo to tihim časom i smatramo jednom od najznačajnijih stvari u našim životima. Tu gradimo naš odnos sa Bogom, utvrđujemo ga... Međutim to ne radimo kao religiozni obred, da bi umirli našu savest ili odradili naš zadatak. Imamo tihi čas, kako kažemo, da bi se susreli sa Bogom, da bi komunicirali sa njime.
BOG KOJI NEPRESTANO GOVORI
Jer naš Bog nije nemi Bog. On je Bog koji govori i danas. Tiho u umu ili srcu, ili jasno kroz Njegovu reč, ali on govori, i nije prestao da to čini. Naš Bog je Bog komunikacije. Mi duboko verujemo u to da je Bog govorio kroz proroke vekovima, objavljujući ljudima šta treba da rade i kako da se ponašaju kako čitamo u Svetom pismu. Mi duboko verujemo da je Bog, govorio i govori kroz Njegovu Reč, da je Pismo zapisana Njegova volja za nas ljude. Mi duboko verujemo da je Bog govorio i kroz Njegovog sina koji je umro na krstu za nas, da nam saopšti Božiju poruku ljubavi i objavi Radosnu vest o tome kako da se spasimo.
Celokupna priča o krstu jeste Božiji govor nama i o nama. Prikazaćemo vam to ilustracijom krsta. Na ovaj način na izvidjačima objašnjavamo evanđelje. Zamislimo da ova grana prikazuje odnos nas i Boga, kako je bilo na početku. Bog nas je stvorio da imamo odnos sa Njime, da budemo bliski, nerazdvojivi. Ali greh je to slomio, odnos je pukao. I šta god mi uradili da ispravimo taj odnos, to nije moguće, baš kao što nije moguće ni sastaviti ovo drvo. Problem svakoga od nas jeste da smo našim gresima toliko narušili odnos da ništa ne možemo uraditi da to popravimo. Nekada mislimo dobra dela, nekada odlazak u crkvu, ali to je kao kada bi pokušao da zalepim ova dva komada seletepom. Ne ide! Bog je zato pronašao jedino rešenje, on je postao čovek, i otišao na krst da umre umesto nas, da bi namirio Božiju pravednost. Jer greh zahteva kaznu, a Bog kažnjava samog sebe u Isusu Hristu. I sada je veza ponovo uspostavljena. To je razlog Hristovog dolaska. On je došao na zemlju da nas pomiri sa Bogom, da ponovo uspostavi komunikaciju nas i Boga – Kološanima 1:19-20: „Jer bi volja Božija da u njemu nastani svu puninu, i da Njegovim posredstvom pomiri sa sobom sve.“ Svako ko se pokaje za svoje grehe, i veruje u Isusa Hrista, taj je pomiren sa Bogom. To prikazujemo ovom vertikalnom linijom krsta.
Međutim krst ima i horiznotalnu dimenziju. Pokazuje da je Hristos došao na ovu zemlju da i nas međusobno pomiri, da isceli našu komunikaciju! Došao je da isceli komunikaciju supružnika! Hrišćanstvo je veoma praktično i primenjivo i mora da ima uticaj na naš svakodnevni život. Ono nije filozofija, nije neki religijski sistem koji ne možeš razumeti. Ako ga ikada takvim predstavim, molim vas izbacite me sa ove propovedaonice. Jedna od najvećih grešaka hrišćana jeste bila ta da su hrišćanstvo mistifikovali, učinili čudim, umesto praktičnim. Posećuješ crkvu i ništa ne razumeš, vidiš da se nešto dešava ali kakve veze ti pokreti i reči i slike imaju sa tobom i tvojim životom? Sa tvojim odnosom sa supružnikom? Ili sa tvojim poslom, računima? Zbog toga mnogi ne veruju ili ne vide potrebu za Hristom, jer ne vide kako to može da utiče na njihov život.
Ali ako pogledamo npr. Poslanice Apostola Pavla, one su praktične, govore kako da se odnosimo jedni prema drugima, prema gazdi, preka radniku, kako da radimo. Hrišćanstvo je praktično, i kada kažemo da je Isus umro da isceli naše odnose, to znači da mi to treba i da doživimo. Zato i govorim ovu temu, da bi delovanjem Duha Svetog, Bog menjao naše živote, kako bi mi uzeli principe njegove reči i primenili u našim životima. 
Koji su principi danas za nas bitni. Prvo i najbitnije
B. NIJE BITNO SAMO ŠTA KAŽEŠ – NEGO I KAKO KAŽEŠ
Primer toga jeste tekst koji smo ove nedelje čitali iz knjige Postanja. Postanje je prva knjiga Svetog pisma i opisuje živote takozvanih patrijarha – Avrama, Jakova, Josifa. Ljudi koji su živeli pre nekih 4000 godina, ali čije životne priče i dalje govore nama danas. Prošle nedelje smo čitali o Josifu. 37:2 „Josif kad bješe momak od sedamnaest godina, pasijaše stoku s braćom svojom, koju rodiše Vala i Zelfa žene oca njegova; i donošaše Josif zle glasove o njima ocu svojemu. 3 A Izrailj ljubljaše Josifa najvećma između svijeh sinova svojih, jer mu se rodio pod starost; i načini mu šarenu haljinu. 4 A braća videći gdje ga otac ljubi najvećma između sve braće njegove, stadoše mrziti na nj tako da mu ne mogahu lijepe riječi progovoriti.  5 Uz to usni Josif san i pripovjedi braći svojoj, te oni još većma omrznu na nj. 6 Jer im reče: da čujete san što sam snio: 7 Vezasmo snoplje u polju, pa moj snop usta i ispravi se, a vaši snopovi iđahu unaokolo i klanjahu se snopu mojemu. 8 Tada mu braća rekoše: da nećeš još biti car nad nama i zapovijedati nam? Stoga još većma stadoše mrziti na nj radi sanova njegovijeh i radi riječi njegovijeh. 9 Poslije opet usni drugi san, i pripovjedi braći svojoj govoreći: usnih opet san, a to se sunce i mjesec i jedanaest zvijezda klanjahu meni. 10 A pripovjedi i ocu svojemu i braći svojoj; ali ga otac prekori i reče mu: kakav je to san što si snio? eda li ćemo doći ja i mati tvoja i braća tvoja da se klanjamo tebi do zemlje? 11 I zaviđahu mu braća; ali otac njegov čuvaše ove riječi.
 Njegova priča je izuzetna, preporučujem vam je ako ste tek počeli da čitate Sveto pismo. Rođen je u porodici prepunoj problema. Njegov otac je imao 12 sinova, od različitih žena. Sinovi su se borili za naklonost oca, kome je Josif bio miljenik. Kada postoji miljenik, postoji i ljubomora, to je univerzalni princip. Sa druge strane Josif je očigledno bio i Božiji miljenik, kako čitamo u tekstu za današnju propoved...
Josif sanja san, u kome mu Bog govori o budućnosti, u kome vidi njegovu braću kako mu se klanjaju, i kasnije u drugom snu i njegove roditelje kako to isto rade. Taj san Josif deli sa svojom braćom, koje njegova priča dovodi do ludila ljubomore. Kasnije, možete pročitati u nastavku teksta, braća odlučuju da ga ubiju, međutim u poslednjem momentu menjaju mišljenje ali ga prodaju u roblje. U ropstu u Egiptu Josif se uspunje do druge pozicije u carstvu, odmah iza faraona, na kraju susreće svoju braću, oprašta im greh, ali su mu se oni pre toga poklonili.
Ceo problem jer je ispričao san koji mu je dao Bog. Da li je san bio lažan? Ne. Bio je istinit i govorio je o stvarima koje su se i desile. Šta je onda problem? To da Bog nigde nije rekao Josifu da ispriča taj san i da se hvali pred braćom. Svojim postupkom, hvalisanjem, isticanjem Josif je skoro uništio svoj život, jer kao što sam rekao na početku nije bitno samo šta kažeš, nego i kako i kada kažeš!!! Jer da se Josif nije hvalio, i da je prećutao, i čekao pravi momenat, ili nastupio na drugi način ne bi stvorio problem ni sebi, ni drugima...
Međutim čak i da Josif nije imao pogrešne motive, sve jedno bi pogrešio. Kao što sam već rekao nije bitno samo šta kažeš nego i kako kažeš. Bitno je kako našto kažemo. U nauci koja se naziva teorija komunikacije postoji termin koji se naziva šum. Da to objasnim, kada ja nešto govorim nekome ja imam određenu misao, određenu stvar koju želim da saopštim. Međutim moja poruka dolazi u svet druge osobe, koja ima potpuno druge vrednosti ili način razmišljanja, i prolazi kroz taj njen doživljaj i osoba je potpuno pogrešno doživi. To se naziva šum. Ili ako ste kao deca igrali gluvih telefona. Deca se poređaju u red, prva osoba u redu šapne neku reč ili rečenicu prvoj osobi u nizu, i onda šapuću dalje, i na kraju dobijemo nešto sasvim deseto. Desio se šum.
U bračnim odnosima to se često dešava. Vi želite da kažete nešto supružniku, ali zbog načina na koji ste to rekli, ili situacije u kojoj se nalazite, on to potpuno pogrešno shvata. I nastaje svađa. Zato se postavlja pitanje – kako reći poruku da te čuju? Saveti su iz knjige „Tajna ljubavi“ Džoš Mekdauela, koju vam toplo preporučujem
C.KAKO REĆI DA TE ČUJU??? 
1. Trudi se da shvatiš i nauči da praviš kompromise. O tome sam prošli put više govorio, ali suština je da se svi mi razlikujemo, neko je sklon akciji, drugi je mislilac, jedan je nosorog, drugi jež. Najveći problem u komunikaciji jeste to što se razlikujemo. Međutim baš ta različitost predstavlja i lepotu braka, i verujem da je jedna od osnova braka. O tome sam puno govorio – cilj nije da mi bude samo ugodno, cilj jeste da ja rastem i napredujem kroz odnose sa ljudima. To je Božija namera za nas, i za to koristi našu različitost. Kroz kompromise mi rastemo, ali kompromis ne znači poraz jedne osobe a pobedu druge. Kompromis jeste da se nađete negde na pola puta, rešenje koje i tebe i tu osobu zadovoljava. Naša spremnost da popustimo nas vodi do bolje komunikacije.
Kao komentar kako to uraditi Ričard Štraus kaže „Komunikacija je sredstvo pomoću kog učimo da upoznamo i razumemo svoje bračne partnere. Međutim, Bog ih već razume. Pa on ih je stvorio. Zamolimo ga zato da otvori kanale međuljudske komunikacije i da nam da isto razumevanje koje on tima tako da naši bračni odnosi iz dana u dan, postaju sve bolji i dragoceniji.“  
2. Potvrdi značaj, dostojanstvo i vrednost tvog partnera. Zlatne jabuke u srebrnim posudama jesu zgodne reči“ Poslovice 25:11. U komunikaciji grube reči, nepromišljene izjave mogu da nanesu ogromnu štetu. Nepoštovanje razara.
Često čujem komentar – ja govorim istinu, i ako to nekoga vređa to je njegov problem. Ovo ne može biti dalje od istine. Jer Pismo nas savetuje, u Mateju 7:12 – „ono što želite da vama drugi čine, činite i vi njima“. Da li bi ti želeo/la da ti neko saspe istinu u lice, ili da ti neko priđe želeći da ti pomogne, da te isceli, da učini da napreduješ? Jer ako sipaš istinu u lice, drugima, svom supružniku, samo da bi mu rekao istinu, a ne tražeći način da mu pomogneš, tako što ćeš se moliti, tražiti prave reči i pravi pristup, bolje je da ćutiš, što se tebe tiče. Istina, ma koliko bila gruba će tebi pomoći, ali meni ako je samo saspem sa pogrešnim stavom, će biti na osudu.
3. Sačekaj pravo vreme. O ovome sam već govorio u primeru Josifa. Najveća greška koju je uradio je bila da je rekao istinu u pogrešno vreme. Poslovice 15:23 „Raduje se čovek odgovoru usta svojih i reč u vreme kako je dobra!“.  Odabrati dobro vreme za raspavu može napraviti razliku između građenja mosta i podizanja zida. Predlog je da problematične stvari rešavate kada ste odmorni, spremni. Upoznajte osobu sa kojom razgovarate. Kada su nervozni, neraspoloženi? Nemojte tada pritiskati njihov okidač, sačekajte pravi momenat.
4. Izbegavaj čitanje misli. Ne pretpostavljaj. Česta greška je da mi znamo šta druga osoba misli. Moramo shvatiti da dolazimo iz različitih porodica i samim tim imamo i sasvim drugačije vrednosti. Jedan od primera sa samog početka našeg braka je bio sledeći. Mirjana dolazi iz porodice gde je sve bilo striktno, čitanje je bilo znak lenjosti. Ja sa druge strane dolazim iz opuštene porodice, kod nas ako čitaš dobru knjigu, to je savršen razlog da preskočiš neke dužnosti. I venčali se mi. Došlo je nedeljno jutro, idealna prilika da se malo odspava, kada moja žena pre sedam skoči da ide da sredi dvorište. Sredi dvorište, u sedam ujutru, nedelju??? Kada sam je pitao zašto, komentar je bio da joj moji nešto nešto ne zamere. Ubrzo je prestala sa tom navikom, ali se nikada skroz nismo tu usaglasili... Suština je da naša razmišljanja mogu biti potpuno različita, i ako nešto od nekoga očekujemo, to treba i da saopštimo. Posebno kada nas povrede, ne pretpostavljajmo da znaju da su to uradili, kažimo im. Isto tako kada našto očekujemo, saopštimo.
Pronašao sam sledeću karikaturu, doduše upućena je na žene, ali mislim da je univerzalna. Dopada mi se jer pokazuje značaj pitanja. Umesto da pretpostavljamo treba da pitamo. Šta ti misliš; kroz šta prolaziš? Postaviti pitanje – da li sam te dobro razumeo, razumela? Kada druge slušamo, mi im saopštavamo da nas oni interesuju, da imaju vrednost za nas.
5. Budi iskren/a u ljubavi. Kada vidiš čoveka nesmotrena u reči, znaj da ima više nade od bezumnog nego od njega.“ Poslovice 29:20 Iskrenost je neophodna, jer bez poverenja nema ni građenja odnosa. Problem je kako to saopštavamo.
6. Radi na tome. Niko se naučen nije rodio, i kao i kod svih drugih oblasti života, mi treba da se učimo i da komuniciramo. „Ako želimo da postanemo dobri komunikatori to se ne događa samo od sebe. Sve nas je iskvarila sebičnost sopstvenih života zato moramo da uložimo mnogo napora zaslovanog na punoj predanosti da ćemo postati bolji komunikatori“. Lekcija na kojoj sada radim, uz pomoć Mirjane, jeste da ispravim grešku kada je načinim. Pre neki dan sam dogovarao neke stvari u vezi Centra preko Skajpa, dopisivao sam se sa nekim, kada me je nazvala osoba u problemu preko Skajpa. Javio sam se i razgovarao sa njom ali su mi poruke i dalje dolazile, i odgovarao sam na njih. Posle dva minuta glas osobe sa kojom sam razgovarao je ohladio i prekinula je vezu. Mirjana koja je sve to slušala mi je istrljala uši kako sam nepažljiv, kako nekada i dok sa njom razgovaram radim to isto... Prvo sam se bunio, ali sam odlučio da ispravim grešku. Seo sam za skajp i napisao duže pismo toj osobi, ohrabio je i dobio sledeću poruku: „Ovo mi je bas trebalo, ohrabrenje. Hvala ti puno, i vas puno volim i cenim u make my day hepy“. Odlučio sam da uvek reagujem kada nekome ne pružim pažnju, a posebno Mirijani. Niko se nije naučen rodio.
Moglo bi se još puno toga reći o ovoj temi, istražite je, niko se nije naučen rodio. Što si bolji u komunikaciji, to ćeš imati bolje odnose, što imaš bolje odnose sa ljudima to ćeš biti uspešniji i pošteđen puno problema. 

AUDIO LINK ZA PROPOVED: http://www.cross.tv/95375

Нема коментара:

Постави коментар