Atomsko sklonište (bend) nije došao u Good Foot... počeo je rat

Atomsko sklonište (bend) nije došao u Good Foot... počeo je rat  

Treći maj, 1991. Rokoteka Good Foot, Futog. Dolaze Atomci. Konačno. 

Prošle godine (1990) Atomsko skloniše je sviralo na Zaječarskog gitarijadi. Nisam mogao da idem zbog ferijalne prakse... godinu dana sam slušao priče o koncertu... i sada dolaze, i to u Futog, u moje mesto.

Veče je došlo. Mrak. Ispred Good Foota samo par nas. Nema drugih. Čekamo da dođu. Niko ne otvara vrata. Čak nema ni svetla na ulici... 

Pucalo se tog dana u Borovom naselju u Hrvatskoj. Sve više čujemo o Belim orlovima, i Zengama, i tomson automatu... Nismo znali šta dolazi u sledećim danima... Uskoro je Futog bio pun ljudi u uniformama, tenkovi, avioni preleću, a par desetina kilometara dalje će besneti rat... 

Ali tog dana Atomci nisu došli u Futog. Pucalo se u Hrvatskoj...

Čudno šta ti postane asocijacija, sećanje... Za mene to što nisu došli Atomci je decenijama ostalo prvo sećanje na rat i kraj zemlje u kojoj sam rođen. Kraj Jugoslavije. Jedno vreme se završilo. 

27 godina posle - Atomsko sklonište u Novom Sadu

Sinoć (13.1.2019.) su Atomci svirali u Novom Sadu. Doček 7527. godine po Julijanskom kalendaru. Supruga i ja smo otišli na koncert. Nisam bio na rok koncertu barem 25 godina... zašto sada?

Supruga se šali sa mnom - nemoj samo da kupiš motor, i počneš da se oblačiš kao matori roker... Kriza srednjeg doba? U dovoljno sam star za tu krizu, ali nije to razlog. 

Atomsko sklonište - par reči o njima

Atomsko sklonište je bend iz Pule. Počeli su da sviraju davne 1976. i interesantno je da su prvi veliki nastup imali baš u Novom sadu, 1977. O njima ima dovoljno na internetu, neću sada da pišem o tome... Mi smo počeli da ih slušamo u ranim devedesetim.

Zašto su za nas Atomsko sklonište bili značajni u ranim devedesetim? 

Protesti, mitinzi na koje su nas izvačili iz škole, štrajkovi. Jogurt revolucija. U mom gradu, gde se komšija zove Atila, Jan, Dušan, Jožika... ljudi pevaju na ulicama: "Slobo baci nam salate, biće mesa klaćemo..." 

Nacionalizam, pretnja ratom, licemerje političara... videli smo to svugde oko nas.  Atomci su pevali o tome: "Nećemo valjda biti mi ta nesretna generacija, na kojoj će se izvršiti velika poslednja racija."

Pevali su o licemerju političara i novouzdignutih bogataša - "Prošetam tako slučajno uz vaš raskošni vrt... usred te puste i nepotrebne raskoši, primećujem da gajite svinje i kokoši." 

Pevali su o ratu, nacizmu, mržnji... u tom vremenu njihova poruka nas je privukla. Kao i pesme Smaka, Zabranjenog pušenja (Kanjon Drine), koje su govorile o životu i kritikovale društvo u kome smo živeli. Ponovo su se vrteli Bleksabati, Rolingstonsi, Džoplinka. Film Kosa smo pogledali sigurno stotine puta.

Ali onda Atomci nisu došli u Futog...

Par reči o hrišćanstvu i rok muzici

Dugo nisam slušao rok posle mog obraćenja u hrišćanstvo (klikni link za moju životnu priču). U početku razlog je bio miks razočaranosti, bekstva od depresije (pojedine peme su me vukle u tugu), religijskog žara (smatram preteranog) i novo otrkivene muzike koja me je privukla (hrišćansko slavljenje). 

Kasnije nisam znao kako da je slušam. Ranije je muzika budila bunt, revolt, razočaranost u meni. Bila je vodilja za moja osećanja i misli. Nisam više imao potrebu za time.

Da li je pogrešno slušati rok muziku?

Lično nisam zagovornik ideje da je rok muzika nešto loše. Pojedini propovednici propagiraju da je rok muzika posvećena zlu. Ne verujem u to. Muzika sama po sebi nije niti dobra niti loša. Pitanje je poruke... reči... to odlučuje. 

Čitam i komentare da je ritam rok muzike problem... čak mi se ni ne piše komentar o tim teorijama. Pitanje je poruke... reči... to odlučuje. 

Ali nisam znao kako da je slušam. 

Pomogao mi je sledeći pristup. 

Apologetski pristup muzici

U svakom ljudskom delu postoji spoj lepote Božijeg stvaranja, a takođe i slomljenosti zbog ljudskog greha. Prijatelj me je naučio da tako posmatram umetnost, postavljajući pitanje - šta je tu istina i deo Božije tvorevine, a šta je posledica pada... 

Pa čak i u pesmama slavljenja postoji slomljenost, ni one nisu potpuno savršenstvo. Plod su delovanja slomljenih ljudi. Nema savršene ljudske tvorevine.  

Takođe i u muzici koju prave oni koji ne poznaju Hrista postoji lepota, patnja, smisao. Pokušavam to da čujem. Šta je slomljenost? Šta je Istina? Šta je lepo? Šta je ružno?...

I konačno, zašto post o Atomskom skloništu na KaHristu?

Nisam otišao zbog apologetike na koncert. Moj razlog je bilo nešto drugo. 

Želeo sam da operem sećanje na to da Atomci nisu došli u Good Foot. Svirali su oni i u međuvremenu u ovim krajevima, nije me to privlačilo. Sada jeste. Osećam to kao moj prekid sa devedesetim. 

Negde duboko u meni je ostalo žaljenje, seta, pogled u prošlost. Postao sam svestan toga ovih dana kada sam čuo da će biti koncert Atomskog skloništa. Prošlost je ostala živa u meni.

Podižem pogled u budućnost, drugačiju od prošlosti... Dugo već živim sa Hristom, promenio je moje srce, moj život. Naučio me je da gledam drugačije ovaj svet. Zato čekam ono što donosi sledeća godina sa nadom i radošću. Ne živim u prošlosti, Božije dete je biće budućnosti i nade. 

I konačno, nema veze što Atomci nisu došli u Good Foot, došli su u Kulturno-umetničko društvo Petefi. Nova stranica je okrenuta.

Na blogu KaHristu nalazi se preko 400 tekstova. Podržite KaHristu i pročitajte još koji tekst.

Beređi Dušan Bera

Da li pratite naš Youtube kanal? Ako ne, učinite mi uslugu, kliknite ovaj link i prijavite se na njega. 

Na njemu se nalaze i video moje emisije - Teologija uz jutarnju kafu. Pogledajte.