Tri pogrešne taktike crkve i jedan predlog

Tri pogrešne taktike crkve i jedan predlog

Ovih dana razmišljam o Božiću i pristupima prazniku koje smatram da su pogrešni. Kako ispravno pristupiti Božiću? Koja je ispravna taktika koju crkva treba da primeni? Navodim tri pogrešna pristupa i jedan predlog koji mislim da je ispravan. 

Adventni venac u PHZ crkvi
Adventni venac u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici 

Međutim smatram da je još jedna pogrešna taktika biti nesvestan svoje greške, i otvoren sam za razgovor. Dajte mi vaše mišljenje i predloge... 

Prva pogrešna taktika - Spaljena zemlja

Taktika spaljene zemlje je vrsta vojne strategije pri kojom vojska u povlačenju uništava sve što bi moglo poslužiti neprijateljskoj vojsci koja napreduje. Uništava se hrana, infrastruktura, objekti... Ideja je da se neprijatelj iscrpi, oslabi, i da na kraju sam od sebe bude poražen zbog nedostatka snabdevanja.

Najpoznatiji primer ove taktike je rusko povlačenje pred Napoleonom 1812. godine. Napoleon je sa skoro 700.000 vojnika napao Rusiju, osvojio je Moskvu, ali pošto su Rusi uništili sve pred njima, vojska je ostala bez hrane, odeće... Iz Rusije je izašlo samo 22.000 vojnika. Pobeda se pretvorila u poraz. 


Šta je taktika spaljene zemlje koja crkva primenjuje? 

Činjenica je da postoji neprijatelj ovog sveta i hrišćanstva -  Sotona. Neprijatelj stalno napada, razara. Isus ga opisije rečima - on dolazi samo da zakolje, uništi i razori (Jovan 10:10). On napada svaki apsekt ljudskog društva, pokušavajući da nametne svoj uticaj... a šta crkva čini? Umesto da napada ili eventualno  brani, ona se povlači i spaljuje za sobom.


Napad neprijatelja tenkovi

Primeri spaljene zemlje
Da bi ovo bilo jasnije upotrebiću dva primera:

1. Vizuelna umetnost. 

Vizuelna umetnost je vekovima bila povezana sa crkvom, a često i zloupotrebljena od strane crkve. U Reformaciji, u 15v., zbog idolopoklonstva koje je bilo uočeno u vizuelnoj umetnosti (ikone, kipovi, freske), protestantsko krilo crkve odbracuje skoro potpuno vizuelnu umetnost... Skoro da nema uticajnog umetnika (posle Van Goga) koji je bio vernik, a poruka umetnosti od impresionizma pa nadalje, je postala nosilac filosofije koja je u svojoj srži suprotna verovanju u Stvoritelja... (iako ja i dalje volim i cenim modernu umetnost mnogo više od klasične). 

2. Božić

Drugi primer spaljene zemlje je priča o Božiću. U proslavi Božića postoje elementi paganskih običaja (o čemu sam već pisao u tekstu - Rasprave o Božiću ili tugovanje nad situacijom). Zbog paganskih elemenata mnogi vernici odbacuju ovaj praznik - zato što vide nešto pogrešno, pagansko, nebiblijsko... 

Spaljuju zemlju za sobom, odbacujući ceo praznik, i u taj prostor ulazi konzumerizam, i pretvara praznik Hristovog rođenja u proslavu kupovne moći, kokakolin mit od Deda mrazu i Irvasima i šta sve ne još... I u momentu kada se svi raduju hrišćani gunđaju zbog Božića, što u očima ljudi oko nas izgleda potpuno čudno. 

  • Podržite blog KaHristu tako što ćete:
    1. Podeliti tekstove sa ovog bloga na društvenim mrežama.
    2. Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga.

Druga pogrešna taktika - Teorija zavere 


Druga pogrešna taktika crkve je teorija zavere. 

Kada je država u ratnom stanju, postoji uvek opasnost od izdaje, špijunaže... to je realna opasnost. Međutim često se umesto kontrole situacije dizala panika. Čuveni je film jugoslovenske kinomatografije - Balkanski špijun, koji je ilustracija takvog stanja misli. 

Ja lično verujem da je na ovom svetu ogromna teorija zavere - o njoj govori Otkrivenje Jovanovo - ustoličenje Antihrista ( o tome sam pisao u članku OVDE)... a da se kroz mnoštvo teorija zavere samo zamračuje istina.



Kako sprovesti taktiku teorije zavere?

Kako sprovesti taktiku teorije zavere? Jednostavno - naterati ljude da se opterećuju nebitnim stvarima, da nalaze zaveru i tamo gde je nema, gde je nebitna, umesto da budu svesni najveće moguće. Zaokupiti ih pričama o tajnim društvima, o čipovanjima, fotošop motažama... napraviti vernike smešnima kada dele lažne i izmontirane vesti o divovima i "arheološkim pronalascima"... učiniti da sve izgleda bajka ili zabluda fanatika.

Teorija zavere u vezi Božića

Teorija zavere u vezi Božića je sledeća - umesto da se govori o proslavi čuda Božijeg utelovljenja, pokrenuta je priča o paganskim božanstvima... Hrišćani citiraju autore koji su osporavali Hristovo Božanstvo tražeći paralele u paganskim religijama, i tvrdili da je hrišćanstvo plagijat, koristeći sličnosti između hrišćanstva i paganskih religija. 

Te iste argumente koriste danas vernici da ospore proslavu Božića, ne shvatajući ko je izvor. Pričaju o paralelama sa Izis, Amon Ra, samo što njihove argumete sada oblače u novo ruho - da je sve smislio Konstantnin (usput - da li vidite sličnost sa DaVinčijevim kodom?)... 



Međutim ni jedan jedini vernik koji obeležava Božić ne slavi boga sunca, niti nekog demona, niti ga i jednom spomene. Oni koji obeležavaju Božić, čine to da obeleže sećanje na utelovljenje Spasitelja na ovu zemlju... Niko sa iole malim poznavanjem Svetog pisma ne smatra da je Isus beba, nego se divi tome da je Bog postao bespomoćna beba, odrastao i platio cenu krsta...
Paljenje adventne sveće
Međutim, ako se ljudi ubede u Konstantnovu zaveru u III veku, fokus će se skrenuti na nebitno... 


Treća pogrešna taktika - Nekritičko prihvatanje


Jedna od najvećih greški II Svetskog rata je bilo poverenje koje je tadašnji predsednik SSSR, Josif Stanjin imao prema Hitleru i Nemačkoj. Verovao je da Nemačka neće napasti tadašnji SSSR. Stanjin je sve one koji su tvrdili drugačije kažnjavao zatvorom, ali i smrtnom kaznom. Špijuni su slali dokaze da Nacistička Nemačka planira napad, čak i tačan datum napada, vojska se gomilala na granici, ali SSSR nije verovao. Dok nije počeo napad i tenkovi bili stotinu kilometara na teritoriji Ukrajine... 

Pogrešna taktika o kojoj sada pišem je kada nisi spreman da ispitaš činjenice.

Pogrešna taktika, jer se to oduvek tako radilo...

Prve dve taktike o kojima sam pisao, govore o preteranoj reakciji crkve, treća reakcija o kojoj ovde pišem je preblaga ili nekritička reakcija. Crkva obeležava Božić zato što se to uvek radilo. Crkva praktikuje običaje jer se tako uvek radilo ne proveravajući korene, i zašto to radi...

Slični su sledećoj anegdoti koju mi je sestra pre neki dan poslala: 


Dve cimerke kuvaju viršle. Prva uzima viršle, odseče po komadić sa oba kraja i stavi ih u šerpu i kuva. Pita je ova druga:
• Što sečeš viršle sa oba kraja i tako ih kuvaš?

Zbunjena, ova joj iskreno odgovori:

Uf, nemam pojma, moja mama uvek tako radi...
Za vikend, devojka ode kući pa pita mamu:
• Mama, reci mi zašto, kad kuvaš viršle, uvek odsečeš oba kraja?
Mama se isto zbuni i kaže:
• Pa moja mama a tvoja baka je uvek tako radila...
Onda devojka pita i baku koja je sa njima živela, i ispalo je da je to neka vrsta porodične tradicije, jer je i prabaka, koja je sada smeštena u dom, isto pre kuvanja odsecala krajeve na viršlama. Devojka odluči da poseti prabaku u domu, rešena da razjasni stvar sa viršlama. Prabaka se oduševi posetom, vreme je prolazilo u priči, pa u jednom trenu devojka upita:
• Reci mi zašto se pre kuvanja moraju odsecati krajevi na viršlama?
Prabaka zaćuti, pogleda je i reče:
• Šta, još uvek niste kupili veću šerpu? 


Nekritički stav je kada radimo nešto zato što se to tako uvek radilo i ne preispitujemo korene toga.

Nekritička taktika u crkvi

Svaka generacija vernika mora da postavlja ista pitanja i preispituje verovanje i običaje svojih prethodnika. Istina se zaboravi, i nešto što je bilo radikalno novo i značajno, postane samo forma...

U slavljenju praznika Božića, takođe moramo proispitivati ono što radimo i zašto to radimo. Samo kada znamo značaj nečeg mi možemo i preneti poruku toga što radimo. Inače može nam se desiti da radimo nešto što stvarno nema nikakve veze sa hrišćanstvom, nego je duboko pagansko. 

Taktika koju predlažem - strateški pristup

Velike vojskovođe su bili veliki stratezi, to ih je učinilo velikima. Pobeda se najjčešće nije postizala hrabrošću nego mudrošću. To je učinilo velikima Cezara, Napoleona, Aleksandra Makedonskog, Žukova... Dobro planiranje i razmišljanje o svim faktorima koji mogu dovesti do pobede ili poraza. 

Crkva treba da ima strateški um. Da sagledava stvari. Fascinantna osobina Gospoda Isusa Hrista je bilo to kako je čitao ljudske misli, srce, video motive... Sveto pismo je opisano na isti način - prodire duboko, procenjuje namere i motive... Crkva treba da sledi taj model. 

A u vezi Božića? 

Da li postoje elementi paganstva? 
Da, postoje -datum koji je odabran je najočitiji - povezan je sa proslavom sunca u Rimu.

Zašto su to prvi hrišćani uradili? Da li je to bio podmukao Konstantnov plan? 
Ne, nije. Sa tim se počelo pre Konstantina. Freske u katakombama svetodoče da su prvi hrišćani videli Hrista kao pravo Nepobedivo sunce, onoga ko je pobedio mrak... Zato su odabrali datum, jer je pripadao Hristu.

Da li je obaveza da slavimo praznike, pa i Božić?
Ne. Nije. Ko ne želi, ne mora. Ko ne vidi potrebe, ne mora. Kome to smeta, ima pravo na to... neka samo ne sudi drugima i naziva ih paganima. 


Da li možemo praznovati Božić?
I te kako. Ne moramo slediti neke drevne forme, možemo graditi nove tradicije, nove forme. Možemo koristiti i stare forme... Dok ljudi barem na kratko čuju da je Hristos rođen, budimo glas koji govori zašto je rođen, i budimo kreativni u tome.
Beređi Dušan Bera 

Ako vas interesuje nešto više na ovu temu, pratite na Youtube moju seriju "Zašto praznici?" Prijavite se na naš kanal i pratite nas. 



3 коментара: