Praznik je pred nama, naučimo se radovati!

Praznik je pred nama, naučimo se radovati!

Praznik je pred nama. Veliki praznik, Božić. Sećamo se rođenja Hristovog. Sve će biti radosno, puno boja i lepih uspomena. Ili bi bar tako trebalo biti!

Statistike pokazuju da je za mnoge Božić najteži deo godine. Statistički podaci pokazuju da procenat samoubistava u vreme božićnih/novogodišnjih praznika skače duplo. Autori brojnih psiholoških studija zaključuju da su praznici „sve više izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem“.

Zašto je pojedinima teško da se raduju u toku praznika?

Razlozi za napetost su višestruki: 

1) u vreme praznika mnogi svode bilans godine (uspesi, ostvareni planovi, odnosi), što može da bude izvor frustracije; 
2) u vreme praznika ljudi očekuju posebno lepo, radosno provedeno vreme, i kada se to ne ostvari, osećaju se iznevereno; 
3) u vreme praznika umesto odmora i vremena za porodicu, domaćice (a i ostali ukućani) često veći deo vremena provedu u kuhinji (jer praznici moraju biti savršeni), u spremanju, posetama i brojnim obavezama, što zna da bude iscrpljujuće; 
4) u vreme praznika usamljeni, pošto je to vreme za porodicu, mnogo jače doživljavaju svoju usamljenost. Svi ovi faktori mogu da pretvore Božić, umesto vremena „dobre volje i mira“ (Luka 2.14.(Čarnić)), u vreme „loše volje i nemira“.

Hrišćani i praznici - da li se vernici raduju?

Pitanje koje se postavlja jeste: da li se to dešava i hrišćanima? Dešava se! Iako imamo spasenje i Duha Svetog, ipak smo ljudi. 

Za mene je veliko iznenađenje bilo to što sam tokom jednog od Božićnih praznika postao svestan da ne znam da se radujem. Da ne znam da proslavljam. Da se najpraznije osećam u vreme praznika, veselja. Takođe sam primetio da se to i drugima dešava i pitao sam ih da opišu svoje iskustvo:

M.: „Kao da ne znam šta da radim. Znam da to treba da bude neki lep događaj, doživljaj topline porodice, a to je za mene nepoznato osećanje. Sve to izaziva kod mene nelagodnost, neprijatnost i najradije bih da je sve kao i svaki drugi dan.“

S.: „Baš kao i moja majka, ja sada, iako sam dete Božije, dopustim da me obuzme briga: da li će na trpezi biti dovoljno raznovrsne hrane, okićena jelka i ispod nje dovoljno poklona...“

Zašto ne možemo da se radujemo iako je praznik?

Istraživanja pokazuju da ljudi koji ne znaju da se raduju, najčešće jesu oni koji dolaze iz porodica koje nisu znale da proslavljaju. Praznici za njih nisu bili vreme uživanja nego vreme stresa. Otac bi se napio i maltretirao porodicu, majka bi bila nervozna zbog puno posla i priprema! 

To nije jedini scenario. Lav N. Tolstoj je mudro zaključio: „Srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesretna porodica nesrećna je na svoj način“ (Ana Karenjina). 

Iskustva su različita, međutim za nesretne porodice važi sledeće pravilo: „Problem negativnog porodičnog identiteta nikad dramatičnije ne dolazi do izražaja nego u vreme praznika, važnih događaja i na odmorima. Mnogi preživeli (odrasli u narušenim porodicama) smatraju ove prilike najgorim događajima svog života“ (S.&S. Volin).

Praznici kao predukus pakla 

Preživeli, u momentima dok se drugi raduju, iako su deca Božija (dok ne dopuste da Bog isceli te boli), u toku praznika: 
1) obnavljaju i preživljavaju ponovo svoja ružna sećanja; 
2) ne znaju da se raduju i uživaju u vreme praznika. Jedan od razloga je i taj da dete najviše uči posmatranjem, a oni nisu imali primer, niti ikoga da ih pouči šta znači „normalan“ praznik; 
3) ne znaju da traže pomoć – u „sigurnoj“ porodici se zna šta ko obavlja, dok su u nefunkcionalnoj porodici odnosi i obaveze nejasni. „Preživeli“ sav posao uzimaju na sebe, a ujedno su povređeni što drugi ne vide koliko oni puno rade, i ne nude im pomoć, što pojačava osećaj usamljenosti.

Kako naučiti da se raduješ?

Zašto se to dešava hrišćanima? Razlog je u tome da novim rođenjem mi dobijamo novo srce, i duhovno oživljavamo, međutim, naš razum ostaje isti. Pismo nas međutim poziva: „Ne vladajte se po ovom svetu, nego se preobrazujte obnavljanjem svoga uma, da bi ste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božija.“ (Rimljanima 12.2.). 

Radi se o procesu zamene „loših“ misli porukom Božijom. „Obnavljanje uma“ je napisano u trajnom sadašnjem vremenu, to činimo svaki dan. A ako to ne činimo, posledice su da ne možemo razumeti i doživeti dobrotu Božiju, a samim tim ne možemo uživati ni u blagoslovima praznika, ni u samoj poruci praznika. 

Kako uneti promenu? - nauči da se raduješ

1. Prepoznaj šta radiš i šta ti se dešava. 

Ako ti je teško da se raduješ, i praznici su teški momenti, istraži šta stoji iza toga. To je uvek početak puta isceljenja. Samo stvari koje prepoznajemo mi možemo predati Duhu Svetom da ih isceli.

2. Istraži pravi stav. 

Kao Božija deca imamo veliku privilegiju: Sveto pismo i Duha Svetog koji nam tumači to pismo. A šta pismo govori o prazniku i Božiću?

Zašto ipak Božić?
Činjenica je da Pismo ne poziva direktno na slavljenje Božića. Božićni praznik je ustanovljen znatno posle pisanja Novog zaveta, i kod mnogih sadrži razne paganske uticaje. 

Međutim Pismo nam pokazuje da Bog koristi praznike, dane koji obeležavaju određene događaje, kako bi poučio svoj narod. Primeri su: obeležavanje sedmog dana kao sećanje na stvaranje ali i iščekivanje odmora u Hristu; Pasha kao sećanje na izlazak i spasenje iz Egipta i iščekivanje Večnog Izlaska... Da li Bog više ne koristi ovako moćan alat? Lično mislim – da, koristi ga, a Božić jeste jedna od takvih lekcija.

Poruka Božića - poruka radosti
Poruka koju nas Božić uči je jasna: Spasitelj se rodio radi nas, postao je dete i odrastao u Bogočoveka koji svojom žrtvom spasava svet (Isaija 9.6). Anđeli pastirima javljaju „dobru vest, koja će biti velika radost celom narodu“ (Luka 2.10.). Rodio se onaj koji isceljuje slomljena srca, oslobađa sužnje, izmučene oslobađa... (Luka 4.18.).

Navedena Hristova dela su suprotna stavu odsustva radosti, ispaznosti, robovanja čistoći i pravilima, sukobima, patnji i svemu ostalom što može biti deo jednog praznika. Hristos je došao da nam da život večni i da unese promenu u naše živote. Mi smo skloni da zaboravimo značaj njegovog dela, a praznici su vreme da se tih dela još jednom podsetimo.

3. Promeni način razmišljanja. 

Kao što sam već rekao, ja lično nikada nisam naučio da se radujem i proslavljam. Sa druge strane Pismo me je učilo slavlju. Posebno je značajan stih iz Nemije 8.10-12. 

Knjiga Nemijina - nauči iz nje kako da svetkuješ praznik
Jevreji, posle duge pauze, slave praznik senica. Slušajući Reč Gospodnju, narod počinje da plače. Nemija i Jezdra, reaguju: „ne tužite i ne plačite...idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovljeno...ne budite žalosni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila...i sav narod otide... da se provede u najvećem veselju. Jer razumeše reči koje im se tumačiše.“ Posledica razumevanja Reči, bila je akcija radosti, slavlja. Bog je činio veliko delo među njima i Božiji narod je to proslavljao.

Moja supruga i ja smo odlučili da primenimo ovaj princip. Oboje smo Hrista upoznali posle punoletstva i doživljavamo oporavak. Počeli smo da učimo da se radujemo i da stvaramo našu porodičnu tradiciju. 

Prinicipi radosti iz knjige Nemijine
To znači da želimo obeležiti Božić tako da doživimo njegov značaj, a uzor nam je princip iz knjige Nemijine:

1. Slavimo ne prejedanjem i napijanjem, nego u svetlu događaja koji je promenio naše živote. Božić je za nas i našu decu rođendansko slavlje. Spremamo zajedno lepa jela za Isusov rođendan, ukrašavamo kuću kao da je rođendan, pre samog jela setimo se zašto se on rodio i poželimo Mu srećan rođendan
2. Veliki deo slavlja jeste davati drugima koji su manje sretni. To je posebno značajno za one koji su odrasli u sretnim porodicama. Nekada, slušajući „nevoljene“, pitam se da li su „sretnici“ dovoljno zahvalni za mesto svog odrastanja. Božić bi trebao za njih biti posebno mesto zahvalnosti i davanja.
3. Stavimo naglasak na ono što je stvarno važno. Kao porodica trudimo se da ne provedemo ceo praznik u radu i spremanju. Ne mora sve biti savršeno čisto i namešteno. Bitno u Božiću jeste proslava i doživljaj spasenja, radosti što smo Njegovi, a ne čista kuća i prepuna trpeza. 

Beređi Dušan Bera 

Ako vas interesuje više o ovoj temi, pogledajte moj video u novoj seriji - Zašto slaviti praznike... Ovaj video se zove - Kako slaviti praznike na biblijski način.

Video je deo moje emisije - Teologija uz jutarnju kafu koju emitujem svakog utorka u 9.30. Prijavite se na naš kanal i pratite.