Nasilnik? Zlostavljan? Šta kada si oboje? - Razmišljanje o prirodi nasilja u školama

Nasilnik? Zlostavljan? Šta kada si oboje? - Razmišljanje o prirodi nasilja u školama

Blog o nasilju sa stanovišta nekog ko je doživeo oba - bio zlostavljan i bio deo onih koji zlostavljaju. Šta je zaključak? Nekoliko saveta koje izvlačim iz ličnog iskustva. 

Pre neki dan sam pogledao video na facebooku o nasilju u školi - dečak plače jer su ga maltretirali u školi. Rugali mu se zbog oblika nosa, gađali ga hranom... U svemu tome odlučio je da nastavi dalje, i ne odbaci ljude...

Misli su mi krenule u... proletos, 30 godina mature u osnovnoj školi, užas (mislim na godine koje su prošle, ne na sam događaj, iznenađujuće prijao mi je). Sedimo za stolom, pričamo o ljudima koje su išli sa nama u školu. U jednom momentu, jedan od nas kaže: "Joj, što bi voleo negde da susretnem R., da mu se izvinim za sve što sam mu uradio." Prošlo vreme, sećanje na loše postupke.  Žestoko smo ga maltretirali.

Međutim, dok sam razmišljao o tome, setio sam se situacija gde su mene maltretirali drugi... Bio sam žrtva nasilja, a i učesnik. Zapravo mnogo češće žrtva ali ovaj tekst je priča sa obe strane, moj pokušaj da sagledam ovo pitanje kroz lično iskustvo. 

Bio sam zlostavljan u školi 

Babino unuče. Pulover, duge gaće, tregeri... pravo babino unuče. Ali ne bilo kakve babe - moja baba rešava moje probleme, svađa se sa komšijama ako me neko dira... a u ulici su bile samo devojčice. Ženski petko.  I devojčice su jače od mene. Užas.

Škola i zabavište - noćna mora. Sedim na stolici, vaspitačica je izašla, Rasko se popeo na moju stolicu, dočekao priliku, čupa me za kosu, ja sedim i ne branim se... čekam da dođe vaspitačica da me odbrani, i plačem. 

Sledeća scena - povratak kući iz škole, muka. U ulici na putu kući žive dva brata, mlađa od mene, ali me čekaju u zasedi da me tuku. Nekada idem dužim putem, drugi put protrčim pored njihove kuće... Uvek je muka i strah. 

Posle su se stvari promenile, a promenila se i moja uloga.

U ekipi zlostavljača

Sedmi razred. Danica. Siromašna, ponavljač, neuredna i neugledna. Pala je razred. Maltretiranje. Podmetnuli su joj čiodu u stolicu, video sam to. Smejao se, ruganje, provociranje. Nisam inicirao zlostavljanje, ali sam onaj koji se smeje, koji je na drugoj strani... to mi je naupečatljivije sećanje...

Posle su se stvari promenile, promenila se i moja uloga.

Bobuljičavi čupavac

Počeli su izlasci. Kompleksi me razbijaju. Lice mi se zapalilo od bobuljica - i dan danas su mi obrazi razrovani od ožiljaka. Roditelji kao slabo pomažu, i meni upala ne prestaje - ožiljak do ožiljka. 

Nemam svoje društvo još... šlepam se... nemam ni devojku. A frizura mi je ko Džimi Hendriks... 

I onda, iz nekog razloga lokalni siledžija, opasni momak koji važi za najjačeg u Futogu, odluči da mene maltretira. Kada god me vidi, zaleće se na mene, preti mi. Svaki izlazak se pretvara u strah.

A stvarno nije šala, jedan je od najopasnijih momaka ne samo u Futogu nego i u gradu (Mali Voja (jedna od poznatih novosadskih kriminalaca kasnije) je smatrao ovog momka za zaštitnika...). 

Drugi su me uzeli u zaštitu, i moje muke su prestale... Promenila se i moja uloga. 

Ponovo deo ekipe

U srednjoj, klinac iz nekog sela kod Bačke Palanke. Visok, nezgrapan i feminiziran. Čas hemije i "Ajde da tučemo pedera"... i masa naleće na njega. Nisam organizator, ali sam tu... 

Kasnije, sećanje na drugog momka. Klinac se prebacio iz neke škole u Srbiji. Mali, siromašan, sa čudnim tikovima na licu - žmirka. Žrtva... Klepanje, ruganje... Ne zna da se brani, samo trpi. Nisam pokretač, ali sam tu...

A imena u razredu... Detlić (zbog nosa, a škola je u blizini parka, kada čujemo detliča ceo razred pada na pod od smeha). Šišmiš (klempave uši), Pavijan... 

Nisam bio zlostavljač da otimam novac od klinaca, ili da ih sam maltretiram. Više sam bio kokoška u jatu. Kada je jedna kokoška ranjena i povređena, sve druge je napadaju i kljucaju. Ja sam bio dobar član jata...

Voleo sam da budem deo jata, to me je izvlačilo iz toga da budem žrtva.

Biti deo jata

Kada razmislim, uvek je "jato" za mene to bilo ključ.

Zahvalan Srđanu do kraja života i njegovom: "Učiteljice, zašto Beređi neće da se igra sa nama". Moji odmori, faza "sam stoji kod stuba", kako je izgledalo prvih šest meseci škole, se završilo. Bojao sam se da se uključim u igre, stojao sam sam u ćošku kod stuba. Srđa (najjači u razredu), je odlučio da bude moj zaštitnik...

Tu su i Boća i Milovan, idu okolo do kuće sa mnom, da se tuku sa mojim komšijama i brane me. Nekoliko tuča, i komšije nasilnici su prestali da me maltretiraju... 

Interesantno je to. Branili smo druge, a i maltirali ih. Bio zlostavljan, bio branjen, branio i zlostavljao. 

Razmišljanje o prirodi nasilja u školama

Da li je danas više nasilja u školama?

Kažu da širi nasilje u školama. Nisam siguran, možda. Ili je samo više vidljivo?

Sećam se u drugom osnovne, u sedamdesetim, čuveno Titovo vreme "bez problema", vezali su nekog dečaka za drvo, ugrejali nož i pekli ga nožem - žigosali. Ostavili su ga vezanog za drvo posle mučenja. Razlog? Nije postojao, osim što je dečko bio drugačiji. Mučitelji - dečaci od 6-8 godine. Znam za sve jer su neki iz mog razreda bili među mučiteljima.

Verujem da se nasilje širi zbog pogrešnih modela ponašanja. Ali takođe mislim da je nasilje danas i više vidljivo - ovakav događaj, koji sam naveo, bi danas ispunio novinske članke... Tada su ga samo gurnuli pod tepih.  Da li je loše danas? Da, ali ima i svetla tačka - ne ćuti se više kao nekad. 

Da li je porodica za sve kriva?

Kao komentar na moje razmišljanje na fejsu o videu o nasilju koji sam spomenuo na početku, neko je napisao - to sve dolazi od kućnog vaspitanja... Ni to nisam siguran, mislim da vaspitanje ima veliku ulogu, ali odgoj nije ključni odgovor.

Poznajem moje drugare koji su ulazili u ulogu zlostavljača, poznajem njihove porodice... Nisu ih učili da zlostavljaju, naprotiv. 

Suština nasilja je u osećaju moći. Moć opija. Osećaj da kontrolišeš, da si bolji, da vladaš, da si "faca". Naravno ima i sociopata, o njima ne govorim. Možda se varam, nisam radio naučno istraživački rad. Razmišljam o onome šta sam doživeo i video... Moć je opojna. 

Što si više povređen, nesiguran, to više žudiš za moći, za time da budeš jači od svih, dokazati se, istaći ispred drugih... Porodica treba da pruži sigurnost detetu, i time eliminiše potrebu za dokazivanjem - to je uticaj porodice... Reči - "to je loše", samo donekle pomažu.

Međutim, u svetu koji je "pao", kako ga Sveto pismo naziva, sigurnost nikada nije potpuna i zato nasilje i zlostavljanje ne može da nestane. 

Nasilnik? Zlostavljan? Oboje? - Razmišljanje o prirodi nasilja u školama

Da li sam ponudio odgovor na pitanje o prirodi nasilja u školama? Sigurno je da nisam. Blog i nije forma koja može da da odgovore na tako kompleksno pitanje. 

Jedino mogu da napišem neke zaključke za one koje prolaze kroz nasilje. Možda su i pogrešni? Ne tvrdim da imam sve odgovore. Šta vi mislite? Prokomentarišite i pomozite drugima. 

Pre nego nastavite čitanje, imam molbu za vas. Ako se niste prijavili u listu čitalaca ovog bloga uradite to. Time mi puno pomažete jer dajete vaš kredibilitet ovom blogu. Hvala vam.

1. Nađi prijatelje 

Ne rešava sve ali je lakše. Meni su prijatelji bili spas i izlaz iz uloge žrtve, ali to ne mora biti iskustvo svakog da će nasilje prestati. Međutim, mi smo društvena bića - grupa ti daje sigurnost, osećaj pripadnosti. U grupi se sve lakše prolazi. 

Sveto pismo govori: "Bolje je dvojici nego jednom, jer imaju dobit od svog truda. Jer ako jedan padne, drugi će podignuti druga svoga. Teško jednom ako je sam." Poslovice 4:9-10

2. Budi prijatelj

Ključ da nađeš prijatelje je da budeš prijatelj. Naravno, postoje sebični ljudi koji nas samo koriste, ali jedini recept za građenje prijateljstva jeste biti prijatelj.

Sveto pismo govori: "Ono što želiš da drugi tebi čine, čini i ti njima." Matej 7:12 

3. Reaguj 

Ne ćuti. To je velika promena u odnosu na moje detinjstvo. Mi smo ćutali. Roditelji su ćutali, učitelji... Sada se više ne ćuti. Nasilnici mogu da uspeju samo kada im se toleriše. Odupri se i ne ćuti. Možda će te ponovo napasti jer si ih prijavio, ali sve jedno bi te maltretirali. Ovako će na kraju prestati. 

Sveto pismo govori: "Otvaraj usta svoja za nemog... Otvaraj usta svoja, sudi pravo. Daj pravdu nevoljenom i siromašnom." Poslovice 31.8-9

4. Moli za svoje neprijatelje

Ovo je najače oružije. Moli za njih. To nije fraza, nije kukavičluk, niti slabost. Molitva i blagosiljanje neprijatelja je najjače oružje. Seti se, oni žele moć. Molitva je suprotan način razmišljanja. Možda će prestati, a možda i neće, ali ti više nisi žrtva - pobednik si jer možeš da se moliš za njih. 

Sveto pismo govori: "molite za one koji vas progone..." Matej 5:43

5. Oduzmi im osećaj moći 

Kako? Tako što nećeš sebe doživaljavati kao žrtvu. Ti nisi žrtva ako ne razmišljaš kao žrtva. Dosadiće im ako ne patiš. 

Sveto pismo govori: "Ako je Bog sa nama, ko će protiv nas... U svemu tome vi nadmoćno pobeđujete." Rimljanima 8

Pomozite rad ovog bloga - podelite tekst na društvenim mrežama. To mi puno znači i pomaže da blog bude vidljiv. 

6. U dobrom si društvu  

Ilon Mask je jedan od najvećih inovatora današnjice. Slušao sam njegovu životnu priču neki dan na podkastu koji pratim. Tesla automobili su revolucionarna promena - korišćenje električne energije... PayPal sistem je njegov izum...

Ilon je bio žestoko maltretiran u školi a i od svoga oca. Bio je "štreber"... Završio je u bolnici zbog nasilja u školi. Tukli su ga neprestano Ali odlučio je da neće dopustiti da mu nasilnici kroje život... 

Nemoj ni ti. 

Beređi Dušan Bera 

Da li pratite moju emisiju na Youtube? Zove se Teologija uz jutarnju kafu. Svakog utorka u 9.30. Ako pratite naš kanal (subscribe), i pritisnete zvonce - dobijaćete obaveštenja....