Kožuf planina u Makedoniji - tri lekcije o usponu na vrh planine
Pišem u ovom tekstu o planinskoj lepotici koja je malo poznata - planina Kožuf u Makedoniji. Učestvovao sam u višednevnom pešačenju po ovoj planini, i treningu za Royal Rangers. Tri lekcije sa ovog putovanja smatram jako značajnim, i vezane su za vremenske uslove u planini, boravak u prirodi, a i lekcije o duhovnosti.
Naravno, današnji članak je sa stanovišta izviđača, amatera, a ne profesionalnog visokogorca. Međutim lekcije su univerzalne...
 |
| Pogled sa Markovog jezera na Mominu čuku |
Kožuf planina - planinska lepotica
Kožuf planina se nalazi u Makedoniji, u blizini grada Gevgelija, na granici sa Grčkom. Od Gevgelije je udaljena svega 33 kilometra, kao i od graničnog prelaza prema Grčkom. Međutim put od Gevgelije je užasan, razoren od bujica i odrona, i vožnja traje preko sat ipo vremena. Kažu da će dogodine biti izvršena rekonstrukcija puta... nadam se. |
| Vrh Čičikaja |
Nekada je linijom tih istih vrhova išao Solunski front (I Svetski rat), i delimično je baš na Kožufu bila srpska vojska. Koliko sam uspeo da otkrijem, delili su taj deo bojišta sa francuskim kolonijalnim snagama. Domaćini su mi kazali da se u selima u podnožju nalaze francuska groblja (i Bugarska koja su bili na suprotnoj strani)... Srpski položaji su više bili prema planini Nidži.
Stene ukazuju na vulkansko poreklo, pokupio sam prelepi komad grafita, ali i kvarca... Na žalost svo moje znanje geologije je davno nestalo da prepoznam ostale stene i minerale. Šume su mešavina zimzelenih (bor i smreka), i bukve, a takođe tu su i velike površine pod klekom i borovnicom i travom.
Životinje nismo videli, iako gazde odmarališta kažu da je nešto noću lutalo oko kuće i kola. Pas se sakrio pod kolima i nije hteo da izađe... Ostavljam slobodi mašte šta je to bilo.
2001 godine počela je izgradnja ski centra na lokaciji Momino brdo, koji je trebao biti jedan od najmodernijih. Izgradili su žičare, sredili ski staze... i onda zbog korupcije i ko zna čega... put je potpuno propao i turisti ne dolaze i sada je sve u užasnom stanju. Nama je međutim to loše stanje omogućilo da budemo smešteni u restoranima uz ski stazu.
 |
| Momina čuka |
Hajk na Kožuf - Royal Rangers
Renžeri Makedonije su organizovali hajk na Kožuf i pozvali nas da im se pridružimo. Na kraju se skupila grupa od 40 rendžera iz Albanije, Nemačke, Makedonije i Srbije. Program je uključio osnovni trening u orjentaciji - posebno u noćnim uslovima, osnove preživljavanja u prirodi i alpinizma.
Prva dva dana smo proveli u planinarskoj kući na Momina čuka, gde su nam instruktori iz makedonske vojske govorili o opremi, orjentaciji, kretanju noću u grupi, izradi bivka. Treći dan je bio predviđen hajk do Markovog jezera, a i do najviših vrhova. I tu nastaje drugi deo priče koji nas vodi KaHristu.
Četiri lekcije o usponu na vrh planine
Trebao sam da govorim uveče na sastanku u planinarskoj kući. Poruka mi nikako nije dolazila. Međutim u toku pešačenja, primetio sam četiri lekcije (jedna je bonus u odnosu na naslov)... značajne za boravak u prirodi.
Lekcija 1: Pre nego kreneš - budi siguran
Plan je bio da na stazu krenemo u 10. U 9 su počeli da se spuštaju oblaci ili magla. Mogli smo da vidimo kako iz minut u minut magla postaje sve gušća. Vlasnik rastorana je smatrao da mora da nas opomene na opasnost da se izgubimo i da se već dešavalo da se radnici koji poznaju teren izgube dok ne prođe magla.Problem je da je grupa bila velika, sa dosta dece, a vidljivost je nekada na vrhu samo metar dva... ako se neko izgubi ne može da vidi grupu čak ni ako je relativno blizu. Magla takođe prigušuje zvuk, a ujedno tog dana mobilni operateri nisu radili. Za grupu starijih i iskusnijih izvidjača to nije problem, ali zbog dece morali smo da zastanemo i razmislimo šta da radimo...
Rešenje je bilo da džip sa par vođa ode okolnim putem i proveri vidljivost (ujedno su nam odneli hranu gore + upalili vatru). Sačekali smo sat vremena, proverili situaciju sa timom koji je stigao na vrh i krenuli. Vidljivost je bila 10-tak metara, dovoljno da se organizuje šetnja.
Tako nešto nazivamo sračunati rizik. Proverili smo situaciju, uverili se da možemo da sačuvamo grupu. Podelili smo decu u grupice od po 4-5 sa dvoje vođa, postavili pravila (ako neko ide u wc svi čekaju...) i krenuli. Avantura je tu, idemo kroz oblake, penjemo se, ali smo i proverili bezbedonost.
- Podržite blog KaHristu. To možete učiniti na sledeće načine:
1. Podelite tekstove sa njega na društvenim mrežama (ovaj tekst ili neki drugi). Time širite internet vidljivost ovog bloga.
2. Prijavite se na listu čitalaca - ispod slikica ostalih čitalaca. Time dajte vaš kredibilitet ovom blogu. Hvala.
Lekcija 2: Što si bliže vrhu - izazovi su veći
Dok smo se penjali stazom, vreme se neprestano menjalo. Prvo se razvedrilo, pa se vratila magla, pa se naoblačilo, pa je krenula sitna kiša, pa onda i sitan led i ledena kiša, pa se razvedrilo, pa je počela jaka kiša i leden vetar i na kraju se spustila magla - sve u roku od dva-tri sata.Uspon je bio svega 500metara nadmorske visine, i nekoliko kilometara pešačenja, ali vreme se menjalo neprestano. Na kraju smo stigli do Markovog bočila, gde nas je čekala upaljena vatra, i proces sušenja odeće i pokisle opreme (ko nije dobro spakovao vreće i podloške).
Obično pri vrhu je strmo, kamenito, vreme se naglo menja... Što si bliže vrhu to su izazovi veći. Važno je to imati na umu. Vrh planine zahteva opreznost i spremnost.
Lekcija 3: Kada si na vrhu - shvataš da se trud isplati - drži pogled na cilju
Na pešačenju posebna su bila dva momenta. Nismo mogli da uživamo u pogledu zbog kiše, ali dolazak u planinsku kućicu na vrhu Kožufa, gde je u kaminu pucketala vatra je bio poseban doživljaj. Sedeti pored vatre, popiri kafu sa prijateljima, časkanje... poseban doživljaj.Kad smo se osušili, produžili smo još malo pešačenje. Popeli smo se na Zeleni breg, najviši vrh Kožufa. Nije neka visina, ali sa nama su bili momci i devojke od 10, 12, 15, 17 godina. Za njih je to bio veliki podvig, po magli i oblacima osvojili su planinski vrh. Osećaj ponosa je bio opipljiv.
Dolazak na cilj, držati na umu da negde stižeš, predstavlja veliki izvor emocionalne snage i energije. Bez cilja na umu, jako je teško savladati izazov.
4. Stići na cilj vredi samo u društvu...
Ovo je možda Rendžerski - za nas je najbitnije da svi stignu. Da podržimo jedni druge. Ako ja uspem, a drugi ne, nisam ni ja uspeo. Tempo koji držimo je tempo najsporijeg... zabavno je samo kada smo zajedno... Atmosferu možete videti na snimku...4 duhovne lekcije o usponu na vrh planine
Moj način razmišljanja je da u svemu tražim dublji smisao, poruku i lekciju. Ovo je takođe i blog koji se zove KaHristu... pa šta u četiri lekcije ima duhovnu dimenziju?
Lekcija 1: Pre nego kreneš - budi siguran
Pogrešan stav u vezi hrišćanstva jeste da Bog zahteva slepu veru. Zapravo je potpuno suprotno. Hrišćanska vera je vera ispitivanja... poznate su reči iz Dela Apostolskih, u kojima Evanđelista Luka hvali vernike iz Verije: "Tamo su bili ljudi plemenitiji od onih u Solunu... Svakodnevno su istraživali pisma da vide da li je tako." Dela 17:11. Plemenitost se ogledala u ispitivanju da li je poruka evanđelja istinita.
I sam Gospod Isus Hristos, govoreći o odnosu sa Njim, navodi primer čoveka koji zida kulu. Prvo se proveri, pa tek onda krene da zida... (Luka 14:28-30)...
Pozvani smo da proverimo pre nego donesemo odluku. To nije nevera, nego zapravo veoma pozitivan primer vere.
Lekcija 2: Što si bliže vrhu - izazovi su veći
Što smo bliži odluci ili posvećeniji veri, izazovi postaju veći i složeniji. Što si bliže vrhu, učiš da savladaš veće prepreke. Zapravo po toj analogiji, prepreke su zapravo znak da si blizu cilja, nečeg vrednog. Ne odustaj u toj situaciji. Nastavi da se penješ i...
Lekcija 3: Kada si na vrhu - shvataš da se trud isplati - drži pogled na cilju
Na puno mesta Sveto pismo odnos sa Bogom ilustruje slikom cilja, prolaska kroz cilj... zapravo to je jedna od omiljenih slika Apostola Pavla. U Kološanima 3, nas poziva da usmerimo naše misli ka gore, gde Hristos sedi sa desne strane i odbacimo svaki teret koji nas sputava. Samo kada je pogled usmeren ka gore trka ima smisla.
4. Stići na cilj vredi samo u društvu...
Da li postoji potreba da ovo objasnim? Hrišćanstvo nije individualna religija, ona je crkvena, zajednička stvar. Solo hrišćanin je zapravo promašeni hrišćanin... Ko ne voli brata kojeg vidi, ne voli ni Boga kojeg ne vidi... Na cilj se stiže samo u društvu...
Napisao sam članak na temu individualizma kod planinara i na temu dolaska na cilj zajedno. Članak možete pronaći OVDE, pod naslovom: Biti prvi, biti poseban, po cenu svega (klikni link).
Beređi Dušan Bera
Da li pratite moju emisiju na Youtube? Zove se Teologija uz jutarnju kafu. U ovoj emisiji govorim na temu: Zašto Isus hvali nepravednog upravitelja... Pogledajte i prijavite se...
Нема коментара:
Постави коментар