Za kim zvona zvone - za Jankom, Janošem ili Ioannesom (priča o Sabinjanin Janku)?

Janko Sibinjanin je ugarski vojskovođa srpskog porekla. Rođen je 1387, a umro 1456 godine u Zemunu. Bio je tamiški župan, severinski ban, Vojvoda Erdelja (od 1441), kapetan Beograda (1444-1453) i namesnik Kraljvine Mađarske. Otac je Matije Korvina jednog od najpoznatijih  mađarskih kraljeva.

Deda mu se zvao Srb, što jasno ukazuje na sprsko poreklo. Takođe postoji priča da je bio sin Despota Stefana Lazarevića (Savinski letopis iz 17 veka), a takođe i deda Zmaj Ognjenog Vuka... Naš narod je spevao mnoge epeske pesme o ovom čoveku... "Vino pije Sibinjanin Janko..."

Janoš Hunjadi je ugarski vojskovođa kumanskog porekla. Rođen je 1387, a umro 1456 godine u Zemunu. Bio je tamiški župan, severinski ban, Vojvoda Erdelja (od 1441), kapetan Beograda (1444-1453) i namesnik Kraljvine Mađarske. Otac je Matije Korvina jednog od najpoznatijih  mađarskih kraljeva. 

Kumani su jedno od mađarskih plemena, prema legendi ostatak Atilinih Huna. Majka mu je bila  Eržabet Moržinaj, ćerka ugarskog vlastelina iz Hunjada (Hunedoara), Transilvanija.  Jasno je da je njegovo poreklo bilo mađarsko... Jedan je od najznačajnijih ličnosti Mađarske istorije. Repliku njegovog zamka iz Hunjada možete naći u samom centru Budimpešte, pored Trga Heroja. 

Ioannes Corvinus je ugarski vojskovođa vlaškog (ruminskog) porekla. Rođen je 1387, a umro 1456 godine u Zemunu. Bio je tamiški župan, severinski ban, Vojvoda Erdelja (od 1441), kapetan Beograda (1444-1453) i namesnik Kraljvine Mađarske. Otac je Matije Korvina jednog od najpoznatijih  mađarskih kraljeva. 

Otac mu se zvao Vojk, i bio je vlaški knez iz Banata, u današnjem rumunskom okrugu Turnu Severin. To jasno ukazuje na njegovo rumunsko poreklo. Kažu da mu je poreklo bilo pravoslavno, ali pošto je Ugarski kralj Žigmund Luksemburški postavio uslov da samo Rimo-katolici mogu biti vlastela, prešao je u katoličanstvo... 

Ps. Zbog nepažljivih čitača, napomena... radi se o jednoj te istoj osobi, samo ga prisvajaju tri naroda... Janko, Janoš i Ioannes - jedna osoba, sa tri različita prevoda imena... 

Sibiu ili Sibinj, Transilvanija, Rumunija

ŠTA JE POSEBNO U VEZI SIBINJANIN JANKA?

Razlog? Zašto ga svi svojataju? 

Janko je bio veliki borac protiv Turaka. Oslobodio je Smederevo, branio Beograd, poveo II boj na Kosovu (ponovo neslavno završen)... Sa srpskim despotom Đurđem Brankovićem se borio zajedno , ali i protiv njega (i bio zatočen kod njega u tamnici), a slična situacija je bila i sa vlaškim vojvodom Vlad Tepešem poznatijim kao Drakula (koji ga je takođe držao neko vreme u svojoj tamnici). 

Korvinov zamak, Hunjadoara

Prijatelj je bio sa velikim herojem (kojeg svojataju Srbi (jasno je da je bio Srbin) i Albanci (jer jasno je da je bio Albanac) i Grci (jasno je njegovo grčko poreklo)) Đorđem Kastriotom, poznatijim pod imenom Skenderbeg, sa kojim je pokušao 1448 godine da  na Kosovu potisne Turke...   

Do nogu je putukao tursku vojsku pod Beogradom, 1456, usporivši tursku ekspanziju prema Ugarskoj za narednih 70 godina. U toj bitki je ranjen i veliki osvjač Konstantinopolja - sultan Mehmed II. 

Interesantno je da je papa Kalist III, naredio da dok bitka traje, da širom Evrope zvone crkvena zvona tačno u podne pozivajući vernike na molitvu za uspeh bitke. Ta zapovest i dan danas važi - crkvena zvona zvone u podne, širom sveta, kao spomen na Janka Sibinjanina i njegovu pobedu. Tako da je odgovor na pitanje: Za kim zvona zvone u podne? - za Sibinjanin Jankom...

SIBINJANIN JANKO U NOVOM SADU?
A što se tiče našeg kraja, okoline Novog Sada, nemoguće je navesti sve situacije kada je Janko ili njegovi sinovi boravio u okolini. Prilikom odbrane Beograda, križarska vojska koju je vodio, iz cele kraljevine se okupila u Petrovaradinu. 

Korvinov Zamak - izgradio ga je Sibinjanin
Janko

Posle pobede nad Turcima, iste godine u Futogu se sliva plemstvo iz cele Ugarske da proslavi pobedu. Na žalost, Janko više nije živ, umro je od kuge koja je zahvatila njegovu vojsku. 

Pošto je njegova smrt poremetila odnose moći, proslava se pretvara u jedan od od sabora ugarskog plemstva, održan u Futogu, na kojima je biran budući Car Ugarske. Opisan je veliki konflikt između grofova Celjskih i Jankovog sina Ladislava, kao i rešenje tog konflikta...

Kasniji kralj Matija Korvin (Jankov mlađi sin), često je boravio u našim krajevima. Zabeleženo je da je u tom period posetio i Rakovac - tvrđavu Dambo koja je tamo bila... 1458 u ratu za Slavoniju je boravio u Petrovaradinu, a 1463 prilikom rata za Bosnu u Futogu...

ZAŠTO PIŠEM O SIBINJANIN JANKU?

Posetio sam njegov dvorac u Hunedoari. Učestvovali smo na kampu Royal Rangera u blizini tog mesta. Deo našeg rada sa decom jesta da pokušavamo da utičemo na razvoj dece holistički - duhovno, fizički, socijalno i intelektualno. Svaki naš sastanak ili kamp sadrži sve ove elemente. Intelektualni deo jeste da upoznamo decu/tinse sa istorijom, prirodom... da proširimo njihovo razumevanje sveta oko njih. 

Posetili smo i grad Sibiu (srpski Sibinj), po kome je Janko dobio srpsko ime. Ne znam kako su pesnici povezali Janka sa ovim gradom, jer iako je vladao nad njim, Sibinj nije bio njegovo sedište. Jedino što mi izgleda logično jeste povezanost srpskog naroda sa ovim gradom. 

Sibiu, kula iz vremena S. Janka

Posle ustanka protiv Turaka u Banatu, 1594, Srbi, bežeći od turskog zuluma su tražili azil od tadašnjeg namesnika Transilvanije, Batorija. On ih je naselio u oblast Sibinja... Možda je to uzrok... to im je bilo najpoznatije mesto u tom kraju...

Sibinj je prelep grad, izgrađen od Saksonaca (Nemaca koji su se tamo naselili od XII veka). Veliki trgovi, prelepe zgrade. Što se tiče Korvinovog zamka u Hunedoari, to je posebna priča. Pravi srednjovekovni dvorac, kao iz bajke. Ako putujete u te krajeve, obavezno posetite oba mesta (kao i Sigišoaru, o kojoj neću pisati ovom prilikom). 

• Imam molbu za vas pre nego nastavite čitanje - podržite blog KaHristu. To možete uraditi tako što ćete se prijaviti na listu čitalaca ovog bloga. Broj čitalaca podiže rejting bloga na pretraživačima. Opcija za prijavu je sa strane ili ispod teksta.

Poseta ova dva mesta me je zainteresovala za priču o Hunjadijima, ali i dovela do određenog zaključka: Janko, Janoš, Ioannes jedna ista osoba -  a svojataju je svi... kao i Kraljevića Marka, ili Skenderbega ili Neretljane ili Stjepana Kosaču ili kralja Tvrtka... i tako u nedogled na našem Balkanu. 

ZA KIM ZVONA ZVONE?

Dok putujem, i obilazim nova mesta, obično pokušam da saznam što više o istoriji tog mesta. Na Balkanu sam naučio da čitam informacije sa više izvora. Neverovatno je koliko isti događaj, istoričari iz različitih naroda, mogu potpuno drugačije da opišu, protumače... a istina? Istina je negde na sredini. 

Previše smo izmešani na Balkanu... 

Na kampu Royal Rendžera koji sam spomenuo (priču o kampu Balanorami možete pročitati OVDE), predstavio sam se kao tipični predstavnik Balkana:

1. Etnički sam Slovak, govorim slovački, moji su doseljeni u Vojvodinu pre 300-tinjak godina u vreme Marije Terezije;
2. Nosim srpsko ime - Dušan, odrastao sam u Srbiji, u srpskom selu (u Futogu je živelo svega par desetina Slovaka) i pastor sam crkve u Srbiji. 
3. Supruga mi je Srpkinja iz Bosne, iz Krajine... Njena porodica se selila vekovima sa Kosova, preko Crne Gore, okoline Dubrovnika, Like, okoline Bihaća pa na kraju Vojvodina...
3. Prezime mi je Beređi, što očigledno ima mađarske korene. Nismo zapamtili kada smo se povezali sa Mađarima, ali očigledno nekad jesmo...
4. Po porodičnoj tradiciji, jedna od pra-baka je bila slobodnog pristupa vezama, i spetljala se sa učiteljem, Hercegovcem, po prezimenu Dimić odakle se rodio jedan od mojih predaka... Da li je Dimić bio Srbin ili Hrvat ne znam...
4. A pri svemu tome, boja moje kože (a i to da su mi pradede bili svirci) ukazuje i na Romsku krv. Kako moja žena zna da kaže - "gde ste videli tako crnog Slovaka?"... 

Balkan... previše smo izmešani... krv nam je izmešana... istorija nam je izmešana... i epske pesme i junaci. Janoš je i Janko i Ioannes... zvona na Balkanu uvek zvone za svima... Ne čitam izveštaje o DNK analizama naroda Balkana jer ih zloupotrebljavaju naci(onali)sti, ali i zato što istorija jasno svedoči o izmešanosti naroda i o uticajima naroda kojih više i nema...

• Način na koji možete podržati blog KaHristu jeste da podelite postove sa ovog bloga na društvenim mrežama. Vaše deljenje je izraz brige za ovaj blog. Hvala. 

Želeo sam da to pokažem deci na kampu, da ih naučim da vole druge, jer su sa njima povezani. Drugi narodi, jezici i kulture su bogatstvo. Da bi razumeo svoje, moraš razumeti i poštovati druge. 

I konačno. Bitno mi je pitanje identiteta. Sve više razumem da identitet hrišćanina prevazilazi nacionalni, ali na pozitivan način. Voliš svoje, ali voliš i druge, jer u Hristu te razlike nisu suštinske, čovek je čovek, stvorenje Božije... 

Beređi Dušan Bera