Šest razloga zašto ne održimo naša obećanja (Još. 1) - Vera na delu (Deo V)

Da li završavate zadatke kada ih prihvatite? Ili odustajete kada je teško? Naravno, nekada je povlačenje jedino rešenje, problem je kada odustajanje postane stil života. Kako održati svoju reč, završiti svoje delo, ispuniti zacrtano? O tome u današnjem blogu... 

Peti dan izazova, i dalje sam u prvom poglavlju knjige Jošue sina Navionovog. Cilj mi je istražiti šta je to vera na delu i izazvati u svima nama želju za dubljim razumevanjem Svetog pisma. (potražite prethodne tekstove na blog - oni vam pružaju potreban uvod). 

Tekst za danas je: 

12 Jošua reče plemenu Ruvimovom i Gadovom i polovini plemena Manasijina: 13 Opomenite se što vam je propisao Mojsije, kad reče: Gospod, Bog vaš dade vam odmor i udeli vam ovu zemlju. 14 Žene vaše, deca vaša i stoka vaša ostaće u zemlji koju vam Mojsije dao s ove strane Jordana; ali ćete vi, svi ljudi hrabri, preći pod oružjem pred braćom svojom, i vi ćete im pomoći,15 dokle Gospod ne da odmor i braći vašoj kao i vama i zauzmu i oni zemlju koju im daje Gospod, Bog vaš. Posle ćete se vratiti da uzmete zemlju svoju, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s ove strane Jordana, k istoku sunčanom. (prvo poglavlje knjige Jošue Sina Navinovog)

Kako razumeti Biblijski tekst:

Za razumevanje današnjeg teksta potrebne su nam pozadinske informacije. Ne želim da veći deo ovog bloga posvetim objašnjavanju toga šta se dogodilo pa ću izneti objašnjenje u nekoliko teza: 

1. Judeji su od Boga dobili obećanje da će jednog dana naseliti Palestinu, ili kako se tada zvala ta oblast - Hanan.

   

   Oblast tri plemena i pravac
   osvajanja

   To je bila njihova prapostojbina, i zemlja Božijih obećanja. 
2. Bog oslobađa Judeje iz ropstva u Egiptu i dovodi ih na vrata Hanana. Tu počinje knjiga koju proučavamo. 
3. Judeji su bili podeljeni u 12 plemena, koja su nosila imena njihovih praotaca. Svako od plemena je trebalo da dobije zemlju koju će naseliti. 
4. Zemlju je prvo trebalo osvojiti od neprijateljskih plemena koja su u među vremenu naselila Hanan pre nego je nasele. (Planiram da u jednom od kasnijih tekstova objasnim zašto Bog dopušta osvajanje Hanana). 
5. Dva i po plemena su već dobili svoju zemlju - Bog je dopustio da se nasele na drugoj strani reke Jordana, u oblastima koje su do tada, prilikom prilaska Hananu već osvojili. Ta plemena su: Ruvimovo, Gadovo i polovina Manasijinog plemena. 
6. Prilikom dodeljivanja zemlje tim plemenima, oni su morali da se zavetuju da će pomoći i ostalima u ratovanju, sve dok se svi ne nasele. Na to obećanje se poziva Jošua ovom prilikom. 
7. Nešto o tom zadatku možete pročitati i u mom prethodnom tekstu - Da li si dovoljno hrabar/ra da čitaš Božiju reč? (vidi link)

Nadam se da vam je ovo kratko objašnjenje pomoglo da razumete celu sliku. Jednostavno rečeno, radi se o obavezi koju su ti ljudi preuzeli na sebe, i Jošuinoj opomeni da izvrše tu obavezu. Biblijski tekst nam u nastavku otkriva da su oni i bili spremni da izvrše tu obavezu i ispune obećanje. 

Da li im je to bilo laka obaveza? Nije. Trebali su ostaviti svoje porodice. Rastanak nije lak. Dodatni faktor jeste bio da su donekle izložili svoje porodice riziku od neprijateljskih napada jer oni nisu ostali da ih zaštite u slučaju napada. Odluka da poslušaju je nosila rizik. 

Drugi faktor kojeg treba biti svestan jeste i to da je to bio vid neprijatnosti za njih. Oni su se mogli posvetiti izgradnji svog doma. Zemlju su već dobili. A umesto da se brinu za sebe, oni su primorani da krenu u rat. Mogli su reći "baš nas briga, ne tiče nas se". Međutim, uprkos svega, oni su ispunili svoje obećanje.

Zašto ne ispunjavamo obećanja? 

A zašto nekad ne ispunimo obećanja? Postoje različiti razlozi, neki od njih su opravdani, neki nisu. Krenuću od opravdanih pa na dalje...

1. Opravdani razlozi 

Nekada su razlozi za odustajanje opravdani - sprečeni smo spoljašnjim faktorima, uslovima koji su se promenili. Kada je tako - jednostavno iznesimo situaciju pred uključene i suočimo se sa posledicama. Bekstvo od nerešivih problema nikada nije plodonosno - bolje se suočiti...

2. Izmanipulisana obećanja

Nekad su nam obećanja iznuđena i drže nas u zamci. Iznuđeno obećanje, koje neko dobije izazivanjem griže savesti u nama, jeste obično sredstvo manipulacije. Ključ prepoznavanja da li smo izmanipulisani jeste u razlogu zašto smo dali obećanje. Ako je jedini razlog jeste izazavana griža savesti, i ne postoji ni jedan drugi realan razlog, iznudili su nam obećanje. 

Kada otkrijemo manipulaciju, to ne znači da ne treba da držimo obećanje. Sveto pismo govori o držanju obećanja: "Neka vaše da bude da, ne da bude ne." (Matej 5:37). Ako smo uzeli obavezu na sebe - izvršimo je. 

Jedini razlog da prekršimo obećanje u ovom kontekstu jeste kada to ugrožava nas ili druge ljude. Kada je nivo destruktivnosti visok previše - tada tretirajmo to obećanje kao zamku, i jednostavno suočimo osobu koja nas je izmanipulisala sa njenim postupkom i izađimo iz tog odnosa. 

Neka vaše da bude da

3. Loše planiranje 

Ovo je moj problem - loše planiranje. Puno hoću, premalo vremena imam. Kada mi neko nešto ponudi kao priliku da služim, ja obično kažem - da. Kasnije snosim posledice.

Trenutno sam u jednoj takvoj posledici. Pre dve godine na sastanku Royal Rendžera Evrope dogovarali smo kamp za Balkan. Pitali su me da ja vodim računa o naučavanju. Realno, mislio sam da od tog kampa neće ništa biti - nedostatak sredstava, volje, resursa... Ispalo je da pojedine zemlje stvarno žele ovaj kamp, i sada sam u procepu. Nisam ispunio obećanje - nisam poslao plan govornika na vreme. Delimično nisam imao volje, delimično sam bio jako zauzet... U svakom slučaju loše planiranje. 

4. Naš karakterne mane

Karakter je sposobnost da činimo ispravne stvari i kada je teško. Karakter se vežba u malim stvarima. Gospod Isus je rekao: "Ko je veran u malo i u mnogom je veran, a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran". Luka 16:10. Ko nije dosledan u malom, nije ni u velikom. Ko ne drži svoju reč prema tome, u svojim obećanjima, lakše će biti spreman da učini i teže prestupe. 

5. Nedostatak razumevanja problema

Zašto pisati o držanju reči? Držanje reči, obećanja, ispunjenje onoga što je rekao je jedna od suštinskih Božijih osobina. Bog drži svoju reč - to je osnova hrišćanstva, osnova našeg odnosa sa njim. Tu istu crtu Bog očekuje i od nas - da držimo našu reč. Zato je držanje reči suštinski važno. 

6. Nedostatak savesti

Pojedince je baš briga. To nije ni karakterna mana, oni su jednostavno naučili da ne drže svoja obećanja. Ali teško mi je zamisliti da Božije dete, onaj koji veruje u Hrista, može da bude takav pa neću pisati o tome... 

Judeji su održali svoje obećanje. Prešli su Jordan. Pomogli su svojoj braći. Ispunili su svoju reč. Zato su bili blagoslovljeni! Mi? Da li je naše da, stvarno da? 

Današnja lekcija "Vere na delu" je - ako veruješ, drži svoju reč. Vera u Boga se zasniva na poverenju da Bog drži svoju Reč, da će ispuniti ono što kaže. Razmišljam, da li ljudi koji ne drže svoju reč, u opšte veruju u to da Bog drži svoju reč. Jer ono u šta veruješ vidi se na tvojim delima. Ako veruješ u Boga koji ispunjava ono što kaže, takav i ti postaješ... Ovo je dobar test za nas - ispitaj svoju veru kroz svoje postupke.

Beređi Dušan - Bera 

Ukoliko vam je ovaj tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama.Time mi činite veliku uslugu. Hvala.

Da li pratite naš youtube kanal? Prijavite se na njega...