четвртак, 31. мај 2018.

Da li si dovoljno hrabar/ra da čitaš Božiju reč (Još. 1)? - Vera na delu (deo IV)

Odlučio sam se za izazov. Svaki dan jedan tekst posvećen knjizi Jošue (Isusa) sina Navinovog iz Starog zaveta. Zovem ovu seriju "Vera na delu", jer želim da istražim kroz ovu knjigu pitanje praktične vere. Ne vere kao verovanja u nešto, nego vere koja je efikasna, koja donosi promenu u život. I ovo je četvrti tekst na tu temu (potražite ostale na blogu).


Zašto ovo radim? Želim sebe i vas da izazovem na istraživanje Svetog pisma, a posebno Starog zaveta. Stari zavet je ključan za naše razumevanje vere, ali ga mnogi izbegavaju jer ne znaju kako da ga čitaju. Zašto ga čitati, napisao sam u članku: Kako i zašto čitati Stari zavet (link), u prvom tekstu ove serije. 

I današnji tekst se tiče Svetog pisma, ali govori o tome kako je proučavanje Svetog pisma povezano sa hrabrošću. O tome Bog govori Jošui u sledećim stihovima:  

7 Samo budi jak i hrabar i da se držiš i vladaš u svemu po zakonu koji je propisao Mojsije, sluga moj. Ne odstupaj od njega ni desno ni levo, da bi uspeo u svim poduhvatima svojim. 8 neka se ne udalji od usta tvojih ova knjiga zakona; razmišljaj o njoj dan i noć, da radiš sve kako je u njoj napisano; jer ćeš tada biti srećan u poduhvatima svojim i uspećeš. (prvo poglavlje)

Bog traži od Jošue da sledi zapovesti Božije reči, da ne odstupa ni desno ni levo od onoga što je zapoveđeno. Ako hoce da uspe, postavljen mu je uslov - držanje reči Starog zaveta, ne skretanje sa tog puta! 


Šta se desi kada skreneš sa staze? 
Pre više godina vodio sam izviđače u šetnju po Fruškoj Gori. Pešačili smo od Bukovca do Brankovog groba na Stražilovu. Lep dan, uživali smo u prirodi. No na kraju se desio problem. Silazili smo sa brda gde se nalazi grob pesnika Branka Radičevića. Staza vodi kroz šumu i vijuga levo desno. Do tog momenta sam izviđačima barem sto puta rekao da ne silaze sa staze, da ne koriste prečice. Šta mislite da li su me poslušali?

Na moju grdnju zbog skretanja sa staze, jedna od devojaka mi je odgovorila – „Zabavnije je ovako, kada ideš strmom stazom.“ Nije prošlo ni pola minuta posle tog komentara, odjednom se podigla dreka. Dok su se spuštali prečicom, zatrčali su se, udarili u drvo i iz drveta se podigao roj stršljenova. Panika, strah, izvlačio sam decu iz te situacije jer su od straha pali na zemlju... 




Dobro smo prošli, samo sa dvoje od izviđača su bili ujedeni od stršnjenova, a i njima se nije ništa opasno dogodilo. Posle, sa donjeg dela staze smo videli da je to drvo šuplje sa strane koju nismo videli, iako je sa prednje strane normalno i zdravo, sa donje strane je bilo gnezdo i nije bilo šanse da se vidi da su tu.

Šta se može naučiti iz susreta sa stršljanovima? 
Prvo nema skretanja sa staze koja je ucrtana. Kada god pokušamo da idemo prečicama, skrenemo sa staze, u opasnosti smo. 
Drugo ma koliko nešto izgleda zabavno ili privlačno ili bezopasno, kada skrenemo sa staze svašta se može desiti. Opasnosti su često skrivene.  


Sa druge strane među decom je bilo i onih koji nisu hteli da idu prečicom, naprimer Marko. Njegov komentar je bio – „Rekao si da se ne ide i ja nisam hteo.“ Da li ga je privlačilo da krene sa ostalima? Sigurno jeste, ali je odlučio da se drži dogovorenog. Potrebna je odluka i snaga volje da se odupre uticaju.


Kako se držati prave staze? 





Bog poziva Jošuu da ne skreće sa staze koja je ucrtana ako želi da bude uspešan u svom zadatku. Pred njim je veliki zadatak osvajanja Božijih obećanja, i može da ga ostvari samo ako se drži Božijeg puta. Taj poziv važi i za nas. Ako je nešto lakše ne znači da je ispravno. 


Puno puta sam Bogu bilo zahvalan zbog nekih događaja u na koje sam gunđao jer sam morao ići okolo, težim putem... Ali me je držanje puta sačuvalo od velikih grešaka. To nije lako, naprotiv. Ne slagati, ne uzeti tuđe, ne osvetiti se, oprostiti, poslušati nije uvek lako. I postavlja se pitanje kako biti takav?


Način na koji Jošua treba da postigne taj cilj jeste da  bude posvećen razmišljanju o Reči Božijoj. 8 neka se ne udalji od usta tvojih ova knjiga zakona; razmišljaj o njoj dan i noć , da radiš sve kako je u njoj napisano; jer ćeš tada biti srećan u poduhvatima svojim i uspećeš. Ispunjavajući sebe rečju Božijom on će doživljavati promenu. 


Mudi, veliki propovednik iz 18. veka je to ovako rekao - Molio sam se za veru i mislio sam da će vera doći jednog dana i bljesnuti kao munja. Ali vera nije dolazila. Jednog dana pročitao sam u desetom poglavlju Rimljanima: “Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju.” Ranije sam zatvarao Bibliju i molio se za veru. Međutim od tada otvaram Bibliju, proučavam je i vera raste.





Sećam se moj prvog susreta sa ovim rečima, pre dvadeset i nešto  godina. Bila je konferencija u Bačkom Petrovcu, jasno se sećam, bila je noć, ja sam bio dežuran i sedeo sam dok su drugi spavali, i bio oduševljen pročitanim. Prvi put sam u životu čitao te reči, tek sam par meseci bio vernik. Ta noć mi je ostala urezana u um. Značaj Božije reči me je zasenio, opčinio... 


Posle toga sam zaboravio značaj ovih stihova. Čuo sam najrazličitije savete, učitelje, predloge kako voditi uspešan hrišćanski život. Mnoge dobre, a mnoge i slabe.  Sada, sa stanovišta godina iskustva, i nekog duhovnog punoletstva, uviđam da istine nisu u senzacijama, nego u jednostavnim stvarima.


Čitaj Reč svaki dan, razmišljaj o njoj, ispunjavaj se Božijim prisustvom, uživaj u Reči Gospodnjoj. Savremeni Sprski prevod prevodi ove reči - "Neprestano ponavljaj reči ove Knjige zakona". Drži se Njegovog puta. I uspećeš u poduhvatima u koje te Bog vodi.

A sa druge strane budi svestan da je to najteža moguća stvar u tvom hrišćanskom hodu. Đavo će sve uraditi da te u tome spreči. Tvoje telo takođe će se boriti protiv toga da čitaš i razmišljaš o Reči Božijoj. Umor, opterećenost, ljudi, zabava, socijalne mreže… sve će pokušavati da te spreči da čitaš i misliš o Svetom pismu. Potrebna je hrabrost i jačina da u tome usraješ.

Bog kaže Jošui da bude hrabar, jak i da ne odustane od Reči. Da kada god mu se fokus skrene na stranu, da ga ponovo vrati nazad. To može samo hrabra osoba, da se ponovo vraća na početke i ne odustaje. To je ujedno poziv i za nas. NE odustati, ni po koju cenu. 

Prethodni tekst u ovoj seriji se takođe bavio pitanjem hrabrosti, razmišljajući o Veri kao hrabrosti (pročitaj link). 
Beređi Dušan Bera

  • Ako vam je ovaj članak bio od koristi, zamolicu vas da ga podelite na društvenim mrežama. Vama je to jedan klik na telefonu, a meni puno znači u razvoju ovog bloga. 
  • Takođe, da li pratite naš youtube kanal? 



Нема коментара:

Постави коментар

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...