Da li ste nekada razmišljali o značenju obrezanja u Starom zavetu? Obrezanje je obred uklanjanja prepucijuma ili pomične kožice sa muškog polnog uda. Kao znak pripadnosti njihovoj religiji i danas ga primenju Jevreji i Muslimani. Koreni ovog obreda su u Starom zavetu, i zato se postavlja pitanje - zašto ga mi hrišćani više ne praktikujemo?Pišem svaki dan jedan članak u mojoj seriji "Vera na delu", zasnovanoj na knjizi Jošue (Isusa) sina Navinovog. Današnji tekst razmišlja o petom poglavlju. Bog ovde mora da reši neke stvari sa Izraelom koje su važnije od toga da se iskoristi povoljan momenat, o čemu sam pisao u mom tekstu: "Kada Bog kaže stani, a sve ukazuje da treba ići napred" (vidi link).
Bog ima na umu četiri stvari koje treba da se dese:
prvo je obrezanje,
drugo je skidanje sramote Egipatske,
treće je praznovanje pashe,
četvrto je da Izrelci jedu od ploda te zemlje i prestanak mane.
Pošto Bog pokazuje da mu je to važnije od samog služenja njemu možemo zaključiti da se tu nalaze neki principi koji su nama važni. I zbog toga mi ćemo svakoj od ove četiri stvari posvetiti neko vreme.
Na prvom mestu obrezanje. Šta je to obrezanje?U to vreme reče Gospod Jošui: načini oštre noževe i obreži opet sinove Izrailjeve. I načini Jošua oštre noževe i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu. A ovo je razlog zašto ih Jošua obreza: Sav narod što izađe iz Egipta, svi muškarci, svi ljudi vojnici pomreše u pistinji na putu, pošto su izašli iz Egipta. Jer beše obrezan sav narod koji izađe, ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu... (Jošua 5:2-5)
Obrezanje je bio poseban simbol saveza između Boga i izraelskog naroda. Ovu zapovest Bog daje Izralu u posebnom momentu nekih 600 godina ranije, u Prvoj knjizi Mojsijevoj 17. U momentu kada Bog daj obećanje Avramu da će od njega učiniti velik narod, da će roditi dete zajedno sa nerotkinjom Sarom, u momentu kada mu obećava zemlju koju u današnjem tekstu osvajaju Izrelci, Bog kao potvrdu saveza traži od Avrama da se obreže on i svi njegovi potomci.
Prva knjiga Mojsijeva 17.7-11. "A postavljam zavet svoj između tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, zavet večan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe, i daću tebi, i semenu tvom nakon tebe, zemlju ovu u kojoj si došljak svu zemlju Hanansku kao državu i biću vam Bog... a ovo je zavet između mene i vas i semena tvog nakon tebe da ga držite: da se obreže svaki muškarac među vama. A obrezaćete okrajak svog tela, da bude znak zaveta između mene i vas."
U nastavku tekst opisuje neke odredbe saveza: svaki muškarac mora biti obrezan, obrezanje se vrši kada beba navrši osam dana, moraju biti obrezani svi muški ukućani - i robovi, i ako neko nije obrezan posledica je smrtna kazna...
Obrezanje je simbol saveza
Dalje vidimo da je obrezanje simbol saveza između Boga i izraela, saveza po kome Bog daje obećanje da će od Izraela načiniti velik narod, narod njegovih slugu i simbol saveza po mome će im Bog dati zemlju Palestinu da se u njoj nasele. Ključni element za razumevanje obrezanja je sledeći: obrezanje je simbol saveza, u ovom slučaju Starog saveza.
Obrezanje je povezano sa ispunjenjem Božijih obećanja
Obrezanje je usko vezano sa ispunjenjem Božijih obećanja ali je od njih tražio da slede njegove zapovesti, kako 10 Božijih zapovesti tako i ostale. Naglašena zapovest je bila da se Izraelci ne smeju mešati sa stanovnicima Hanana da ih ovi ne bi iskvarili. Ovo napominjem jer je bitno da shvatimo prirodu saveza - savez ima obaveze za obe strane. Obećanje daje i Bog i narod, i ispunjenje saveza je vezano za držanje odredbi saveza.
Obrezanje je slika moralne čistoće
Zapovesti koje su trebala da održe Izraelski narod čistim od greha. Samo obrezanje je slika toga, čistote, odvojenja od greha. Simbol zaveta koje su Izraelci dali Bogu da će slediti njega i živeti čistim životom, da neće kršiti njegove zapovesti i da će biti narod po njegovom srcu, narod poslušan njemu. Da neće slediti i klanjati se idole, da se neće okaljati bludom kako Bog naziva idolopoklonstvo u njegovoj reči.
Zapovesti koje su trebala da održe Izraelski narod čistim od greha. Samo obrezanje je slika toga, čistote, odvojenja od greha. Simbol zaveta koje su Izraelci dali Bogu da će slediti njega i živeti čistim životom, da neće kršiti njegove zapovesti i da će biti narod po njegovom srcu, narod poslušan njemu. Da neće slediti i klanjati se idole, da se neće okaljati bludom kako Bog naziva idolopoklonstvo u njegovoj reči.
Zašto Jevreji nisu obrezani u današnjem tekstu?
No na žalost Izraelci nisu sledili Božije zapovesti. Ako čitate Mojsijeve knjige videćete mnoštvo primera: gunđali su protiv Mojsija i Boga, nisu verovali Bogu u iskušenjima, prekršili su svaku njegovu zapovest, čim nisu bili Mojsiju na oku odmah bi gradili idole i njima se klanjali i na kraju odbili Božiju zapovest da uđu u Palestinu i počnu osvajanje. Zbog svih tih greha Izraelski narod je bio kažnjen.
Kada su Izraelci prekršili Božije zapovesti Bog ih je osudio na kaznu da će 40 godina lutati pustinjom sve dok; kako nam piše u današnjem tekstu; i zadnji od te generacije grešnika ne umre. Za to vreme bio je na neki način prekinut savez između Boga i Izraela i Izrealci koji su rođeni u pustinji nisu bili obrezani.
Drugim rečima rečeno obrezanje je bilo ukinuto u pustinji. Narod je bio pod kaznom i kao kažnjen nije imao odnos sa Bogom. No sada su stari svi umrli osuda je prestala i Bog traži da Izraelci obnove savez sa njim što oni i čine.
Zašto se hrišćani ne obrezuju?
Ovo pitanje je bilo razlog velikog spora u prvoj crkvi. Pojedine knjige Novog zaveta su i napisane velikim delom da pruže odgovor zašto to više nije obavezujuće, npr poslanica Galatima.
U Delima Apostolskim 15:1., stoji zapisano o tim događajima: "A neki dođoše iz Judeje, pa počeše učiti braću: "Ako se ne obrežete po Mojsijevom običaju, ne možete se spasiti"". U tekstu dalje čitamo da se Apostol Pavle i Varnava žestoko sukobljavaju sa zastupnicima tog stava, osporavajući da je obrezanje potrebno. Kao posledica ovog sukoba, Apostoli orgnanizju prvi veliki Sabor crkve i donose odluku: Stoga smatram da ne treba da otežamo onima koji se iz neznaboštva okreću Bogu... 19 stih.
Obrezanje ostaje znak za hrišćane Jevreje, dok ostali nisu obavezni to da čine. Zašto? Zato što je obrezanje simbol Starog saveza, između Boga i Izraela. Obrezanje nije simbog Novog zaveta ili saveza, znak je nešto drugo.
Hrišćanin se ne obrezuje jer je to delo zakona
Pošto spasenje u Novom savezu dolazi isključivo kroz Hristovu žrtvu, i spasenje premamo verom a ne delima, o čemu sam pisao u tekstu o suboti (vidi link), i obrezanje kao delo koje uslovljava spasenje nije više obavezujuće - cela poslanica Galatima argumentuje protiv toga.
Citiraću samo Galatima 5:1-2 "Hristos nas je oslobodio za slobodu. Zato čvrtsto stojte i ne dajte se ponovo pod jaram ropstva. Evo, ja, Pavle, kažem vam: ako se obrežete, Hristos vam neće biti od ni od kakve pomoći. I ponovo jamčim svakom čoveku koji se obreže, da je dužan da izvršava sav zakon..." Stvari su prilično jasne u ovom Pavlovom argumentu - ko krene da drži jednu odredbu zakona zbog svog spasenja, mora da drži sve.... "Jer u Hristu Isusu ne vredi ni obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja je delotvorna kroz ljubav." (5 stih)
Hrišćanin se obrezuje u srcu
Apostol Pavle u poslanici Filipljanima proširuje priču o obrezanju: "Jer, MI smo obrezanje, mi koji služimo Božijim duhom, i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo" (3:3). Simbol Novog saveza su Božija deca, promenjena Duhom Svetim a ne spoljašnje odredbe zakona. Milost nas spasava, i Duh transformiše - to je novo obrezanje - promena koju doživljava svako ko se u Boga pouzda.
"Jer nije Judejin onaj ko je to samo spolja, niti je pravo obrezanje spolja, na telu. Nego Judejin je onaj koji je to iznutra, a pravo obrezanje je obrezanje SRCA, Duhom, a ne slovom" Rimljanima poslanica 2:28-29.
Čovek na putu vere, svoju pripadnost Bogu, nosi u srcu. Ne na oznakama tela, nego dubokim uticajem u svom srcu.
Zašto se hrišćani ne obrezuju?
Ovo pitanje je bilo razlog velikog spora u prvoj crkvi. Pojedine knjige Novog zaveta su i napisane velikim delom da pruže odgovor zašto to više nije obavezujuće, npr poslanica Galatima.
U Delima Apostolskim 15:1., stoji zapisano o tim događajima: "A neki dođoše iz Judeje, pa počeše učiti braću: "Ako se ne obrežete po Mojsijevom običaju, ne možete se spasiti"". U tekstu dalje čitamo da se Apostol Pavle i Varnava žestoko sukobljavaju sa zastupnicima tog stava, osporavajući da je obrezanje potrebno. Kao posledica ovog sukoba, Apostoli orgnanizju prvi veliki Sabor crkve i donose odluku: Stoga smatram da ne treba da otežamo onima koji se iz neznaboštva okreću Bogu... 19 stih.
Obrezanje ostaje znak za hrišćane Jevreje, dok ostali nisu obavezni to da čine. Zašto? Zato što je obrezanje simbol Starog saveza, između Boga i Izraela. Obrezanje nije simbog Novog zaveta ili saveza, znak je nešto drugo.
Hrišćanin se ne obrezuje jer je to delo zakona
Pošto spasenje u Novom savezu dolazi isključivo kroz Hristovu žrtvu, i spasenje premamo verom a ne delima, o čemu sam pisao u tekstu o suboti (vidi link), i obrezanje kao delo koje uslovljava spasenje nije više obavezujuće - cela poslanica Galatima argumentuje protiv toga.
Citiraću samo Galatima 5:1-2 "Hristos nas je oslobodio za slobodu. Zato čvrtsto stojte i ne dajte se ponovo pod jaram ropstva. Evo, ja, Pavle, kažem vam: ako se obrežete, Hristos vam neće biti od ni od kakve pomoći. I ponovo jamčim svakom čoveku koji se obreže, da je dužan da izvršava sav zakon..." Stvari su prilično jasne u ovom Pavlovom argumentu - ko krene da drži jednu odredbu zakona zbog svog spasenja, mora da drži sve.... "Jer u Hristu Isusu ne vredi ni obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja je delotvorna kroz ljubav." (5 stih)
Hrišćanin se obrezuje u srcu
Apostol Pavle u poslanici Filipljanima proširuje priču o obrezanju: "Jer, MI smo obrezanje, mi koji služimo Božijim duhom, i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u telo" (3:3). Simbol Novog saveza su Božija deca, promenjena Duhom Svetim a ne spoljašnje odredbe zakona. Milost nas spasava, i Duh transformiše - to je novo obrezanje - promena koju doživljava svako ko se u Boga pouzda.
"Jer nije Judejin onaj ko je to samo spolja, niti je pravo obrezanje spolja, na telu. Nego Judejin je onaj koji je to iznutra, a pravo obrezanje je obrezanje SRCA, Duhom, a ne slovom" Rimljanima poslanica 2:28-29.
Čovek na putu vere, svoju pripadnost Bogu, nosi u srcu. Ne na oznakama tela, nego dubokim uticajem u svom srcu.
- Takođe, želeo bi posebno da vas zamolim da se prijavite u listu čitalaca ovog bloga. Time mi pomažete jako puno, jer to podiže čitanost ovog bloga - time ohrabrujete i druge da ga čitaju.
Opcija za prijavu se nalazi sa strane teksta ako koristite PC ili na dnu ako koristite mobilni - kod ikonica sa likovima čitalaca. Hvala vam.
Нема коментара:
Постави коментар