Sveto pismo opisuje naše stanje rečima "oni su "spaseni za dobra dela da u njima živimo"" Ef.2:9-10. Naše oružje je donošenje dobra dela na zemlju, da donesemo raj u pakao ovog života. Mi smo u bitci osvajanja ovog sveta dobrotom našeg Spasitelja. Pitanje je kako se ponašati, kako odrediti prioritete? Šta kada vidiš priliku? Da li je to uvek znak da treba da požurimo?
Sa druge strane tu su i naše lične borbe – posao, porodica, besparica, sukobi, konflikti, naša osećanja, roditeljstvo ili roditelji… puno različitih odluka, poteza koje treba da uradimo. Treba da preduzmemo akciju ali kako učiniti prave poteze? I u pravo vreme? Kako da učinimo prave stvari na pravom mestu? Jer od toga zavisi mnogo toga… Takođe, pitanje je i kako da ne požurimo previše?
Za takva pitanja, prave odgovore nam daje današnji tekst. Kada razmišljamo o borbama i odlukama, prepoznajemo sličnost sa situacijom u kojem je Izrailj... o čemu pišem već nedeljama. Proučavamo knjigu Jošue Sina Navinovog u seriji tekstova "Vera na delu".
„1 Kad svi kraljevi Amorejski sa zapadne strane Jordana i svi kraljevi Hananski pokraj mora saznaše da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailjevim, dokle ne pređoše, izgubiše svu hrabrost, i zaprepastiše se gledajući sinove Izrailjeve.“ Knjiga Jošue (Isusa) sina Navinova.
Bog je zemlju zahvaćenu zlom dao Izraelcima da se u njoj nastane. Narod koji je živeo u tim krajevima je bio ukorenjen u zlu, prinosili su svoju decu na žrtve bogovima, i Izraelci treba da preuzmu tu zemlju od njih. Počinje osvajanje zemlje za Boga. Prošli put smo videli da su pod Jošuinim vođstvom prešli Jordan i započeli a sada počinje rasplet događaja.
A: Razum kaže požuri
Da vidimo situaciju - šta nam pokazuje tekst Svetog pisma?
1. Jošua vodi veliku vojsku.
Jevreji su prešli preko Jordana sa vojskom od najmanje 40.000 vojnika (Jošua 4:13). Nije jasno koliko ih je bilo tačno, da li se stih odnosi na ukupan broj vojnika ili samo na vojnike iz dva plemena koja su im se pridružila (o tom događaju vidi link - Šest razloga zašto ne održimo obećanja). No to i nema velike veze - vojska je zajedno sa narodom prešla preko i u pitanju je ogromna vojska za ono doba.
Jevreji su prešli preko Jordana sa vojskom od najmanje 40.000 vojnika (Jošua 4:13). Nije jasno koliko ih je bilo tačno, da li se stih odnosi na ukupan broj vojnika ili samo na vojnike iz dva plemena koja su im se pridružila (o tom događaju vidi link - Šest razloga zašto ne održimo obećanja). No to i nema velike veze - vojska je zajedno sa narodom prešla preko i u pitanju je ogromna vojska za ono doba.
2.Nalaze se na strateškom položaju
Sledeće, nalaze se u logoru u mestu Galgal, strateškom mestu za osvajanje Palestine. Tu je bio put kojim su mogli da prodru do središta zemlje, da podele neprijatelje i tako ih lakše poraze. Mogli bi reći da se nalaze na savršenom mestu za zadatak koji im je poveren.
Sledeće, nalaze se u logoru u mestu Galgal, strateškom mestu za osvajanje Palestine. Tu je bio put kojim su mogli da prodru do središta zemlje, da podele neprijatelje i tako ih lakše poraze. Mogli bi reći da se nalaze na savršenom mestu za zadatak koji im je poveren.
3. Doživeli su čudo i ohrabreni su
Bog je učinio čudo, osušio reku Jordan da oni pređu preko. Ovaj Božiji postupak je imao dvostruku namenu. Na prvom mestu da pokaže Izrelcima da je sam Bog sa njima i da im on predaje u ruke zemlju u koju ulaze. To ih je ohrabrilo i oni su svesni da će im Bog i dalje pomagati. – Kako to sam Jošua kaže u 3.10 stihu – po tome ćete poznati da Bog živi usred vas i da će odagnati ispred vas vaše neprijatelje. Oni su ohrabreni, puni energije, spremni za zadatak.
Sećam se momenta kada je moja sestra Nataša poverovala u Hrista. Prema njenim rečima ključni faktor je bila promena koju je videla na bratu - do tada hladni, nezainteresovani alkoholičar je postao zainteresovan brat, pun života, oduševljen verom. To je i nju vodilo bliže odluci.
4. Neprijatelji su čuli o čudu i uhvatio ih je strah
4. Neprijatelji su čuli o čudu i uhvatio ih je strah
Prvi stih nas obaveštava da su njihovi neprijatelji uplašeni. Ovo Božije delo je imalo poruku i za Izrelske neprijatelje- „ne nadajte se pobedi, vi ste već poraženi, protiv vas ne ratuje samo Izrelski narod nego je sam Bog protiv vas“. Baš kako je to bludnica Rava rekla u 2 poglavlju – Rava dođe k njima na krov: Gospod vam je, znam dao ovu zemlju. Strah nas popade od vas te su se prepali od vas svi stanovnici ove zemlje, 10 jer čusmo kao je Gospod osušio pod vama Crveno more kad izađoste iz Egipta i što ste učinili od dva kralja Amorejska preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. 11 Kad to čusmo izgubismo hrabrost i duh je naš klonu pred vama jer je Gospod, Bog vaš, Bog i gore na nebu i dole na zemlji. (link za taj tekst - pogledaj ovde).
Prestrašeni su bili već onda a ovaj događaj na Jordanu pojačava njihov strah. Susreću se sa nečim što ne mogu da razumeju i podsvesno osećaju da nemaju šanse i da je rat za njih izgubljen i pre nego to je počeo. Obuzeo ih je strah.
5. Strah neprijatelja je ispunjenje Božijih obećanja
Ovo je ispunjenje Božijih obećanja datih Mojsiju u V Mojsijeva 2:25. Danas ću širiti strah i trepet usred svih naroda koji su pod nebom; i koji god čuju za tebe uzdrhtaće i muke će ih hvatati od tebe. Ovo Božije obećanje je bilo jako značajno za Izrelce jer uplašeni neprijatelj je već polu poražen. Ne znam da li ste se nekada jako uplašili?5. Strah neprijatelja je ispunjenje Božijih obećanja
Sećam se jednog momenta - greške u vožnji. Vozio sam magistralnim putem Gradiška prema Banja Luci. Ispred mene je bila kolona vozila koja je išla jako sporo. Krenuo sam u obilaženje (bio sam neiskusan vozač), ali nisam video da se sa strane nalaze kuće, i da ljudi skreću prema kućama, i da se baš tog momenta to dešava. Da skratim priču, našao sam se u situaciji da sam jedva izbegao saobraćajnu nesreću. Posle toga bio sam bez snage - sedeo sam u kolima napomično... Sećam se osećaja posle toga – kao da sam izduvan, bez snage - jednostavno strah je isisao svu moju snagu.
U sličnoj situaciji se nalaze i neprijatelji Izrela. Strah je isisao snagu iz njih.
6. Velika prepreka ispred njih - potrebno je iskorisiti situaciju
Ispred njih je tvrdi grad Jerihon. Jerihon je bio moćna tvrđava u ono doba, možda čak i nepremostiva prepreka. Nama danas to nije jasno ali u ono vreme nije bilo topova, tenkova, aviona i dinamita da se sruše Jerihonske zidine. Osvajanje je obično trajalo mesecima. Ljudi bi opkolili grad i čekali da neprijatelju nestane hrane i vode i da dovoljno oslabi kako bi ga mogli osvojiti.
Verovatno ste gledali scene osvajanja tvrđava iz filmova - visoki zidovi, bacaju kamenje, stene, vrelo ulje… često je osvanjanje bila igra - ko će duže izdržati – da li ljudi u gradu ili vojska oko grada. Često se dešavalo da osvajačka vojska ode poražena jer nije upela u svojim namerama. No u ovoj situaciji za Izrelce je strah kod neprijatelja bio kao otvorena vrata na gradu. Neprijatelj je demoralisan i mogli su mnogo lakše osvojiti tvrđavu.
Zaključak - razum kaže požuri!
Da zaključim - vidimo Izrelce ohrabrene, pune elana, svesne da je Bog sa njima. Sigurno su puni želje da jurnu napred, na savršenom su mestu i vidimo njihove neprijatelje uplašene, obeshrabrene i svesne da je Bog protiv njih. Možemo reći da je ovo idealan momenat da se krene napred i osvoji cela zemlja toliko idelan da se retko pruža - momenat koji sanja svaki general, svaki vojnik.
Pisao sam već da je Jošua mudar čovek i mudar vojskođa. Smatram ga najgenijalnijim vojskovođom među Izraelcima koji se spominju u SZ. I ovo vam spominjem samo zato da vam skrenem pažnju na sledeće - Jošua je sigurno bi svestan momenta i svestan da treba da iskoristi čas. Jer kada se neprijatelj oporavi pred njim će biti znatno teži posao.
Pisao sam već da je Jošua mudar čovek i mudar vojskođa. Smatram ga najgenijalnijim vojskovođom među Izraelcima koji se spominju u SZ. I ovo vam spominjem samo zato da vam skrenem pažnju na sledeće - Jošua je sigurno bi svestan momenta i svestan da treba da iskoristi čas. Jer kada se neprijatelj oporavi pred njim će biti znatno teži posao.
I šta se desilo - "U to vreme Gospod reče Jošui sinu Navinovom: "Napravi noževe od kamena i ponovo obreži Izraelce."" Jošua (Isus) sin Navinov 5:2. Šta Bog kaže?
B: Bog kaže stani
Potpuno ne očekivano Bog kaže "stani". Umesto – „jurni napred i iskoristi ovaj momenat“, Bog kaže „stani i prvo reši važnije stvari“. Fascinantno, i vredno da se razmisli, jer nas ovo nas uči sledećem - Bog ne žuri kao njegov narod. Bog ima svoje vreme i svoje prioritete koji se često razlikuju od naših i od onoga što nama izgleda kao logično.
Mora da je to bilo strašan izazov za Jevreje, ali su oni stali... Moram priznati da je to suprotno mojoj logici. Kada vidim priliku, uvek je doživim kao Božije vođstvo. Moja logika govori, da ako se sve uklapa, onda je Bog u tome, ali u ovoj situaciji logika nije funkcionisala. Bog ima drugačiji plan. Umesto napred on kaže stop!
Mislim da je ovo vredna tema za razmisliti i planiram da joj posvetim nekoliko tekstova - Zašto Bog kaže stop, a sve izgleda kao da treba ići napred?
Mislim da je ovo vredna tema za razmisliti i planiram da joj posvetim nekoliko tekstova - Zašto Bog kaže stop, a sve izgleda kao da treba ići napred?
- Takođe, želeo bi posebno da vas zamolim da se prijavite u listu čitalaca ovog bloga. Time mi pomažete jako puno, jer to podiže čitanost ovog bloga - time ohrabrujete i druge da ga čitaju.
Opcija za prijavu se nalazi sa strane teksta ako koristite PC ili na dnu ako koristite mobilni - kod ikonica sa likovima čitalaca. Hvala vam.
Нема коментара:
Постави коментар