Pre nego što su uhode legli Rava dođe k njima na krov: Gospod vam je, znam dao ovu zemlju. Strah nas popade od vas te su se prepali od vas svi stanovnici ove zemlje, 10 jer čusmo kao je Gospod osušio pod vama Crveno more kad izađoste iz Egipta i što ste učinili od dva kralja Amorejska preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. 11 Kad to čusmo izgubismo hrabrost i duh je naš klonu pred vama jer je Gospod, Bog vaš, Bog i gore na nebu i dole na zemlji. A sad, molim vas, zakunite mi se Gospodom da će prema domu oca moga imati onu samilost koju sam ja prema vama imala. 13 Dajte mi obećanje da ćete sačuvati život ocu mome i materi mojoj, braći mojoj i sestrama mojim i svima njihovim, i da ćete nas izbaviti od smrti. Jošua 2
I dalje sam u drugom poglavlju, i dalje pišem na temu Vera na delu. Danas me interesuje pitanje - Zašto je Božija volja bila da Izraelci zauzmu Jerihon? Da li je Njegova volja da stradaju stanovnici Jerihona? Da želi da ih uništi? Zar to nije nepravedno?
Po biblijskoj priči, od svih stanovnika Jerihona spasila se samo Rava. Izraelci su zauzeli Jerihon, uništili stanovnike. Po savremenim merilima to je genocid, užasan zločin. Da li to znači da je Stari zavet genocidan? Da je Bog izvor genocida?
Ovo je tek moje prvo pisanje na tu temu, i ne očekujte od mene sve odgovore u ovom tekstu. Kako budem prolazio kroz knjigu Jošuinu, zagledacu mnogo dublje u tu temu, obećavam. Sada samo želim da razmotrim prvo pitanje: Da li je Božija volja da Jerihonci stradaju? Da li je Božija volja da i jedna osoba strada?
Odgovor je ne. Njegova volja nije da ljudi ikada stradaju. Bog uvek deluje kako bi ljude doveo do spasenja. A kada se dešavaju nesreće, Bog kroz njih deluje kako bi doveo ljude do pokajanja.
Uzmimo Jovanovo otkrivenje kao primer. Otkrivenje je poslednja knjiga Svetog pisma, opisuje konačni sud nad ovim svetom. Mnogi ga doživljavaju samo kao izlivanje kazne, ali nije tako. Posle svih zala koja će pogoditi ljudski rod piše sledeće:
„ A ostali ljudi koji nisu bili pobijeni ovim zlom, i dalje se nisu pokajali za dela svojih ruku, nisu prestali da se klanjanju demonima i zlatnim, srebrnim, bronzanim, kamenim i drvenim idolima, koji niti mogu da vide, niti čuju, niti hodaju, i nisu se pokajali za svoja ubistva, za svoja vračanja, za svoj blud i za svoje krađe.“ Otkrivenje 9:20-21.
Uzmimo Jovanovo otkrivenje kao primer. Otkrivenje je poslednja knjiga Svetog pisma, opisuje konačni sud nad ovim svetom. Mnogi ga doživljavaju samo kao izlivanje kazne, ali nije tako. Posle svih zala koja će pogoditi ljudski rod piše sledeće:
„ A ostali ljudi koji nisu bili pobijeni ovim zlom, i dalje se nisu pokajali za dela svojih ruku, nisu prestali da se klanjanju demonima i zlatnim, srebrnim, bronzanim, kamenim i drvenim idolima, koji niti mogu da vide, niti čuju, niti hodaju, i nisu se pokajali za svoja ubistva, za svoja vračanja, za svoj blud i za svoje krađe.“ Otkrivenje 9:20-21.
Cilj konačnih nevolja prema Otkrivenju neće biti uništenje ljudske rase nego pokušaj dovođenja ljudi do pokajanja i promene misli. Postoji opcija da se pokaju, odbace svoje postupke. Cilj Božijeg delovanja je uvek spasenje, nekada su mere jako bolne, ali je cilj pokajanje.
Isto i ovde, možemo biti sigurni da su se Jerihonci pokajali za svoje grehe, prihvatili Boga, da ne bi bili uništeni. Primer su Kenejci, narod Mojsijeve žene i tasta. Oni su postali deo Jevrejskog naroda. Videli su istinu i počeli da je slede (II Mojsijeva 18). Halev, Jošuin glavni saradnik, špijun koji se nije uplašio, o kome sam govorio, je bio Kenejac, ne Jevrejin. Nije se radilo o pripadnosti određenoj etničkoj grupi nego zla koje su činili kao narod (što će biti jedna od tema pisanja).
Ubeđen sam da su svi Jerihonci, na isti način kao Rava, mogli da se pokaju i da prihvate oproštenje. Da su izašli sa rečima - "mi vidimo da je vaš Bog istinit Bog, i molimo za Njegovo spasenje", umesto suprotstavljanju, priča bi se sasvim drugačije završila.
Znam da ovaj moj argument nije dovoljan. On je samo početak, ulazak u tu temu. Međutim ono što sam želeo da pokažem ovim tekstom jeste: Bog ne želi da uništi, on želi da spasi!
Ubeđen sam da su svi Jerihonci, na isti način kao Rava, mogli da se pokaju i da prihvate oproštenje. Da su izašli sa rečima - "mi vidimo da je vaš Bog istinit Bog, i molimo za Njegovo spasenje", umesto suprotstavljanju, priča bi se sasvim drugačije završila.
Znam da ovaj moj argument nije dovoljan. On je samo početak, ulazak u tu temu. Međutim ono što sam želeo da pokažem ovim tekstom jeste: Bog ne želi da uništi, on želi da spasi!
Ovo je serija "Vera na delu". Ako je Bog nemilosrdni Bog koji samo želi da uništi, verovanje u Njega bi bilo zasnovano na strahu od uništenja. Međutim, Bog želi da kroz nevolju ukaže ljudima da greše, ne da ih uništi. On uvek na prvo mesto stavlja spasenje. Međutim, Bog je Bog, i sa njim nema igre.
Ako vam je ovaj moj tekst bio od koristi preporučite ga drugima tako što ćete ga podeliti na društvenim mrežama. Razmotrite i to da se upišete u listu čitalaca.
Beređi Dušan Bera
PS: Da li pratite naš youtube kanal? Prijavite se.
Нема коментара:
Постави коментар