Juče sam najavio seriju tekstova pod imenom "Vera na delu", a koja obrađuje knjigu Jošue, sina Navionovog. Želim da posmatrajući ovaj deo Starog zaveta, istražim pitanje praktične vere. Svaki dan ću da pišem jedan tekst. Nekada će to biti jedan tekst po poglavlju, drugi put više poglavlja u jednom tekstu, ili više tekstova po poglavlju. U svakom slučaju, u sledećih par dana, ako pratite ova pisanja, dobićete prilično jasan pregled ove knjige.
Juče sam pisao uvodni tekst na pitanje: Zašto i kako čitati Stari zavet? (vidi navedeni link ako niste pročitali), a danas posmatramo uvodne informacije - ko je to Jošua sin Navinov?
O Jošui nemamo puno informacija. U našoj kulturi se predstavljamo imenom, prezimenom, mestom odakle smo, zanimanjem... Tako su i Judeji, samo malo drugačije. Kako izgleda Jošuina lična karta (počinjem od manje značajnog)?
“1 Po smrti Mojsija sluge Gospodnjega, Gospod govori Jošui, sinu Navinovu, sluzi Mojsijevu i reče: 2 Mojsije, sluga moj, umre; ustani sad, pređi preko tog Jordana, ti i sav taj narod u zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim. 3 Svako mesto na koje stopi stopa vaša dao sam vama, kao što rekoh Mojsiju. 4 Od pustinje i od ovoga Livana do reke velike, reke Eufrata, sva zemlja Hetejska do velikoga mora na zapadu biće vaša. 5 Niko se neće održati pred tobom svega veka tvoga. Biću s tobom kao što sam bio s Mojsijem; neću odstupati od tebe, niti ću te napustiti." Isus sin Navinov, prvo poglavlje.
Šta znamo - ko je Jošua?
Prvo - Prezime? Judeji nisu koristili prezimena, nego bi umesto prezimena, prilikom predstavljanja koristili ime oca. To je ujedno običaj koji i danas postoji među semitskim narodima - mogu nabrojati svoje pretke vekovima unazad. To je mogao i Jošua, a njegov rodoslov možete pročitati u Prvoj knjizi Letopisa 7:20-25. U svakom slučaju ponosno nosi ime svoga oca Navina (o kome ne znamo puno, osim da je bio egipatski rob).
Prvo - Prezime? Judeji nisu koristili prezimena, nego bi umesto prezimena, prilikom predstavljanja koristili ime oca. To je ujedno običaj koji i danas postoji među semitskim narodima - mogu nabrojati svoje pretke vekovima unazad. To je mogao i Jošua, a njegov rodoslov možete pročitati u Prvoj knjizi Letopisa 7:20-25. U svakom slučaju ponosno nosi ime svoga oca Navina (o kome ne znamo puno, osim da je bio egipatski rob).
Druga informacija koju nam tekst otkriva jeste da je bio iz Jefremovog plemena (I Let.7). Judejski narod je bio podeljen u 12 plemena - prema imenu dvanaest sinova Jakovljevih (sa malom izmenom - od Josifa su bila dva plemena od dva njegova sina, jedno je Jefremovo)...
Navedena informacija mi nije od velikog značaja za analizu teksta. Međutim činjenica da se skoro nigde ne spominje Jošuino pleme u knjizi - jeste značajna. Jošua očigledno nije bio sebično vezan za identitet svoga plemena, nego za narod koji je vodio. Velike vođe vode sve koji su im povereni, ne samo njima bliske, a Jošua je bio veliki vođa Izraela.
Treća informacija je njegovo zanimanje. Ukratko rečeno - on je bivši rob. Sada je bitno da se podsetimo da su Judeji proveli vekove kao robovi egipatskih Faraona. Istoričari se raspravljaju o vremenu ovih događaja, ja u ovom postu neću ulaziti u tu priču, ali Judeji su učestvovali u izgradnji velelepnih egipatskih građevina kao robovi. Ropstvo je dugo trajalo - preko 400 godina!
Treba da znamo da su za 400 godina Judeji postali narod sluga, udvorice. Vidimo ih nesposobne da se pobune protiv jarma, pa čak i kada im je pretilo uništenje. O tome pročitajte u prva dva poglavlja Druge knjige Mojsijeve - kada je faraon počeo da ubija njihovu decu sa ciljem da ih uništi kao narod nisu ništa poduzeli.
Mentalitet robova je toliko postao deo njihovog identiteta da se toga nisu mogli osloboditi ni posle oslobođenja iz ropstva. I sve ovo vam pišem samo iz jednog razloga da shvatite da su Judeji postali kukavice, nesposobni za borbu za sopstveni život. Ropstvo ih je potpuno utuklo i nisu znali da razmišljaju drugačije nego kao robovi.
Da je to tako možemo videti zapisano u jednom događaju: 4 Mojsijeva 13.25 - 14.4. (potražite u Biblijama - Stari zavet, četvrta knjiga u njemu). Posle izviđanja neprijateljske teritorije Izraelci su spremni da pobegnu. Zbog ovog gunđanja i kukavičluka Judeji su bili osuđeni da 40 godina lutaju pustinjom. I sada kada sve to znate, želim da primetite dvoje ljudi koji se nisu uplašili. Njihova imena se spominju u 6-10 stihu (14 poglavlje). - svi su se uplašili osim dvojice – Halev i Jošua, naš današnji junak.
Jošua je odrastao kao rob, ali nije ostao rob u glavi, u svom načinu razmišljanja. Savladao je ropstvo. Ujedno ću ovde kratko spomenuti da je on bio prvi Judejski vojskovođa. Od zanimanja roba napredovao je do generala...
Četvrta informacija jeste vezana za ime Jošua. Srpski prevodi upotrebljavaju ime Isus (knjiga Isusa sina Navinovog), koje ja izbegavam u pisanju radi moguće zabune. Ime Isus je srpski prevod Jevrejskog imena Jošua baš kao što je i Jezus,
Džizas ili Ježiš na drugim jezicima.
Naš Gospod Isus se u originalu na svom maternjam jeziku zvao Jošua ili Jehošua. To
je bilo prilično često jevrejsko ime koje je značilo Jahve tj "Gospod je
spasenje" ili "Jahve spasava", i to ime je pokazivalo misiju našeg Gospoda. Da ne bude zabune u ovim tekstovima, ja ću junaka naše knjige nazvati Jošua a našeg Gospoda - Isusom.
Kako je Jošua promenio ime?
I ovde dolazimo do primene današnjeg teksta, jer cilj je "živeti veru na delu". Njegovo ime, koje je dobio pri rođenju je bilo Hošea. Mojsije mu je promenio ime, što možete pročitati u 4. Mojsijevoj 13.16.- "A Hošei sinu Navinovu, Mojsije dade ime Isus." Od Hoeše je postao Jošua, što je samo bio dodatak njegovom imenu - jer Hošea znači "Spasenje", a Jošua znači "U Bogu je spasenje ili Gospod je Spasenje".
Ne piše o tome zašto je Mojsije promenio ime ovom čoveku, ali se da naslutiti. Jošua je od roba postao vojskovođa i to je veliki podvig, ali onaj na koga se Jošua trebao oslanjati nije njegova sposobnost, nego Božija sila.
Kako promeniti svoje ime (ponašanje)?
Ovih dana učim ponovo tu lekciju. Učio sam je puno puta, ali je često padnem. Znam da mogu, i znam šta mogu, i nekada se oslonim previše na sebe, na moje snage, na moje znanje, i to nikada ne bude dobro. Obično u takvim momentima pogrešim.
U subotu smo u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, povodom Pedesetnice (verski praznik koji naš narod zove Duhovi), organizovali veče slavljenja sa vernicima iz mnogih crkava. Pevali smo Bogu i molili se od 16 do 21 čas. Svaki segment je vodio drugi pastor, vodeći molitvu, i deleći poruku iz Božije Reči.
Dok smo pevali Bog mi je dao posebnu reč. Moj momenat za vođenja je bio na kraju programa, pred poslednju sekvencu molitve. Bio sam oduševljen, uzbuđen zbog reči koju sam trebao da podelim. U meni je raslo uverenje da će to biti nešto posebno, ali...
Izašao sam pred binu, počeo da govorim, ali ljudi se nisu smirili, nastavili su da pričaju. Pokušao sam da ih smirim više puta - neuspešno. Opomenuo, molilo, pojedinici nisu reagovali nego su nastavljali glasno da pričaju. Na kraju je u meni proradila ljutnja. Prestao sam da govorim, i rekao da neću da govorim dokle god se ne smire. Nastavili su da pričaju što me je povredilo. Nisu bili deca, nego zreli i odrasli ljudi. Moja ljutnja je još više narasla zbog povređenosti, i na kraju sam odreagovao u ljutnji...
Umesto sjajne reči, i sjajnog kraja večeri, umesto u Duhu završio sam u ljutnji koja je trajala do kraja večeri. Krenuo sam sa ciljem da se oslonim na Boga, ali sam se oslonio na sjajnu reč koju sam imao, novo razumevanje o Bogu koje sam dobio i poklekao... Bog mi je pokazao moju sliku... mrzim tu ljutnju, puno puta sam se kajao za nju, sada ponovo... Ako ste bili to veče u sali, i povredio sam vas mojim ponašanjem, molim za vaš oprost.
Pitanje je uvek - u koga se uzdaš? Kada hodaš verom, gde je tvoje pouzdanje? U tvojim sposobnosti, u reči koju imaš, u znanju? Ili je tvoje pouzdanje u Bogu? Jošua je bio poseban čovek, mogao je biti "spasenje" za njegov narod, ali bi to spasenje bilo samo delimično, jer mi samo delimično završavamo naša dela. Ali u Bogu je naše spasenje - on je kompletan! Njegova je borba, njegova bitka - mi smo oni koji slede njegov put...
Kako je Jošua promenio ime?
I ovde dolazimo do primene današnjeg teksta, jer cilj je "živeti veru na delu". Njegovo ime, koje je dobio pri rođenju je bilo Hošea. Mojsije mu je promenio ime, što možete pročitati u 4. Mojsijevoj 13.16.- "A Hošei sinu Navinovu, Mojsije dade ime Isus." Od Hoeše je postao Jošua, što je samo bio dodatak njegovom imenu - jer Hošea znači "Spasenje", a Jošua znači "U Bogu je spasenje ili Gospod je Spasenje".
Ne piše o tome zašto je Mojsije promenio ime ovom čoveku, ali se da naslutiti. Jošua je od roba postao vojskovođa i to je veliki podvig, ali onaj na koga se Jošua trebao oslanjati nije njegova sposobnost, nego Božija sila.
Kako promeniti svoje ime (ponašanje)?
Ovih dana učim ponovo tu lekciju. Učio sam je puno puta, ali je često padnem. Znam da mogu, i znam šta mogu, i nekada se oslonim previše na sebe, na moje snage, na moje znanje, i to nikada ne bude dobro. Obično u takvim momentima pogrešim.
U subotu smo u Protestantskoj Hrišćanskoj zajednici, povodom Pedesetnice (verski praznik koji naš narod zove Duhovi), organizovali veče slavljenja sa vernicima iz mnogih crkava. Pevali smo Bogu i molili se od 16 do 21 čas. Svaki segment je vodio drugi pastor, vodeći molitvu, i deleći poruku iz Božije Reči.
Dok smo pevali Bog mi je dao posebnu reč. Moj momenat za vođenja je bio na kraju programa, pred poslednju sekvencu molitve. Bio sam oduševljen, uzbuđen zbog reči koju sam trebao da podelim. U meni je raslo uverenje da će to biti nešto posebno, ali...
Izašao sam pred binu, počeo da govorim, ali ljudi se nisu smirili, nastavili su da pričaju. Pokušao sam da ih smirim više puta - neuspešno. Opomenuo, molilo, pojedinici nisu reagovali nego su nastavljali glasno da pričaju. Na kraju je u meni proradila ljutnja. Prestao sam da govorim, i rekao da neću da govorim dokle god se ne smire. Nastavili su da pričaju što me je povredilo. Nisu bili deca, nego zreli i odrasli ljudi. Moja ljutnja je još više narasla zbog povređenosti, i na kraju sam odreagovao u ljutnji...
Umesto sjajne reči, i sjajnog kraja večeri, umesto u Duhu završio sam u ljutnji koja je trajala do kraja večeri. Krenuo sam sa ciljem da se oslonim na Boga, ali sam se oslonio na sjajnu reč koju sam imao, novo razumevanje o Bogu koje sam dobio i poklekao... Bog mi je pokazao moju sliku... mrzim tu ljutnju, puno puta sam se kajao za nju, sada ponovo... Ako ste bili to veče u sali, i povredio sam vas mojim ponašanjem, molim za vaš oprost.
Pitanje je uvek - u koga se uzdaš? Kada hodaš verom, gde je tvoje pouzdanje? U tvojim sposobnosti, u reči koju imaš, u znanju? Ili je tvoje pouzdanje u Bogu? Jošua je bio poseban čovek, mogao je biti "spasenje" za njegov narod, ali bi to spasenje bilo samo delimično, jer mi samo delimično završavamo naša dela. Ali u Bogu je naše spasenje - on je kompletan! Njegova je borba, njegova bitka - mi smo oni koji slede njegov put...
- Ako vam je moj današnji tekst bio od koristi, podelite ga na društvenim mrežama. Time pomažete da ostvarim viziju ovog bloga - da ljudi idu KaHristu.
Ps. Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? Najnovija emisija se bavi Evanđeljem po Marku.
Нема коментара:
Постави коментар