"Šta će Saul među prorocima?" je citat iz Svetog pisma, Stari zavet (I Samuilova 10:13). Jedan od znakova Božijeg izabra za cara je bio silazak Duha Svetog na njega, što je dovelo do toga da prorokuje, što je začudilo narod dovoljno da postave pitanje - "Da li je to i Saul postao prorok?"
 |
| foto-kredit Andjelko Trninić - Gale |
Šta će Bera među umetnicima?, nije citat iz Svetog pisma, nego moje iskustvo ove nedelje. Učestvujem u Evropskom Forumu vođa u mestu Visla, Poljska. Nije mi prvi put da sam na Forumu, poznajem mnoge ljude ovde - teologe, pastore, filosofe... Sa nekima od njih sam bio u grupi na ranijim forumima (ukupno je oko 800 učesnika podeljeni u različite grupe). Kada me sretnu, i vide da sam na Art netvorku, pitaju me iznenađeno - "Nismo znali da si umetnik. Kojom formom umetnosti se baviš?" Ni jednom. Nije Bera postao umetnik...
A šta je Bera među umetnicima? Na mojoj grupi je ukupno 25 slikara, fotografa, pisaca, muzičara i ja - jedini pastor i teolog. Prija mi njihovo društvo. Drugačiji su od ostalih grupa. Učim način na koji oni razmišljaju, učim da razumem umetnost, da je posmatram kao teolog, razmišljam o njenom mestu u životu crkve, o njoj kao sredstvu komunikacije...
Jedna od aktivnosti je bila i art radionica. Neki su slikali, drugi svirali, a ja sam posmatrao kako slikaju, crtaju. Pojedini bi dugo stojali pred platnom, zamišljali buduću sliku, i onda krenuli sa slikanjem. Drugi bi tražili motiv u okolini, tražeći nešto što im zapadne za oko i pokušali da to prikažu na svojoj slici. Treći bi samo krenuli da slobodno nanose boje, gradeći svoju inspiraciju u odnosu boja, forma. Na kraju im platno nije bilo dovoljno, nego su našli stare kartonske kutije i na njima slikali. U pozadini je stalno bila muzika. Klavir, saksofon, violina... umetnici su se menjali želeći da doprinesu radionici.
I tu je bila i ona... Starija žena, poznajemo se već nekoliko godina. Poljakinja, skromna, sitna žena. Majka šestoro dece - i baka ko zna koliko unuka. Izabrala je mesto sa strane, sela ispred platna i počela da slika. Zapravo, počela je da pleše rukama, četkicom, špatulom, bojom... Seo sam iza nje, i posmatrao kako slika. Bilo joj je malo neprijatno što posmatram kako slika, ali se nije bunila. Apstraktna slika - nije slikala neki poseban objekat, više je slagala boje, linije, nijanse. Nežno, polako, kao ples, gradeći svoju sliku boju po boju.
Iz nekog razloga suze su mi stalno bile u očima. Duboko sam bio dotaknut njenim plesom rukama. Kombinacija muzike koja se čula u pozadini, užurbanih slikara koji su nabacivali boju na slike (vrhunski umetnici da budem jasan), i njen miran ples rukama su stvorili poseban doživljaj. Nije mi se plakalo zbog tuge. Ništa nije bilo žalosno. Suze su bile suze radosti. I dalje razmišljam zbog čega, meditiram nad tim iskustvom, zato i pišem ovaj dnevnik...
Odgovor verujem da je sledeći - ona je ceo svoj život slikar, magistrirala je slikarstvo, udala za pastora, posvetila svoj život služenju, deci, crkvi, evangelizaciji... pre deceniju je ponovo počela da slika aktivnije. I majstor je u tome. Uživa u slikanju. To je ona. Tako je dizajnirana od Boga, i radosna je dok to radi. Ima mir sa Bogom u vezi toga ko je ona. Ona je i majka, i evanđelista, ali je i ovo deo njenog jedinstvenog dizajna.
U poslednje vreme doživljavam promenu. Nikad nisam planirao da ću biti pastor, u punovremenoj službi... Završio sam sekularni fakultet, Diplomirani Inžinjer uređenja voda. (Ako vas interesuje kako se to desilo pročitajte: Kako je tupan doživeo promenu?) Planirao sam da ću biti inžinjer, ili baviti se voćarstvom (srednja škola i velika ljubav). Mogao sam da odem u inostranstvo, specijaliziram studije (diplomski ispit mi je bio u oblasti prečišćavanja otpadnih voda prirodnim metodama) u Holandiji, da projektujem??? Želeo sam uvek da služim Bogu, ali u mom fokusu nije bilo da će to biti moj životni poziv.
Nekada kada naiđu teški momenti, u razgovorima sa suprugom pojavi se to pitanje - "Zašto se bavim time čime se bavim?" Život bi mogao biti lakši da sam inžinjer. Odgovor je uvek isti - "Da li je ikada bilo izbora?" Jer nije...
Sećam se momenta kada sam pozvan da preuzmem vođstvo nad crkvom. Pripremao sam se za razgovor u kojem sam želeo da se povučem, nezadovoljan sobom, svojim životom... Mislio sam da je Bog sa mnom nezadovoljan... U istom razgovoru mi je saopšteno da su drugi dobili poziv od Boga da me postave za glavnog pastora crkve. Nije bilo izbora, jer je Bog znao bolje od mene.
Pre dve nedelje propovedao sam posle dužeg vremena. Radost me je pratila pre propovedi, u toku propovedi, posle... Uživao sam u svakom momentu. I sutra dan je ta radost bila u meni. Ponedeljkom odmaram, radim u bašti, i dok radim slušam podkaste - propovedi, kniževnost, istoriju... Desilo se da sam slušao propoved od Stivena Fertika, pastora Elevejšen crkve. Ne sećam se poruke propovedi, ali u jednom momentu propovednik je rekao - "Vi mislite da ja propovedam zbog vas (i propovedam), ali to nije potpuna istina. Ja propovedam zbog sebe. Umro bi da to ne radim". Čuvši te reči, krenuo sam da kličem, molim. Reči su kuljale iz mene. Ja sam to što jesam.
To je potvrdilo - u poslednje vreme (duže vreme) zadovoljan sam oni ko sam. Ja sam pastor. Propovednik. Učitelj. To sam što jesam. I spreman sam i da uživam u tome. Neću da se borim više. Da sanjam da sam neko drugi. Ja sam propovednik, pastor. To sam ja. Nadam se da će to pretvoriti moju službu u ples...
Ti? Jel znaš za šta si stvoren? Stvorena? Otkriti za šta si stvoren je proces, ali donosi veliku radost da znaš ko si ti. Da li se moliš da to pronađeš? Da te Bog vodi? Šta su ti prepreke? Jer kada pronađeš, onda kreneš i da plešeš... Ne stalno, jer ni jedan ples se ne odvija beskrajno... Ali kada radiš ono za šta si stvoren, onda da... ples počinje.
Moja draga sestra koja me je inspirisala za ovaj tekst, zove se Stefania Shaded. O njoj i njenoj umetnosti, možete saznati na sledećem sajtu - http://www.steniashaded.pl/index_eng.html.
Takođe, tu je video dok je špijuniram, ne baš najbolji momenat, ali...
- Ako vam se dopada ono što ste pročitali, i smatrate to korisnim, podelite ovaj tekst na socojalnim mrežama. Hvala.
Video koji sam snimio u Poljskoj u okviru moje teologije uz jutarnju kafu - Da li možemo verovati Lukinom evanđelju?
Нема коментара:
Постави коментар