среда, 13. јануар 2016.

Biti prvi, biti poseban... po cenu svega???

Želja za uspehom, biti na čelu, prvi, neprikosnoveni, jedinstven, prvi proći kroz cilj... Vrednost našeg društva. Pobediti druge je put sticanja svoje vrednosti. 

Čvor mornarac
U toku je zimski kamp našeg izviđačkog odreda. Dobili smo dva kompleta opreme za slobodno penjanje - pojas, užad... Učimo da ih koristimo, čvorove, način postavljanja užadi. Međutim naši kampovi su uvek miks duhovnog aspekta i praktičnih veština, pokušavamo da povežemo duhovnu poruku sa veštinama. Najviše volim da upotrebim životne priče koje u sebi sadrže duhovnu pouku. Na ovom kampu izbor su bile priče o alpinizmu, kao što je sledeća:

Uspon na Mont Everest, 2006. godine, Discovery kanal je pratio ekspediciju koja je trebala da pomeri mnoge granice: najstariji čovek koji će se popeti na Everest - Katsusuke Yanagisawa, 71 jedna godina života; Mark Inglis, planinar koji je prilikom jednog uspona izgubio obe noge, koji će postati prvi čovek bez obe noge (sa protezama), koji se popeo na Everest. ... Emisija - Everest, beyond the limit. Cilj - postati jedan od 3000-de koji su savladali ovaj vrh - a pošto broj uspešnih stalno raste, priča mora biti interesantna da bi bila uočena - po cenu da se rizikuje život.

Mark Inglis, planinar. Izgubio je obe noge
prilikom uspona najviši vrh Novog Zelanda.
Sam uspon na Everest je prava ekspedicija koja se odvija u etapama, u periodu od nekoliko nedelja, kroz proces privikavanja na klimu, nadmorsku visinu. Bazni logor je postavljen na 5.000 metara i u njemu ostaje ekipa koja prati napredovanje, logistika. Usputni logori prema vrhu su skoro na svakih pet stotina metara, koliko planinari uspevaju da savladaju za određeno vreme. I tako da visine koja se naziva Zona smrti - 7900 metara. Zona smrti je logor u kome se donosi odluka, procenjuje da li je moguće nastaviti ili ne, procenjuju vremenski uslovi. Momenat kada mnogi odustanu. Preko te tačke svaka povreda, greška, obično je smrtonosna. Do sada je preko 200 planinara izgubilo svoje živote na Everestu, uglavnom u Zoni smrti. Lavine, nedostatak kiseonika (visina preko 8,500 metara, procenat kiseonika je uglavnom nedovoljan za normalno funkcionisanje organizma), smrzavanje (temerature ispod minus trideset stemeni). Leševi umrlih ljudi se ostavljaju tamo gde su umrli, kasnije služe kao markacione tačke za sledeće planinare - kao naprimer pećina zelenih čizama... Problem je da za spuštanje tereta jednog mrtvog čoveka potrebno barem deset nosača (zbog nedostatka kiseonika ljudi su mnogo slabiji, i moraju se često menjati), a helikopteri ne lete na toj visini. Zato mrtvi ostaju kao znakovi pored puta.

Pećina Zelene čizme. Telo Indijskog planinara po kome je pećina dobila ime.
Preminuo je pri usponu 1996 godine.
Poslednja faza uspona je za Discaveri ekipu počela noću, posle ponoći. Plan je bio da se rano ujutru dođe u dobru poziciju za završni uspon, da na vrhu bi provedu masimalno pola sata, i da povratak nazad počne u ranim popodnevnim časovima. Kamera snima uspon Iglisa, noć je, dok on teško napreduje na svojim protezama, i odjednom staje šokiran. Nailazi na sklupčanog planinara, u maloj pećinici. Noć je, temperatura daleko ispod minus trideset, ali čovek je još živ. Nema boce sa kiseonikom, a i odeća mu nije u najboljem stanju. Delimično svestan. Iglis zove bazni kamp, konsultuje se šta da uradi, i dobija savet da ostavi čoveka. Da ne može da mu pomogne, nego da

krene dalje. Argument je da su ga ostavili i njegovi saputnici, da nema šanse. I Iglis kreće dalje, ka cilju. Te noći je još četrdeset planinara prošlo tuda. Niko posle nije javio da čovek umire, nije nazvao bazni logor, produžili su dalje. Pojedini su se pravdali da ga nisu videli, drugi da su mislili da je već mrtav. Ali su nastavili dalje, ka cilju, ka vrhu. Kasnije u toku dana, ujutru, planinar je još uvek davao znake života. Ali su prolazili pored njega, jer cilj je Everest. Biti na vrhu.

David Sharp u položaju u kome su ga zatekli.
Ime umrlog planinara je bilo David Sharp. To je bio njegov treći pokušaj uspona na Everest, verovatno uspešan, umro je na povratku sa vrha. Problem je bio njegov pristup penjanju - minimalna oprema, samo sa dve boce sa kiseonikom, što više prirodno. Koštalo ga je života. To, ali i što mu niko nije pomogao. Ubio ga je stav - biti prvi, uraditi ono što drugi ne mogu. 

Nekoliko dana kasnije, nekoliko stotina metara više (visina 8.600 metara), četvoro planinara - Dan Mazur, Andrew Brash, Myles Osborne i šerpa Jangbu, pronašli su u sličnom stanju planinara Linkoln Halla, ostavljenog da umre od njegovih kolega penjača. Međutim, ova četvorica su odlučila da pokušaju da mu pomognu, odrekli su se odlaska na vrh, krenuli u spuštanje. Falilo im je još 248 metara do cilja (Everest je visok 8.848 m.n.v.). Ali odustali su kako bi pomogli umirućem čoveku. Možda su se odrekli poslednje šanse da osvoje Everest u njihovom životu, međutim, spasili su čoveku život (U međuvremenu je stiglo još 11 šerpa, spustili su Halla i on se oporavio).

U celoj priči o smrti Davida Sharpa postoji puno kontraverzi, pravdanja, smiljenih emisija. Ključno opravdanje je da pojedinac nije mogao da spasi Davida Sharpa, da je faktički već bio mrtav. Ali taj dan je četrdeset planinara prošlo pored njega, da je jedna četvrtina odlučila da odustane od vrha, da ga nose na smenu, David bi možda danas bio živ. Ali cilj je bio važniji - biti prvi, poseban, ostvariti svoj san. Biti na vrhu sveta. 

Rendžerima sam kroz ovaj primer govorio o destruktivnosti toga da naš cilj stavimo iznad ljudi. Mogla bi se ova priča upotrebiti na razne načine... Ali šta meni Bog govori dok razmišljam o ovim događajima? Šta me vodi Ka Hristu ovih dana? Interesantno - ka slici crkve koju sam posetio ovih dana - Pentakostalna crkva iz Nuskove, Prekmurje, Slovenija. 

Nuskova je malo selo u Sloveniji, svega 300 stanovnika. Tromeđa Slovenije, Mađarske i Austrije, a ni Hrvatska nije daleko. Brdovit kraj, lepa priroda, ali iznad svega prijatelji Rendžeri. Kako sam rekao mesto je malo, međutim crkva je živa, aktivna, stotinjak ljudi je u ovoj crkvi. Iznenadila me je tako velika crkva u malom selu. Govorio sam nekoliko propovedi u crkvi, prvih dana januara - za crkvu, mlade... Ali ono što me je impresioniralo je bila nedeljna služba. 

Nuskova, Prekmurje
Krenula je modernim slavljenjem - električna gitara, klavir, bas, bubanj, vokal. 4-5 pesama. Peme koje većinom poznajem, pevamo ih i mi u Srbiji. Bend silazi sa bine, i očekujem da će me pastor pozvati da podelim propoved, međutim on poziva orkestar - manodilne, violine, bendžo, saksofon... i u pravom slovenačkom ritmu odsviraju tri pesme slavljenja. Oduševio sam se orkestrom - od studenata do osamdesetogodišnjaka, od priučenih muzičara do magistra muzika. Ali ni tu nije kraj, posle njih izlazi hor i odpevaju i oni jednu pesmu. Šarenoliko, dinamično. Činilo mi se da je većina crkve doprinela barem u nekom segmentu službi. Bila mi je velika radost da propovedam posle toga.

Šta me je impresioniralo, i kako je ovo povezano sa pričom o usponu na Mont Everest? Dvadeset dve godine je prošlo od momenta kada sam doživeo momenta obraćenja, iskustva koje je iz temelja promenilo moj život. Od tada sam deo crkve, i video sam mnoge crkve. Često crkva izgleda kao uspon na Everest. Ljudi se penju ka svom cilju, imaju svoj san, ne gledaju oko sebe na one koji umiru. Fokusirani su na njihove sebične ciljeve i interese. Ni sam nisam bio imun na takve padove. Mnoge crkve su se podelile, svađale oko pitanja kakva da bude muzika na njihovim bogosluženjima. Zbog toga su bile spremne da ostave sve one koji ne mogu da prate njihov ritam, da se uklope. Podele, deljenje, razmimoilaženja, umesto susreta i oproštenja. Često izgledamo kao Zona smrti, umesto Zone života. Danas je moj prijatelj iz Splita napisao blog koji govori o crkvi koja je kao Zona smrti, i to potresa.

Zato mi je crkva u Nuskovi bila kao osveženje - od mladih do starih, imaju mesto, doprinose. Nisam idelista. Kada dođeš na kratko, uglavnom uočiš samo ono što se lako uoči. Siguran sam da imaju svojih problema. Ali me slika njihovog slavljenja pokreće na razmišljanje o crkvi. Crkvi kakvu sanjam. Crkvi koja je Zona života. Crkvi koja je Nada za ovaj svet - Božiji alat da donosi spasenje.  Samo malo da popustimo od naše težnje da mi budemo na krovu sveta, na našem Everestu. Rečima moga Gospoda: "Ono što želite da vama ljudi čine, činite i vi njima" Matej 7:12. i rečima velikog Apostola "Zašto radije ne pretrpite štetu" I Korinćanima 6:7. Odustati od mog puta na Everest!

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudim vam nekoliko opcija:

1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena

 ljudi koji su se prijavili do sada ili ispod teksta.

2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj

 način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 

3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe 
sa desne strane teksta.


Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...