Kada je zlo nepregledno...

Intervju za Novosti, Zoran Marinović, web portal Lupiga, 15.1.2016. Zoran je ratni fotoreporter iz Hrvatske, koji je obišao mnoga svetska ratišta - Siriju, Irak, Kongo, Avanistan, Sijera Leone... Čovek koji je video mnoge užase, a ujedno posvećen svome poslu. Interesantna priča, avantura, priča o tome kako preživeti u takvom poslu. Vredi pročitati.

Koltan - krvavi mineral
A onda kreće priča o Afričkoj državi Kongo, zemlja bogata uranom, kobaltom, dijamantom, zlatom, vodom, mogla bi biti raj na zemlji. Ali državi kojoj je njeno bogatstvo najveće prokletstvo, jer svako želi svoj deo kolača. Državi u kojoj rat besni skoro trideset godina, gde je pobijeno milioni ljudi. Državi u kojoj generali koriste decu kao svoje vojnike (desetogodišnjake), gde od deset dečaka, samo tri prežive prvu godinu svog ratovanja. Ali ono što je strašno i što pokreće moje pisanje je sledeće: 
Prenosim citat sa poratla Lupiga:
"Koltan je jedan od najvažnijih resursa na svetu. Koliko uticaja na tamošnje sukobe imaju interesi zapadnih zemalja?
Početak i kraj priče je u interesu. Motorola je 2011. godine uvezla sedam milijardi koltana iz Konga, s tim da se on ne prikazuje kao koltan iz Konga. Taj koltan dobije papire u Ugandi, zemlji koja koltan uopšte nema. Odatle se koltan proda uz Singaput, pa iz Singapura ide u Hong Kong, a iz Hong Kogna u Švedsku. Onda, recimo finska Nikia dobije čist koltan iz Hong Konga. A onda Finci, fini ljudi, grle drveće, vode pse na posao i u svoje mobilne telefone stavljaju koltan koji su kopala deca od sedam godina. Dete dobije kanticu i lopaticu, uđe u rupu duboku dvadeset metara i dok ne napuni kanticu ne može izaći napolje... Taj koltan služi za izradu pocesora, zato što se sporo zagreva. Cena našeg načina života je pakao koji žive drugi ljudi... Zanimljiv je podatak, koji vrlo često ponavljam: kad bilo ko u Hrvatskoj, u Evropi ili svetu kupi laptop ili mobilni telefon, kupio je ujedno i deset metaka nekom od pobunjenih afričkih generala. Svaki laptop ili mobilni na svetu ima u sebi komad koltana iz Konga. Ta zemlja je apsolutno tamna mrlja na savesti čovečanstva. Kongo je potvrda da ljudski život - beli, crni ili sivi - nije jednako vredan." 

Užasnulo me je ovo što sam pročitao. Kucam ovu priču na mom laptopu, da li je moguće da sadrži mineral koji je iskopalo neko dete, rob? Moja deca koriste njihov mobilni igrajući igrice, odmarajući se, a on sadrži koltan koje je iskopao neki njihov vršnjak, samo da preživi, robujući? Za nadnicu od dvesta dinara? Pokušavam da proverim, i na moj užas, priča je istinita. 80 posto koltana dolazi iz Republike Kongo, velike kompanije Cabot Inc. iz SAD, HC STARC iz Nemačke i KIGNCXIA iz Kine kupuju ovaj mineral, preprađuju u prah tantalum koji se koristi za procesore naših mobilnih telefona, kompjutera...

Ali to nije jedina priča. Druga priča se zove kobalt, i ponovo povezana sa Kongom, mobilnim telefonima i decom. Jer pedeset posto proizvidnje kobalta se vadi u Kongu, a kobalt se koristi za litijumske baterije naših uređaja, koje koriste Mikrosoft, Nokia, Samsung, Soni... Amnesti internešenal je ovih dana podneo tužbu protiv tih kompanija zbog korišćenja dečije radne snage (http://arstechnica.com/tech-policy/2016/01/amnesty-international-report-children-mine-cobalt-used-in-gadget-batteries/). Naravno, oni poriču, ali gde onda odlazi kobalt, koltan koji je tamo iskopan? UNICEF izveštava o najmanje 40.000 dece rudara. Paul, 14 godina, siroče, govori kako to izgleda - "Ulazim u tunele, i provodim tamo 24 sata, dođem ujutru i odlazim sledeće jutro."

Deca robovi. 4 miliona mrtvih u ratovima. Dva miliona ljudi zaraženih virusom SIDE. Generali koji koriste decu vojnike. A ja kucam na mom mobilnom telefonu, kompjuteru. Glava me boli od te pomisli. Izbor? Da li postoji? Da prestanem da koristim savremenu tehnologiju? Gde je kraj jame, gde kraj zla? Osećam se licemerom dok ovo kucam jer znam da neću baciti moj laptop, telefon. Osećam se dovedenim pred svršen čin, izmanipulisanim, zatvorenim. Zatvoriti oči? Zaboraviti šta sam pročitao? Uf. Gospode dođi! Gospode, dođi! Šta uraditi kada je zlo nepregledno? Očaj me hvata jer nemam odgovor. 

Нема коментара:

Постави коментар