Kočevski rog i isceljenje srca

Pisao sam već o ovoj avanturi - zimski kamp za Kraljevske izviđače, Snowventure, Slovenija, 12-15.2.2015. Interesantno kako puno toga doživiš za četiri dana. Različite stvari sam naučio, doživeo avanture koje nisam nikada pre (spavanje u iglou, hodanje u krpljama, susret sa tragovima medveda...), kroz mnogo toga mi je Bog govorio ali najviše kroz istoriju mesta na kojem smo bili.

Pre polaska nisam znao gde tačno idemo, uputstva su bila veoma nejasna (greškom organizatora). Obično pročitam neki članak o lokaciji na kojoj idem, ali ovaj put sam došao potpuno nepripremljen. Otkrio sam da smo smešteni u izviđačkom domu, na lokaciji koja se zove Žaga Rog.  Nekada se tu nalazila velika pilana, pa je po tome i dobila mesto. Pilana je uništena u II Svetskom ratu, bombardovana od Nemaca, u ofanzivi protiv partizana. Još uvek se vide ruševine, a lokalni ljudi su nam rekli da rupe za koje smo mislili da su vrtače, zapravo predstavljaju kratere od bombi koje su Nemci bacili.

Dalje čitajući razne pamflete koje sam pronašao u domu, otkrio sam i da je Kočevski Rog bio velika partizanska baza. Da se u okolini nalaze razne barake i obeležja, na mestima gde su bile bolnice, štamparije... a onda i da je to mesto jednog od velikih zločina sa kraja II Svetskog rata. U planini je ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi (brojke idu od 12 hiljada pa na gore), streljano, i pobacano u jame, koje su posle bile minirane da ni traga ne ostane. Zločin koji su učinili partizani, uništavajući vojsku i civile koji su bežali pred njima, pokušavajući da se predaju Englezima, ali na kraju bili uhapšeni, dovedeni na ovo mesto i pobijeni - hiljade Slovenaca, Hrvata, Srba, Crnogoraca... ubijenih od ruke Srba, Hrvata i Slovenaca. Tužna Balkanska priča.

Još mi je tužniji bio pokušaj da saznam više o tim događajima (po povratku kući). Toliko krojenja istorije, spominjanja samo jedne strane koja je stradala, brisanje žrtava drugih naroda sa svih strana. Mržnja iz perioda pre sedamdeset godina još uvek živa. Nekada se pitam da li se istorija u opšte može nazvati naukom, ili je ona ostrašćeno tumačenje događaja iz prošlosti. Toliko jednostavna manipulacija - sve što trebaš da uradiš je da spomeneš samo deo priče, da je malo naduvaš, a umanjiš žrtve drugih...a posledica je da su svi u neznanju, i produbljene mržnje prema drugima. Magično kolo balkanske priče - neopraštanje tuđih grešaka, veličanje svoje pravednosti, i tako do sledeće žrtve, pokolja i nove mržnje... Ne želim da debatujem sa nacionalistima na ovu temu, unapred kažem da ću brisati svaki komentar koji ide u tom smeru. Ovo nije blog o žrtvama, nego o pomirenju.

Poslednje večeri kampa, skupili smo se na brdu iznad igloa, da se molimo jedni za druge. Sve misli o tužnoj istoriji o kojoj sam do sada pričao nisu bile deo mojih misli. Ali dok je tekla molitva, slavljenje Boga, u srce mi je došla duboka žalost, i želja da se molim sa ostalima. Da blagoslovimo jedni druge, suprotno od mržnje koji su na tom mestu iskazali pripadnici naroda koje smo predstavljali. Ista želja je bila i srcima vođa kampa. Jedna po jedna nacionalna grupa je stala u sredinu, a ostali su se molili za njih. Mnogi od nas su imali pretke koji su se borili na raznim stranama, i imaju rodbinu koja je i dalje puna mržnje, ali mi smo se žarko molili jedni za druge. Blagosiljali naše narode. Verujem duboko da je zlo tog mesta našim molitvama bilo slomljeno. Jer sve će proći, jedino ljubav ostaje (I Korinćanima 13), mržna prolazi, ali ljubav ostaje za večnost.

Ponovo me je fanciniralo jedinstvo i isceljenje koje Hristos donosi. Ne mislim hrišćanstvo kao svetsku religiju, jer su u to ime činjeni zločini, pa i ovi koje pominjem su povezani sa tom nakazom od vere. Prethodnih dana je američki predsednik Obama izjednačio hrišćane (zbog inkvizicije) sa islamskim tereoristima. Sa jedne strane se potpuno slažem sa njime, i prepoznajem te zločine. Ali sa druge strane ja ne vidim da verujem istog Boga kojeg su verovali inkvizitori, ne vidim tog Boga u liku Isusa Hrista. Ja vidim Hrista Boga, pomiritelja, koji menja ljudski život, tako da ne želiš da mrziš druge, nego želiš dobro drugima, svestan koliko ti je puno oprošteno, i ostavljen jedino sa opcijom da i ti sam oprostiš i voliš.  Na kraju nas je ledeni vetar oterao u kuću, ali u srcu, čak i dok ovo piše, osećam toplinu. Toplinu zbog slobode da ne budem vezan mržnjom, i istorijskom nepravdom, nego odlučan da volim druge narode koliko volim i svoj.