Hotel od hiljadu zvezda

Ferschweiler, Zapadna Nemačka

Duboka noć. Šuma u zapadnoj Nemačkoj, na granici sa Luksemburgom. Oktobar mesec, hladno je, blizu nule. Ogromne stene na sve strane, kao razbacane po šumi, isklesane u različite oblike. Pećine, zakloni, kanjoni. Drevni krstovi isklesani od ko zna kog monaha, vernika. Između stena ogromne, stoletne jele i bukve. 

Oko vatre sedimo nas šestorica, tri Nemca, jedan Slovenac, jedan Amerikanac (koji živi u Hrvatskoj), i ja. Porodica Balkansko-Švapski Risovi (pošto je ovo trening za vođe izviđača uzimamo timska imena kakva bi uzela i deca). Moja porodica Rendžera (Kraljevski izviđači, pisao sam već dosta o njima). Džerija i Samuela poznajem dugo (zajedno smo kao Rendžeri učestvovali u više avantura), Nemce sam upoznao par dana pre ove noći. Zajedno smo već par dana na treningu, kampu i hajku. U nogama nam je već dosta kilometara po šumama Luksemburga i tog dela Nemačke. Moja porodica Rendžera, moja braća. 

Pričamo o tome kako smo upoznali Hrista, kako nas je promenio, kako smo postali rendžeri, i zašto smo još uvek rendžeri. Ralf, 25 godina, mudra glava našeg tima, uvek spreman da primeni znanje (moj pametni brat), inžinjer ali i predaje biblijske knjige u DTS školi. Michael, moj vršnjak, bivši zavisnik kao i ja, slična prolupana priča i slično oslobođenje od alkoholizma, stručnjak za orjentaciju. Jeti, uvek spreman da pomogne, da uoči potrebu i odgovori na nju, kao dete je došao ne rendžere, i posle par meseci ceo njegov razred je postao deo izviđačkog odreda. Samuel, Slovenac, dragi brat, majstor planine, čovek zaslužan za razvoj Rendžera u Sloveniji ali i po Balkanu. Džeremi, bivši marinac, sadašnji teolog, polumaratonac, vođa Rendžera u Hrvastkoj. Snažne priče, duboka iskustva, kao gozba.  

U jednom momentu, u toku razgovora, pogleda me Jeti (Nemac), i kaže mi "Bera, da li razumeš da te je Bog doveo u hotel sa hiljadu zveda". Božiji Hilton hotel. Prvo veče, kada smo se upoznali podelio sam sa njima priču od pred dolaska na trening - u razgovoru pred put, jedna osoba mi je rekla da sam čudan, umesto da idem na konferenciju u hotel sa više zvezdica, ja idem u Nemačku da spavam u šumi. U tom momentu, pored vatre, okružen veličanstvenom prirodom, dok smo delili životne priče, i molili se jedan za drugom, osećao sam se kao u hotelu od hiljadu zvezda. 

To je moje iskustvo. Nekom šuma, drugom hotel, nismo svi isti. To sam davno naučio. Jednog jedno približi Bogu, drugo to isto iskustvo ostavi ravnodušnim. Za mene, boravak u hotelu od hiljadu zvezda, zajedno sa onima koji to isto vole, je iskustvo koje me ispuni, obnovi, ohrabri. Nisam ni siguran da li sam ovim blogom pogodio potrebu bilo koga osim mene, ali dok pišem ovaj blog u mojoj kući, dok deca rade domaći, supruga priprema večeru, i dok međusobno razgovaramo, iskustvo te večeri oko vatre je snažno u mojim mislima. Čini me sretnim i ispunjenim.