уторак, 17. фебруар 2015.

Iglo - kako sam ja to preživeo...


... Tri sata ujutru, mrkli mrak, ne mogu da spavam, a kroz glavu mi prolazi - "Čoveče, šta ti je ovo trebalo. Pastor si crkve, imaš dobru službu, što sebe dovodiš u ovakve situacije?" ... Nastavak bloga "Iglo - kako to prežive eskimi!". http://bera-kahristu.blogspot.com/2015/02/1622015-iglo-kako-to-prezive-eskimi.html

Konačno dolazim i do spavanja u iglou - praktični aspekt tj. kako sam ja spavao u iglou. U prošlom pisanju sam objasnio kako smo napravili iglo, oprema koja je potrebna, ali taj dan, kako se približavalo spavanje u njemu, sav moj entuzijazam je nestao. Pomisao o spavanju u snegu, u skučenom prostoru mi je izgledala sve strašnija.

Kapela na otvorenom
Veliki dan je prošao u avanturama na snegu. Pre podne smo gradili igloe, mesto za sastanak (kapelu), pripremali se za uveče. Popodne smo krenuli u kratak hajk (šetnja sa opremom) u okolini kampa. Sneg je bio dubok preko metar, a u pojedinim dolinama i dublji. Srećom imali smo krplje, prvi put u životu sam ih koristio (što je bilo jako zabavno). Interesantno koliko olakšavaju kretanje, čim bi ih skinuli, tonuli bi u sneg do pojasa. Srećom, rance nismo morali da nosimo na leđima, nego smo celokupnu opremu smestili u sanke napravljene za ovakve avanture. Oko nas stoletne jele, smreke, bukve. Na sve strane tragovi životinja - lisice, divlje svinje, jeleni... Prava prilika da proverim znanje o tragovima. Jedino su mi ptice nedostajale, ni glaska od njih, jedino graktanje gavranova

Vođa hajka je bio dvadesetogodišnji Nemac, pun entuzijazma i energije - po pravilu je birao strme puteve, skretao u šumu, strmine. Do kraja šetnje, bio sam mokar od znoja, a trebalo je spavati u iglou. To me je još više obeshrabrilo. U toku večeri sam maksimalno pokušavao da se osušim pored vatre. A onda je došao i taj momenat  - spavanje. 

Upuzao sam prvi u iglo, i otkrio da su moja dva kompanjona (tinejdžeri Aleksa i Jovan), u toku večernjeg sastanka ušli u iglo, pokvarili lampu, i pošto nisu videli izlaz razbacali su sneg na sve strane (sneg je bio na mojoj vreći). Namestio sam podlošku, a onda su i njih dvojica ušli. Mali prostor i njih dvojica pundravci  - gde mi je kapa, gde mi je rukavica, šta si mi ovo uradio, gde si mi ovo ostavio i tako u nedogled. Trebalo im je pola sata da se smeste. I odmah su zaspali. 

A ja? Da im napravim mesta legao sa sa strane igloa, tako da nisam mogao da ispružim noge. Pošto sam pre tri nedelje slomio rebro na desnoj strani, nikako nisam mogao ni da nađem udoban položaj i da zaspim (nije bilo mesta). U bunilu sam dremao do tri sata ujutru. A onda me je uhvatio napad panike - šta ako nema vazduha? Ako se iglo ispunio ugljen dioksidom? Ovlažio sam kažiprst, podigao ga u vazduh, i osetio strujanje vazduha (način da odrediš odakle vetar duva, jer se na strani prsta odakle dolazi strujanje vazduha oseti hladnoća, i vlaga brže nestaje). To me
Priprema za spavanje...
je smirilo. 


Ali misao - šta tebi ovo treba? me nije napustila. I konačno sam zaspao sa tom mišlju... do šest sati ujutru. Iznenadilo me je da nije bilo hladno, do ujutru se od našeg daha iglo lepo zagrejao. Ali je zato bilo neudobno (kasnije sam otrkio da je greška bila u veličini igloa, napravili smo ga za pola metra manjeg - greška pri određivanju dimenzija).

čiji je ovo trag???
Spakovao sam stvari, krenuo prema planinarskom domu u kome smo bili smešteni. Iz igloa su izvirivali rendžeri, i iznosili njihova iskustva. Neki su proveli besanu noć kao ja, a neki su odlično spavali (Mađarski tim je prespavao i doručak, zbog mraka u iglou produžili su sa spavanjem). Svi međutim ponosni na podvig. Malo nam se splasnuo ponos kada smo usput na snegu videli dvojicu instruktora koji su proveli noć na otvorenom, samo u vrećama, ali smo i dalje ostali oduševljeni našim podvigom...

Međutim, šta mi je Bog govorio kroz ovo iskustvo? To pitanje mi je postavio i instruktor, ali nisam znao da mu odgovorim. Ali onda su mi došle na um reči pesme koju volim da pevam (prepev dela psalma 30.5 "Gnev je Njegov treptaj oko, a do života milost Njegova, večerom dolazi plač, a jutrom radost.") - "Ja menjam svoju žalost, ja menjam svoju sramotu, dajem ih sada za radost Gospodnju... Iako noću me boli, Njegova radost dolazi s jutrom...i Njegova radost će biti moja snaga!". 

Kao i uvek problem dođe i prođe, ali radost Božija prevazilazi sve, ona ostaje na kraju. Moja muka nije bila velika da bi se moga uporediti sa bilo čijom mukom, ali sam postao dublje svestan te istine. Sa Bogom se svako iskustvo pretvara u radost. Danas, dok ovo pišem, iako me sramota zbog mog paničenja, zadovoljan sam da sam nadvladao moj strah, da sam doživeo novo iskustvo, da sam tinejdžerima omogućio avanturu koju će pamtiri, da sam naučio nešto novo, produbio svoj odnos sa Bogom... samo je trebalo sačekati da dođe jutro. 

Ako vam se dopalo šta ste pročitali, nudimo vam nekoliko opcija:
1. Prijavite se na ovaj blog. Polje za prijavu se nalazi sa desne strane blog, ispod spiska imena ljudi koji su se prijavili do sada. 
2. Pišite mi na p.hriscanska.zajednica@gmail.com i tražite da vas upišem u mejling listu... Na taj način dobijaćete obeveštenja o novim tekstovima ili video preko mejla. 
3. Prijavite se na naše ostale platforme - youtube kanal, facebook... Likovi vam se nalaze takođe sa desne strane teksta.

Takođe preporučujem

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...