Sretan
uskrs, Hristos vaskrese! Veličanstvena izjava, Hristos je vaskrsnuo, ustao iz
groba. Da li ste međutim razmišljali o tome kako je Njegovo vaskrsnuće uticalo
na nas? Da čestitka ne bude samo prazne reči.
Kroz Hristovu smrt mi primamo oproštenje greha. To je veličina Hristovog otkupnog dela, njegove smrti.
Ali kakvog značaja ima Hristovo uskrsnuće? Kakve veze ono ima sa nama osim što je On prvi ustao iz mrtvih? Kao hrišćani mi verujemo da je On kroz vaskrsnuće otvorio vrata neba za svakoga od nas. On je prvorođeni iz mrtvih kako ga naziva Pismo, on je prvi ustao i time omogućio svima nama da mi ustranemo jednog dana. Ali da li je to sve?
Šta je to Novo Rođenje?
Odlazak u nebo posle smrti je veličanstven poklon, oproštenje greha predivan poklon, ali "prava stvar" ako tako mogu da kažem, jeste ono što se naziva novo rođenje. To je ono što želite, i sve ispod toga, manje od toga, nije dovoljno.
Bez novog-rođenja, dobijamo samo ambalažu, bez sadržaja. Omot od sladoleda bez sladoleda, novčanik bez novca u njemu, kartica bez depozita u banci, takvo je i hrišćanstvo bez novogrođenja.
Isus i Nikodim - otkrivena tajna o novom rođenju
Isus tajnu o novom rođenju otkriva čoveku po imenu Nikodim. To je opisano u Jovanovom evanđelju, treće poglavlje.
Isusu prilazi učitelj zakona, sveštenik, imenom Nikodim, jedan od najvećih teologa onog doba i pita Isusa šta treba da uradi da se spasi. On je veoma religiozan, poznaje većinu Svetog pisma Starog zaveta napamet, može da citira različita tumačenja svakog od tih tekstova, drži toliko mnoštvo zakona i običaja da ih je teško i popamtiti, revnostan je. Međutim on sve jedno razume da to nije dovoljno.
Nikodimu je jasno da ima samo ambalažu a ne sadržaj. I pita Isusa šta da uradi.
Isus mu odgovara: “Istinu ti kažem” reče mu Isus “ako se čovek ne rodi ponovo, ne može da vidi Božije carstvo.” “Kako može čovek da se rodi kad je star?” upita Nikodim. “Ne može, valjda, drugi put da uđe u utrobu majke svoje i da se rodi!” “Istinu ti kažem”, odgovori mu Isus, “ako se čovek ne rodi od vode i Duha, ne može ući u Božije carstvo. Ono što je rođeno od tela, telo je, a što je rođeno od Duha, duh je.” Ev. po Jovanu 3:3-6.
Šta je to novo rođenje?
O čemu se radi? Nikodim je zbunjen i pita – pa ne mogu nazad u svoju majku, o čemu govoriš, tražiš nešto nemoguće. Isus mu kaže: moraš nanovo, duhom da se rodiš. Sveto pismo opisuje ljudski rod jednom rečju – mrtvi. Duhovno mrtvi. Zbog našeg greha svi mi se rađamo i jesmo mrtvi.
Razlika između bios i zoe
Krećemo se i dišemo ali deo nas, naš duh je mrtav. Sveto pismo koristi dve reči za život – bios, ovaj biološki život, kratkotrajni, i zoe – Božiji, večni život. Svi mi smo rođeni biološki živi, bios živi, živa smo bića, ali večni život u nama ne postoji. Mi smo u duhovnom smislu zombiji, mrtvaci koji hodaju. Kada poverujemo u Boga, reagujemo na njegovo spasenje, mi dobijamo zoe.
Jedna osoba me je rekla – "Moćna Hristova krv počinje da
kola u nama i daje nam novi život, ali ne više samo biološki, nego i večni
život – Zoe". “A vi ste bili mrtvi zbog
svojih prestupa i greha...zajedno sa Hristom oživeo je i nas, koji ste bili
mrtvi u prestupima svojim.” Efescima 2:1 i 5
I to je nanovorođenje. Da Bog pronalazi osobu zarobljenu u njenim gresima, borbama, mukama i oslobađa je. Daje joj novi početak, novi život, Božiji život u kome sam Bog kroz Svetog Duha počinje da živi u njoj. To je promena srca – ''Dat ću vam novo srce, nov duh udahnut ću u vas! Izvadit ću iz tijela vašega srce kameno i dat ću vam srce od mesa.'' (Ez 36,26).
Kada dobiješ Novo Srce
Slika koju možemo upotrebiti jeste presađivanje srca, kada se bolesno srce, koje nosi smrt izvadi iz čovjeka, a presadi srce koje daje život na njegovo mjesto. Dok su naša srca mrtva nemamo težnju za Bogom ili Njegovim spasenjem. Rođenjem mi oživimo i počenemo da rastemo.
Kako opisujemo Novo rođenu osobu?
Apostol Pavle opisuje nanovorođenu osobu: “Zato i mi, od dana kad smo to čuli, ne prestajemo da se molimo za vas i da molimo Boga da se ispunite spoznanjem njegove volje sa svakom duhovnom mudrošću i razumevanjem, da živite dostojno Gospoda i da mu u svemu ugodite: da budete plodonosni u svakom dobrom delu, da rastete u spoznanju Boga, da se, srazmerno njegovoj slavnoj moći, osnažite svakom silom za svaku istrajnost i strpljivost, s radošću, zahvaljujući Ocu, koji vas je učnio dostojnima da imate udela u nasledstvu svetih u svetlosti.” Kološanima 1:9-12
Nanovorođena osoba je ovde opisana rečima rasta, primetite ih:
1. Novorođena osoba raste u spoznaji
"molimo Boga da se ispunite spoznanjem njegove volje sa svakom duhovnom mudrošću i razumevanjem i da rastete u spoznanju Boga".
Pavle moli da nastave da rastu u razumevanju Boga. Pre nego što sam poverovao nekoliko puta sam pokušao da čitam Sveto pismo. Prvi put mi je moj kum Mišel poslao Novi zavet dok sam bio u armiji. Ništa nisam razumeo. Posle mi je dao Stari zavet. U početku je bilo interesantno, ali uskoro, kada se krenuli rodoslovi, „onaj rodi ovoga“, dosadilo mi je.
Sećam se par dana posle mog prvog iskustva sa Bogom. Probudio sam se ujutru i uzeo da čitam Novi zavet i nisam mogao da stanem, interesovalo me je šta dalje piše, šta to znači… rodila se želja za razumevanjem Boga i onoga što on govori. Kao malo dete kada istražuje svet oko sebe – pa sve želi da proba, vidi, dotakne.
Prvi znak jeste želja za Bogom, za razumevanjem Boga i odnosa sa njime. Nisu svi čitaoci ali svi žele da ga bolje razumeju.
2. Novorođena osoba raste u želji da živi u skladu sa Božijom rečju – da u svemu bude ugodna.
Jevrejima 10:16. to objašnjavaju: “Staviću svoje zakone u njihova srca i upisaću ih u njihove misli i njihovih greha i njihovih bezakonja više se neću sećati.” (Jevrejima 10:16-17.)
Ovde čitamo o promeni zakona od zapovesti u obećanje, kako je to rekao jedan propovednik. Pošto je sada zakon u srcu, motiv je različit, više nije ne smeš da grešiš nego je nećeš želeti da grešiš... suština je da vidiš da si drugačiji, da imaš drugačije motive, drugačiji pogled na stvari oko sebe, da ti smeta greh, da te greh čini žalosnim, da ti je potreba da se nalaziš sa Bogom. To je drugi znak nanovorođenja.
3. Novorođena raste u želji da služi – da bude plodonosna u svakom dobrom delu.
Novorođena osoba doživljava promenu tako da želi da i drugi dožive isto. Da li ste sa proleća šetali pored njiva. Žito buja, zeleni se, snažno je.
Pored njive seljaci su prskali korov, i sve je žuto, mrtvo, ubijeno. Jasno se vidi razlika između onoga šta je živo, i onoga šta je mrtvo. Tamo gde ima života to se vidi, postoji rast, postoji plodonostnost. To je treći znak novorođenja.
4. Raste prema meri "Njegove slavne moći"
A mera svega jeste „prema njegovoj slavnoj moći“. Prema meri toga kakav je Bog, kakva je njegova snaga. Rast mora da se vidi, da bude očigledan da je od Boga. Ako toga nema ili smo promašili i nismo nanovorođeni ili smo poprskali život sa nekim otrovom i uništavamo ga polako ali sigurno.
Sadašnji trend u hrišćanstvu zato postaje linija manjeg otpora. Nemoramo ni da pokušamo, to nama nije moguće, zato prihvatajmo jedni druge kakvi jesmo. Nemojmo nametati nikakve standarde jedan drugom, jer bićemo povređeni ako to ne postižemo.
Nekada me grize savest jer se bojim da neki od nas nisu susreli Hrista zbog našeg, mog propovedanja. Da smo lestvicu, doživljaj spustili pre nisko. Da je dovoljno samo moliti molitvu prihvatanja Hrista i to je to, što jeste istina. Ali posledica molitve mora biti promena života. Moćni život Božiji koji kuca u nama.
Novorođenje kao novi život
U nastavku teksta, Apostol Pavle, opisujući Novo rođenu osobu, već visoki standard postavlja još više. Kološanima 1.13-14. “On nas je izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog ljubljenog sina, u kome imamo otkupljenje, oproštenje greha.”
Pavle nam kaže – Bog nas je izbavio
iz vlasti tame i premestio u carstvo svog ljubljenog sina. I to je misao koju
Pavle stalno ponavlja. Prelazak iz tame u svetlo.
Nanovorođenje je ne samo
promena koja se tiče našeg života, nego i same pripadnosti. Mi se rađamo iz
carstva tame, u kome smo pripadali đavolu u nebesko carstvo u kome pripadamo
Bogu.
Sada imamo tu privilegiju da smo deca neba
i stanovnici neba. Da sva sila neba stoji na našoj strani. 
Kako to ilustrovati: čuvena je priča o rimskom senatoru Gajusu Linusu, koji je živeo nekih stotinjak godina pre Hrista. Antioh Epifan, osoba o kojoj proroukuje prorok Danilo, krenuo je u osvajanje Egipta. Na putu nije imao ni jednu značajnu vojsku, samo ovog senatora. On je došao pred Epifanovu vojsku, uzeo štap, povukao crtu u pesku, i rekao –„preko ove linije ne smeš“. I šta mislite šta se desilo – Epifan se povukao. Zbog koga, zbog senatora? NE. Nego zato što je iza senatora stajala velika Rimska iperija. I ko se kačio sa njime, kačio se sa celim Rimom.
O toj sili Pavle govori, ne da ti imaš tu silu, nego da Sila neba stoji iza tebe. Ona je na raspolaganju i deluje u svakom nanovorođenom. Svakome kome su gresi oprošteni. Pitanje ostaje zašto je više ne doživljavamo i koliko je doživljavamo? Jer Hristos je varkrsnuo da nam to omogući. Silu promenjenog života.
Ako vam se dopada to što ste pročitali, podelite tekst na društvenim mrežama. Time pomažete da ovaj blog napreduje, i da se poruka KaHristu širi. Takođe pozivam vas da razmotrite da se prijavite na ovaj blog ili na neku od naših platformi na društvenim mrežama. Na taj način nećete propustiti nove materijale.
Da li pratite našu youtube stranicu? Na njoj se nalazi dosta materijala... pogledajte:
Нема коментара:
Постави коментар