Ponovo stres zbog kola. Ne prvi put! Već sam pisao nekoliko
puta o tome, o nenadanim situacijama sa automobilom, koje iskušaju moje
ponašanje, veru... Ovaj put se našlo na testu teško pitanje – kakav sam suprug?
Putovao sam u Sloveniju, na kamp Royal Rendžera. Pred sam put, u kancelariji crkve, supruga je uzela ključ od kola da nešto
ostavi u kolima, i kada smo trebali da krenemo kući – ključa nigde nema.
Pretražili smo kancelarije, torbicu prevrnuli desetak puta, onda smo pretražili
moju kancelariju, torbu od laptopa, kante za smeće... nigde nema ključa.
Nazvali smo i koleginicu sa kojom je bila u kolima, nema ključa, nije ispao.
Obišli prodavnice u kojima je bila, nema ključa.
Dragi, izgubila sam ključ - moj test?
U početku sam bio smiren, da ne unosim paniku, ali kako je
vreme prolazilo pritisak u meni je rastao. Treba da putujem za par sati,
trebaju mi kola (još četvoro je uključeno u putovanje), nemam rezervnu
varijantu, a da nepričam o tome da će novi ključ koštati barem stotinjak evra.
Sve
mi to prolazi kroz glavu, ali i dalje se ne svađam, ne vičem, ne kritikujem...
barem ne na glas. Ali u glavi, haos! „Kako je samo uspela, pa ja pet godina
vozim ova kola i nikada nisam izgubio ključ (lažem sam sebe, jer jesam, isto
pred putovanje pre nekoliko godina), neverovatna je, ne možeš joj verovati...“
I tako dalje, i tako dalje, svađa u mojoj glavi.
Ništa ne govorim ali kuvam...
Ona je kriva i sada je mene uvalila u nevolju!
Podržite blog KaHristu tako što će te:
- 1. Prijaviti se na listu čitalaca ovog bloga - time mi dajete vaš autoritet.
- 2. Podelite tekstove na društvenim mrežama
I posle sat ipo vremena, nazovemo ponovo koleginicu, počnemo
sa premotavanjem događaja, šta se sve desilo, i koleginica se seti da je videla
ključ na stolu u kancelariji, pogleda u svoju torbicu, i pronađe... ključ. Refleksno
je spakovala naš ključ u svoju torbu.
Ipak nije moja supruga kriva! Tog momenta
kada sam čuo da je ključ pronađen, istog momenta me je stegao mišić u vratu (i
držao dva dana). Kada je napetost popustila, stigla me je posledica.
Moj test - kakav sam suprug? - dve lekcije
U toku vožnje kući, kada smo dobili nazad ključ, supruga mi
kaže– „hvala ti što nisi dizao tenziju i svađao se.“. Lepo od nje što je
primetila, i drago mi je da sam se suzdržao, ali problem je da se u hrišćanstvu računa i ono ne
izrečeno!
Lekcija 1- računa se i neizrečeno
U svom razmišljanju ja jesam vikao na nju, i ne samo to, nego sam
je optužio ni krivu i dužnu. Računa se i ono u glavi, mislima. Morao sam da
priznam moje misli, da se izvinim, i posle pokajem pred Bogom. Jer jesam
zgrešio, mada to niko osim mene i Boga nije video! Gospod Isusa Hristos u
evanđelju po Mateju 5:21-22 kaže: - „Čuli
ste da je rečeno starijima: „Ne ubij“, a ko ubije biće kriv sudu. A ja vam
kažem da će svaki koji se gnevi na brate svog biti kriv sudu.“ Računaju se i misli!
Lekcija 2 - ne žuri da osudiš
Druga greška je bila u tome da sam požurio da je osudim u
mislima. Nisam sačekao kraj celokupnog događaja, nego sam dopustio da moje
misli krenu putem osude. Posledica je moj ukočeni vrat i žalost jer sam optužio
suprugu ni krivu ni dužnu.
Lekcija: sačekaj, ne dopusti da misli lutaju, da
grade „kule i gradove“... Mogu da zamislim da sam reagovao i rečima, rekao
nešto, povisio ton, koliko bi samo bila povrđena. Hvala Bogu da nisam, ali za
sledeći put, neću samo zauzdati jezik, nego nadam se Božijom silom, i moje
misli.
Beređi Dušan Bera
Da li pratite moju emisiju Teologija uz jutarnju kafu? A naš Youtube kanal? Ako ne, predlažem vam da nas počnete pratiti - subscribe + zvonce i dobićete obaveštenje kada god izađe novi video...
Hvala Bera,
ОдговориИзбришиodlična priča,svi se možemo prepoznati u njoj.