Sam protiv svih - ako tako treba!


Fotografija je snimljena u Hamburgu, 1936 godine, u toku ceremonije porinuća broda. U masi je snimljena osoba koja je odbila da salutira nacističkim podizanjem ruke. Čovek se zvao August Landmesser. 

August je i pre ovog događaja imao problema sa vlastima, koje su ga osudile na dve godine teškog rada jer je bio oženjen Jevrejkom. Mnogo godina kasnije, 1991. godine, igrom slučaja, jedno od njegove dvoje dece ga je prepoznalo na slici, kada je ona objavljena u nemačkom časopisu. Zato znamo njegovo ime. Video sam je danas na fejsbuku, oduševila me je i pokrenula na razmišljanje.
Opasan, i tada nepopularan potez, ali i jako hrabar. Stati sam protiv svih zbog ispravnog, zbog istine i uverenje jeste osobina vredna divljenja. Kao ljudi imamo strahovit nagon da se utopimo u masu, da ne talasamo. „Šta će reći komšije?“ je pitanje sa kojim mnogi odrastaju i koje se usadi duboko od nas.

Kada o ovome razmišljam uvek se setim eksperimenta koji je izvršio čovek po imenu Solomon Eš (profesor na nekom od poznatih fakulteta, zaboravio sam samo koji, mislim Harvard). Ispitivali su tendenciju za prilagođavanje na grupi od 127 studenata. 

U grupama po sedam trebali su da uporede različite linije koje  su se nalazile na zidu pred njima. Odgovarali su jedan po jedan, a svaki student je mogao čuti šta njegovi prethodnici govore, no jedan od 7 nije znao da ostali treba da daju pogrešne odgovore. Samo jedna četvrtina je uspela da se odupre grupnom pritisku. Neki su se priklonili mišljenju čak i kada je razlika bila 17 centimetara na rastojanju od nekoliko metara. 

Kao komentar Solomn Eš je rekao– „Nalazimo da je tendencija prilagođavanja u našem društvu tako jaka, da je zabrinjavajuća  činjenica da mladi obrazovani i inteligentni ljudi jesu spremni  da belo nazovu crnim“. Moram priznati da nisam bio siguran da li je ovo tačno, i dva puta sam pokušao slično sa mladima u našoj crkvi. Rezultati su bili potvrđeni, malo njih se moglo odupreti pritisku grupe, radije su verovali ostalima nego svojim očima i umu.

Sveto pismo sa druge strane nas uči da se odupremo pritisku.  Hrišćanstvo je Marks (ili je to bio Engels) nazvao „Opijumom za narod“, posmatrajući mase koje su manipulisane od sveštenike. Međutim slika koju su videli rodonačelnici komunizma, nije bila istinita. 

Pismo nas poziva da stajimo ako treba i sami protiv svih, a sve za istinu i pravdu. Hrišćani vekovima ginu i progonjeni su jer stoje protiv struje. U prvim vekovima sve što su trebali da urade da izbegnu mučeničku smrt jeste bilo da kažu „Cezar je Gospod“,  ali su oni radije birali smrt nego da kažu idolopokloničku zakletvu.

Isus Hristos je primer! U momentu, kada ga rođena braća provociraju, on im odgovara: „Vas svet ne može mrzeti, ali mene mrzi jer ja svedočim protiv njega, da su mu dela zla…“ Jovanovo evanđelje 7:7. Na kraju su ga i ubili (i time ispunili Božiju promisao) jer je stojao protiv njihovog licemerja, religioznosti, nepoštenja…

Stojati za istinu, pravdu, potlačene, je nešto što bi trebalo biti deo hrišćanstva. Stojati protiv greha (ne tuđeg, nego ličnog), ne uključiti se u kolo lopovluka, zavisnosti, ogovaranja… takođe. Stajati protiv struje jeste obeležje Hristovog učenika. 

Sinoć sam razgovarao sa osobom koja je sebi počela previše da dopušta (bivši zavisnik od heroina, počeo da puši, zanemario svoj odnos sa Bogom), i njegov komentar je bilo da mu je tako lakše. Koliko daleko od slike Hrista, slike učenika, duša mi je bila bolesna dok smo razgovarali, a i sada me uhvati tuga kada pomislim na momente kada sam ja sebi dopuštao takva razmišljanja i stavove.

Uvek kada razmišljam o ovoj temi, setim se teksta iz Starog zaveta, Prva Letopisa 11. U tekstu su opisani junaci u vojsci cara Davida. I stvarno su junaci, Jasoveam, naprimer sam ubija tri stotine neprijatelja u bitki. Ali ona spominje, naizgled ništa posebno, junaka Eleazera, jednog od „tri delije“ (kako prevodi Bakotić). Piše: „Onde beše njiva puna ječma i narod bežaše ispred Filisteja. Oni stadoše usred njive, obraniše je i potukoše Filisteje…“. Odbranili njivu ječma (drugi prevode sočiva)??? Junaci??? Ajde da su odbranili grad, tvrđavu, ali njivu??? Suština je, oni su stali protiv struje, nisu se okrenuli da beže… zato su junaci!!!

Neko je definisao karakter na sledeći način: „Činiti ispravno i kada je teško!“. Lako je činiti ispravno kada je lako, ali kada je teško? Tada se poznaju junaci. Kao što je junak August Landmesser, od koga sam i počeo danas da razmišljam. Kada su svi digli ruke, on nije!!! Hrišćani naučimo od ovog čoveka! Neka nas njegov primer vodi KaHristu. Ja definitivno molim to za sebe – da stojim i protiv struje, ako treba!
Beređi Dušan Bera

Нема коментара:

Постави коментар