Fotografija je snimljena u Hamburgu, 1936 godine, u toku
ceremonije porinuća broda. U masi je snimljena osoba koja je odbila da salutira
nacističkim podizanjem ruke. Čovek se zvao August Landmesser.
August je i pre
ovog događaja imao problema sa vlastima, koje su ga osudile na dve godine
teškog rada jer je bio oženjen Jevrejkom. Mnogo godina kasnije, 1991. godine, igrom
slučaja, jedno od njegove dvoje dece ga je prepoznalo na slici, kada je ona
objavljena u nemačkom časopisu. Zato znamo njegovo ime. Video sam je danas na fejsbuku, oduševila me je i pokrenula na razmišljanje.
Opasan, i tada nepopularan potez, ali i jako hrabar. Stati sam
protiv svih zbog ispravnog, zbog istine i uverenje jeste osobina vredna
divljenja. Kao ljudi imamo strahovit nagon da se utopimo u masu, da ne
talasamo. „Šta će reći komšije?“ je pitanje sa kojim mnogi odrastaju i koje se
usadi duboko od nas.
Kada o ovome razmišljam uvek se setim eksperimenta koji je
izvršio čovek po imenu Solomon Eš
(profesor na nekom od poznatih fakulteta, zaboravio sam samo koji, mislim Harvard). Ispitivali su
tendenciju za prilagođavanje na grupi od 127 studenata.
U grupama po sedam
trebali su da uporede različite linije koje
su se nalazile na zidu pred njima. Odgovarali su jedan po jedan, a svaki
student je mogao čuti šta njegovi prethodnici govore, no jedan od 7 nije znao
da ostali treba da daju pogrešne odgovore. Samo jedna četvrtina je uspela da se
odupre grupnom pritisku. Neki su se priklonili mišljenju čak i kada je razlika
bila 17 centimetara na rastojanju od nekoliko metara.
Kao komentar Solomn Eš je
rekao– „Nalazimo da je tendencija prilagođavanja u našem društvu tako jaka, da
je zabrinjavajuća činjenica da mladi
obrazovani i inteligentni ljudi jesu spremni
da belo nazovu crnim“. Moram priznati da nisam bio siguran da li je ovo
tačno, i dva puta sam pokušao slično sa mladima u našoj crkvi. Rezultati su
bili potvrđeni, malo njih se moglo odupreti pritisku grupe, radije su verovali
ostalima nego svojim očima i umu.
Sveto pismo sa
druge strane nas uči da se odupremo pritisku. Hrišćanstvo je Marks (ili je to bio
Engels) nazvao „Opijumom za narod“, posmatrajući mase koje su manipulisane od
sveštenike. Međutim slika koju su videli rodonačelnici komunizma, nije bila
istinita.
Pismo nas poziva da stajimo ako treba i sami protiv svih, a sve za
istinu i pravdu. Hrišćani vekovima ginu i progonjeni su jer stoje protiv
struje. U prvim vekovima sve što su trebali da urade da izbegnu mučeničku smrt
jeste bilo da kažu „Cezar je Gospod“,
ali su oni radije birali smrt nego da kažu idolopokloničku zakletvu.
Isus Hristos je primer! U momentu, kada ga rođena braća
provociraju, on im odgovara: „Vas svet ne može mrzeti, ali mene mrzi jer ja
svedočim protiv njega, da su mu dela zla…“ Jovanovo evanđelje 7:7. Na kraju su
ga i ubili (i time ispunili Božiju promisao) jer je stojao protiv njihovog licemerja,
religioznosti, nepoštenja…
Stojati za istinu, pravdu, potlačene, je nešto što bi
trebalo biti deo hrišćanstva. Stojati protiv greha (ne tuđeg, nego ličnog), ne
uključiti se u kolo lopovluka, zavisnosti, ogovaranja… takođe. Stajati protiv
struje jeste obeležje Hristovog učenika.
Sinoć sam razgovarao sa osobom koja je
sebi počela previše da dopušta (bivši zavisnik od heroina, počeo da puši,
zanemario svoj odnos sa Bogom), i njegov komentar je bilo da mu je tako lakše.
Koliko daleko od slike Hrista, slike učenika, duša mi je bila bolesna dok smo
razgovarali, a i sada me uhvati tuga kada pomislim na momente kada sam ja sebi
dopuštao takva razmišljanja i stavove.
Uvek kada razmišljam o ovoj temi, setim se teksta iz Starog
zaveta, Prva Letopisa 11. U tekstu su opisani junaci u vojsci cara Davida. I
stvarno su junaci, Jasoveam, naprimer sam ubija tri stotine neprijatelja u
bitki. Ali ona spominje, naizgled ništa posebno, junaka Eleazera, jednog od „tri
delije“ (kako prevodi Bakotić). Piše: „Onde beše njiva puna ječma i narod
bežaše ispred Filisteja. Oni stadoše usred njive, obraniše je i potukoše
Filisteje…“. Odbranili njivu ječma (drugi prevode sočiva)??? Junaci??? Ajde da
su odbranili grad, tvrđavu, ali njivu??? Suština je, oni su stali protiv
struje, nisu se okrenuli da beže… zato su junaci!!!
Neko je definisao karakter na sledeći način: „Činiti
ispravno i kada je teško!“. Lako je činiti ispravno kada je lako, ali kada je
teško? Tada se poznaju junaci. Kao što je junak August Landmesser, od koga sam
i počeo danas da razmišljam. Kada su svi digli ruke, on nije!!! Hrišćani
naučimo od ovog čoveka! Neka nas njegov primer vodi KaHristu. Ja definitivno molim to za sebe – da stojim i protiv
struje, ako treba!
Beređi Dušan Bera
Нема коментара:
Постави коментар