Na kampu sam sa izvidjačima, Royal Rangers. Kasno je uveče i mrtav sam umoran. Volim da budem sa njima, raznog su godišta od 7 do 17 godina, puni života, i sam se osetim podmlađenim, ali danas su mi rastegli živce do granica.
I sada dok pišem, sedim ispred šatora tinejdžera, kako bi ih smirio. Palo mi je na pamet zašto u opšte raditi nešto ovako? Zar ne bi bilo bolje ležati večeras u svome krevetu, u miru svoje sobe, čituckati neku knjigu? Ko me je u opšte naterao da organizujem ovaj kamp?
Sa druge strane znam i da su to samo hipotetička pitanja, i da ću već sutra razmišljati o sledećoj aktivnosti izviđača. "Navukao sam se" na ovo. Supruga me nekada proziva (u šali naravno) da ispunjavam svoje dečačke fantazije. Mislim da je u pravu.
Razmišljam često koliko mi je alkoholizam, ulica i glumljenje lošeg momka oduzelo puno lepog u detinjstvu. Sećam se koliko sam voleo prirodu, avanturu, kampovanje, životinje... a onda u naletu "zla" sve to zaboravio.
Sinoć sam gledao Gospodara Prstenova, treći deo. Frodo se nalazi na vratima vulkana u Mordoru i razgovara sa Semom. Sem ga podseća na sve lepote prirode, ukus jagoda... na šta mu Frodo odgovara - "ne sećam se ukusa jagoda, ni osveženja vode, ne sećam se ničega, ostaje samo ova patnja koja izjeda". Snažna slika onoga što ti zavisnost uradi. Pokrade te da ne možeš da uživaš u jednostavnim stvarima - da nešto napraviš svojim rukama, u prirodi, lepoti šume ili reke, lepoti obične logorske vatre... Sve to sam bio zaboravio i uživam da otkrijem sve to ponBerovo.
No to nije moj osnovni motiv. Želim da na mlade prenesem da mogu da uživaju u lepoti jednostavnih stvari, sve ono što sam ja bio zaboravio. I da kroz te jednostavne stvari, koje su prelepe, upoznaju Stvoritelja sveg oko nas, Onoga koji može da usmeri i ukrasi njihov život. Sve ono što je meni bilo uskraćeno u mladosti. Zato vredi i kada me malo iznerviraju (sada na smenu idu do wc-a, navodno baš sada moraju - biće ovo duga noć, ali vredi)
Ako vam je moj današnji tekst od koristi, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. To podiže rejting bloga i meni puno znači...
Beređi Dušan Bera
Ako vam je moj današnji tekst od koristi, prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. To podiže rejting bloga i meni puno znači...
Na kampu sam sa izvidjačima, Royal Rangers. Kasno je uveče i mrtav sam umoran. Volim da budem sa njima, raznog su godišta od 7 do 17 godina, puni života, i sam se osetim podmlađenim, ali danas su mi rastegli živce do granica...
ОдговориИзбриши