Posekao sam prste! - da li sam ovaj put nešto naučio?

Posekao sam se danas na kampu, i to ne jednom, ne dva puta, nego tri prsta. I sva tri prsta u posebnim situacijama. Prvi put pravio sam nešto od drveta, drugi put sam oštrio neki štap (klincima za pečenje kobasica), treći put na dleto. 

I dalje sam na kampu izviđača. Jedno od osnovnih principa koje učimo decu je bezbedno rukovanje alatima, nožem, sekirom... Postoji tačna procedura kako se dodaje alat, kako se prihvata, koji položaj se zauzima pri radu... Klinci moraju da polažu sva ta pravila da bi dobili pravo korišćenja alata, i svaki prekršaj se disciplinuje najstrožije. Ja znam sva ta pravila, problem je što nekada pomislim da sam ja izuzet iz primenjivanja istih.

Još na obuci za vođenje izviđača ovu lekciju sam učio po prstima (nisam je još naučio, tvrda glava). Instruktor nam je prikazao način na koji učimo decu da rukuju sekirom, i trebali smo da ga primenjujemo nekoliko dana kako bi ga usvojili. Ja sam bio poslušan dok instruktor nije okrenuo leđa i onda počeo da primenjujem moje metode (u smislu toliko puta sam koristio sekiru, šta ti imaš da me učiš), i žestoko se lupio po prstima tupim delom sekire (srećom, samo je bolelo ali prsti su ostali na broju). Posle sam doslovno primenjivao naučene principe, i govorio o lekciji koju me je Bog naučio.

• Prijavite se na listu čitalaca ovog bloga. To mi puno znači, a na taj način podižete vidljivost KaHristu na internet pretraživačima. Opcija je sa strane ili ispod teksta.

Lekcija je - nema zaobilaznih puteva, nema mojih prečica. Sa Bogom postoji jedan put, Njegov put. Drugi putevi su putevi na kojima nam život lupa packe po prstima. Kao što se sekira ispravno koristi na naučeni način, tako i sa Bogom postoji put kojim se ide. 

No izgleda da sam spor učenik. Danas sam pomislio - ma ko će da gubi vreme na proceduru. Lakše je preskočiti, i posekao se jednom, pa drugi put, pa treći. Klinci me žestoko prozivaju zbog flastera na prstima - kako to rendžeru, mi rendžere ne sečemo prste... i tako dalje. Valjda su jedva dočekali. Klinci. Što kažu u Lajanju na zvezde "Ko nije vodio decu na Zagrebački velesajam, taj ne zna šta je pakao.". Klinci. Neka i zaslužio sam.

Međutim meni opet dragocena lekcija. Nema prečica u hodu sa Bogom. Staza je jasno ucrtana, nema preskakanja  i nema mojih načina. Postoji Njegova staza, Njegovi načini. Ono što On kaže vredi, moje je da poslušam. Inače nekada može biti i bolno. Ne zato što će me Bog kazniti, da me neko ne razume pogrešno. Razlog je da je Bog trasirao jedini mogući put, svaki drugi put vodi u samopovređivanje.

Beređi Dušan Bera