Enoh - Kakva je korist od vere?

Serija propovedi: Budi Heroj vere

Enoh – Kakva je korist od vere? 

Ova serija će biti iz Starog zaveta. Dugo se već molimo šta da propovedamo. Razmišljali smo o II Samuilovoj, ali smo odustali kada smo počeli sa pripremom. Bog nas je usmerio u drugom pravcu. Mislimo da mnogi od nas ne poznaju Stari zavet, tako da ćemo propovedati iz različitih delova S.Z. i dati vam jedan pregled onoga šta se nalazi u Njemu. Neću samo ja propovedati, nego će više nas učestvovati u ovom procesu. Svako od nas je odabrao jednu posebnu ličnost iz SZ, ličnost koja je uticala na istoriju sveta, spasenja, vere, ličnost kojoj je Bog pokazao posebnu naklonost i to pokazao ili rekao. Interesovaće nas šta je tako posebno u vezi sa tim ljudima, zašto su tako posebni, i kako mi možemo živeti na sličan način.

Razmišljao sam kako da naslovim ovu seriji. Prvi naslov je bio „Ljudi po Božijem srcu“, pa onda „Izuzetni ljudi Svetog pisma“, a na kraju je ipak jednostavno „Budi heroj vere!“. Ljudi o kojima ćemo čitati i razmišljati kako na propovedima tako i u kućnim grupama su heroji vere, ali i nas pozivaju da idemo istim putem, putem vere, poslušnosti, hrabrosti, posvećenosti kojim su i oni išli. Išli su ka Bogu i našli su naklonost, moja molitva je da i mi dok idemo putem „ka Hristu“ nađemo isto bogatstvo blagoslova. Današnji tekst je Postanje 5:21-24, govorićemo o Enohu, a propoved se zove „Kakva je korist od vere?“

No pre nego nastavim dalje pogledacemo isečak iz fima Forest gamp. Nadam se da ste gledali ovaj film, radi se o mentalno zaostalom mladiću čije ideje značajno utiču na svet oko njega. Pogledacemo jednu od tih ideja. http://www.youtube.com/watch?v=AN8kAjbuCIA&feature=related .

 Scena koji smo gledali svima nama postavlja pitanje:

A: S KIM TRKU TRČIŠ?

S kime hodaš, skim boriš borbu ovog života? Da li znaš kuda ideš, ili si kao mladić iz klipa koji se hvata za slamku tražeći smer kuda da ide i onda sledi prvu osobu koja mu izgleda da zna kuda ide? Često mi svet izgleda tako. Ljudi slede idole, političke izjave. Interensantno je pogledati samo našu istoriju, samo sto godina 20 veka, prvo su svi bili spremni da umru za ideju Jugoslovenstva, onda su umirali zbog „Bratstva i jedinstva“ a na kraju umirali boreći se protiv njega. Koje ideje prihvatiti? Na čemu graditi svoj život.

Ivo Andrić je rekao „Znači da ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani… Samo se putuje. A smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nađemo sami u sebi. Ni puta ni cilja. Samo se putuje. Putuje se i troši i zamara.“

Da li je tako, da život nema smisla, nego je samo putovanje, generacija bez generacije, bez cilja hodaju. Pevačica Šined O’Koner (Sinead O’Konor), ne znam koliko je mlađi među nama poznaju, rekla je u jednom intervju-u: “Kao rasa mi se osećamo prazni. To je zato što nam je izbrisana duhovnost i jednostavno ne znamo kako da izrazimo sebe. I kao rezultat toga, ohrabrivani smo da tu prazninu ispunjavamo alkoholom, drogom, seksom ili novcem. Ljudi svuda oko nas vape za istinom.”

Izabrao sam ovaj citati jer smatram da pogađa u centar. Ljudi vape za istinom iako nisu uvek spremni da to priznaju i pokušavaju da zadovolje prazninu svoje duše. Zato je izazov da vidimo život osobe koja je znala kuda ide, i zbog toga doživela izuzetno.

Postanje 5:„21 Enoh u šezdeset petoj godini svog života rodi Matusala. 22 Posle Matusalovog rođenja poživi Enoh, uvek po volji Božijoj, trista godina, i rodi sinove i kćeri. 23 Svi dani Enohovi behu trista i šezdeset i pet godina. 24 Enoh hodaše uvek po volji Božijoj, pa ga nestade, jer ga Bog uze.“

Jevrejima 11 „5 Verom je Enoh uzet sa sveta da ne vidi smrt, i nisu mogli da ga nađu jer ga je uzeo Bog. Jer, pre nego što je uzet, pohvaljen je kao onaj koji je ugodio Bogu. 6 A bez vere je Bogu nemoguće ugoditi, jer ko mu pristupa, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže.“

Enoh je po mnogo tome interesantna osoba. Nemamo puno informacija o njemu, svega 4 stiha u Postanju; 2 u Jevrejima i još jedan u u Judinoj poslanici (ne vezan za našu današnju temu), ali sve što vidimo o njemu je posebno. On je jedan od dvoje za koje je zapisano da su „hodali sa Bogom“. On je jedan od dvoje ljudi koji su živeli na zemlji i otišli u nebo ne iskusivši smrt. Naime stihovi koje čitamo govore da Enoh nije umro nego je živ prenet u nebo, a to se desilo samo njemu i proroku Iliji. On je jedini za koga piše, osim samog Isusa Hrista da je „ugodio Bogu“. Neobičan opis, neobična postignuća, neobičan čovek. Vredi učiti od Njega.

Neću ulaziti u objašnjavanje neobične dužine njegovog života. Sveto pismo nam ukazuje da su ljudi pre potopa živeli mnogo duže nego danas. Smatra se da je razlog u zaštitnom omotaču oko zemlje koji je nestao u potopu. I same godine njegovog života nisu ništa posebno kada se uporede sa ostalima, kao njegovim sinom Metusalimom koji je živeo preko 900 godina. Govorimo o događajima koji su se desili jako davno, na samom početku ljudske istorije, pre nekih 4-5.000 godina, tekstovi koji su na samom početku Svetog pisma. Neposredno pred pad ljudske rase. Pre toga nam piše samo o stvaranju sveta, o padu ljudske rase, o izgnanstvu iz Rajskog vrta, ubistvu Avelja… i sam tekst ukazuje da je društvo ubrzano tonulo u greh, bezvlašće i bezbožništvo, što sve eskalira uništenjem u Potopu. Sveto pismo naglašava da je to bio jedan od najgorih momenata ljudske istorije

U takvom okruženju izuzetno je da je 24 Enoh hodaše uvek po volji Božijoj. Ja bih voleo da to bude moj opis, iako znam da nije. Samo heroj vere može da se odupre pritisku svog okruženja. Pre neki dan sam govorio na Alfa kursu i citirao sam Alisa Kupera – „Piti pivo je lako. Uništiti hotelsku sobu je lako. Ali biti hrišćanin, e to je težak poziv. To je prava pobuna.”. I ne znam da li postoji istina sa kojom se više slažem. Stati protiv struje jeste teško ali je iskustvo koje se isplati. Nekada se suočiš sa nerazumevanjem ljudi, sa pritiskom – ali vredi. Zamolio sam Bertu da kaže zašto ona sledi Boga.

B. TRKA SE TRČI VEROM

Druga izuzetnost je to da Enoh nije umro, nego je živ uzet u nebo. Njegov život je nastavljen na tako čudesan način da čak nemam ni način da objasnim šta mu se desilo. Prihvatam da se to desilo ali nemam razumsko objašnjenje. Živimo u svetu koji ima ideju da sve mora biti objašnjeno i strpano u kutiju savremenog naučnog razumevanja. No da li je tako? I sama nauka često greši, menja stavove, i u konačnosti priznaje da ne može dati odgovor na sve. Beskonačnost svemira, ogromna rastojanja, složenost organizma su čuda koja prosto prihvatamo i sa naučne tačke gledišta. Kao hrišćani mi prihvatamo da svemogući Bog može uzeti živog čoveka sa ove zemlje, i da ne postoji racionalno objašnjenje za to. Jer da postoji racionalno objašnjenje to ne bi bila vera nego bi bili prirodni zakoni, a naš Bog je Bog koji je iznad prirodnih zakona. Mnoge stvari u Svetom pismu mi prihvatamo verom, ne pukušavajući da ih objasnimo.

I to nas vodi do treće izuzetnosti Enohove. I Jevrejima 11 „5 Verom je Enoh uzet sa sveta da ne vidi smrt, i nisu mogli da ga nađu jer ga je uzeo Bog. Jer, pre nego što je uzet, pohvaljen je kao onaj koji je ugodio Bogu. 6 A bez vere je Bogu nemoguće ugoditi, jer ko mu pristupa, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže.“ Bez vere je nemoguće Bogu ugoditi. A šta je vera? Na samom početku Jevrejima 11, u prvom stihu se nalazi ujedno najbolje objašnjenje toga šta je vera: „Vera je pak pouzdana izvesnost onoga čemu se nadamo, i uverenje o stvarima koje ne vidimo.“ Sama reč vera na grčkom, pistis – sadrži verovanje i prihvatanje onoga što je Bog objavio. Naš Bog je veliki Bog, kako je to neko rekao on je Bog maksimuma a ne minimuma, on je Bog sile i čudesa. On je Bog neograničene sile i on objavljuje sebe onima koji veruju njemu. 

Sperdžen: „Morate verovati da Bog čuje naše molitve. Morate verovati da će on kazniti krivca, a nagraditi pravednog. Bez ove sigrunosti vere, ne možete doći njemu. Niko ne može doći Bogu ako ne veruje da postoji Bog i da pravedno daje nagrade i kazne.“ Mislim da često kao crkva grešimo naglašavajući način na koji treba da živimo a izostavljajući da govorimo više o veri kao osnovi našeg odnosa sa Bogom. Jel možemo savršeno živeti, ali ako vera nije izvor našeg života to nije ugodno Bogu. Bez vere je nemoguće ugoditi Bogu. Pre nekoliko nedelja imali smo posetu ovde u crkvi od strane Škole ekumenizma. Govorili smo o Alfa kursu i naravno je sam spominjao da je Alfa metod prenošenje poruke o Hristu, tj kako kažemo evangelizacije. Na to je on, iako se deklariše kao hrišćanin, postavio pitanje – „a ko je po vašim merilima hrišćanin, zar samo onaj koji ide u crkvu? Ima toliko moralnih ljudi oko nas, zar oni nisu hrišćani?“. Suština mog odgovora jeste – ne čini moralnost i način ponašanja hrišćanina, nego vera. Verom se ugađa Bogu. Enoh nije zbog savršenosti života ugodio Bogu, kako izgleda na prvi pogled, on mu je ugodio verom koja je prožela svaku oblast njegovog života.

I tu se ujedno nalazi odgovor na pitanje kakva je korist od vere?

C. NAGRADA TRKE

Zapanjio me je stih iz Jevrejima 11:6 A bez vere je Bogu nemoguće ugoditi, jer ko mu pristupa, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže. Pročitao sam ga stotinama puta, ali ovaj put mi je snažno govorio kraj stiha – Bog nagrađuje one koji ga traže. U moj um se duboko urezala ideja da je prilazak Bogu zbog nagrade pogrešan. Stav mi je bio Bogu prilazimo zbog onoga što je uradio za nas, zbog zahvalnosti zbog njegovog dela a ne zbog toga da nagradi. Da je prilazak zbog nagrade pogrešan. Znam i uzroke, jel kada pogledamo osnove paganskih religija mi vidimo da se tamo sve svodi na to da Bogu služiš da bi te nagradio.

Hrišćanstvo nije religija zasluga i nagrade nego vera Božije milosti. Sve što imamo jeste Božija milost, a među tim i Božija odluka da nagradi one koji ga traže. U tekstu jasno piše da Bog uživa da nagradi one koji ga traže i ne samo to nego one koji veruju da je on takav, da nagrađuje. Čudesno! Moram da priznam da me je stih iznenadio, i uticao na moj život. Vera jeste verovati da Bog nagrađuje one koji ga traže i zbog tog verovanja Bog je uzeo Enoha sa lice ove zemlje.

A čime Bog nagrađuje one koji ga traže?

Nagrađuje ih u večnosti.

Nagrađuje ih samim sobom.

Oni koji traže Boga će ga i naći. Isus u Evanđelju po Luki – „Kada dakle vi koji ste zli, umete dobre darove davati svojoj deci, koliko neće više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu od Njega.“ Luka 11:13

A. On nas vodi. „Naš Bog je Bog na sve vekove, vodiće nas čak i preko smrti“ Psalam 48:15. Život je prepun izazova, često težak, postavlja velika pitanja pred nas, a mi imamo nekoga ko je pored nas. On nam ogranizuje detalje putovanja. Kao da putujemo i sve nam je isplanirano kako bi imali maksim od našeg puta. On zna mesto na koje idemo jer je već bio tamo. Martin Luter - "Ne znam put kojim me Bog vodi, ali dobro poznajem mog Vodiča“. On zna put, zna naše slabosti i vodi nas.

Drugo, Bog kao naš saputnik nam daje snagu i zadovoljava naše potrebe. Isaija 40:„Ali oni koji se u Gospoda uzdaju obnavljaju svoju snagu; kao orlovi podignu se, zalete se, ne sustaju, hode i ne umore se.“ Isaija 40:31  Kada mi izgleda nekada da ne mogu dalje osetim da se snaga obnavlja. On to ne čini prema našoj snazi nego prema snazi njegove moći- Efescima 1:19

Treće, on nas štiti na našem putu. Psalam 18:3 „Gospode, grade moj, tvrđavo moja, spasitelju moj!Bože moj, zaklone moj, štitu moj, silo izbavljenja moga, visoko utočište moje“

Četvrto – u tom procesu mi rastemo.

Nagrađuje ih u sadašnjosti. 

Sve to ima posledice i na naš svakodnevni život. Ako mi rastemo, zaštićeni smo, Bog nam zadovoljava potrebe, i vođeni smo naš život napreduje. Dodajmo još da smo skloniji da molimo po Božijoj volji i da Bog ispunjava naše molitve i mi vidimo kako napredujemo dalje.

Ne želim da uopštim, ali duboko verujem da život jednog vernika treba da ide napred, da se dešava napredak u raznim oblastima života, od duhovnih do materijalnih. Ne kažem da je to pravilo, jer Bog radi u našim životima i kroz nevolje, ali naš život bi trebao da opisuje „od pobede do pobede“ a ne od „poraza do poraza“. Ako je od „poraza do poraza“ zapitajmo se o čemu se radi. Možda će nam Bog reći kao i Apostolu Pavlu kada je tražio isceljenje „dosta ti je moja milost“ a možda će nam reći – napravio si prepreke u svom životu, ne mogu da ti pomognem, baš kao što Gospod Isus Hristos nije mogao da napravi ni jedno čudo u Nazaretu zbog prepreka u životima tih ljudi. A najverovatnije je da će nam Bog pokazati da je prepreka naše neverovanje.

Ovih dana moja supruga čita knjigu o Duhovnom autoritetu, pa je podelila jednu misao samnom koja mi je u umu. Autor razmišlja kako to da neki propovednici u Africi, Aziji vide ogromna čuda, Bog ih koristi silno i snažno, isceljenja, čudesa, a kada dodju u Evropu i SAD ništa se ne dešava. Zauključak autora je da su u Africi dočekani kao Božiji izaslanici, sluge kroz koje će Bog da deluje, a kod nas sa sumnjom, kao obični ljudi, ne očekujući čudesno. Nema vere, ni iščekivanja sile. I zato smo praznih ruku.  

A Gospod kaže – verujte kao mala deca, i kaže dosađuj dok ne primiš, i kaže ako imaš vere kao gorušičino zrno… i možda naša molitva treba da bude kao onog vojnika „Bože pomozi mom neverovanju i mojoj racionalnosti. Verujem da ti postojiš i da nagrađuješ one koji veruju da ti to činiš." 

ps. na kraju se izvinjavam vama čitaocima jer sam stavio sirov materijal sa propovedi na blog - radi se o beleškama sa propovedi koja je održana 10.4.2011. u Protestantskoj Hrišćanskoj Zajednici