Budi Heroj Vere: Noje - Kako biti siguran u svoju budućnost?

                                                    Budi Heroj vere

Noje – Kako biti siguran u svoju budućnost?
 

Danas nastavljamo dalje sa serijom koju smo započeli prošle nedelje a koja nas poziva da budemo heroji vere. I kako prolazi vreme sve sam sigurniji da dok proučavamo ove tekstove da ulazimo u područje Božije volje za našu crkvu. Kada sam počeo sa pripremama želeo sam da propovedam o pobedonosnom načinu života, ali vidim da nas Bog usmerava u pravcu vere, života zasnovanog po veri. Na đakonskom sastanku a i u razgovoru sa više vas vidim da osećate to delovanje Duha Svetog, kao i ja.

I to mi je uzbudljivo, videti da Bog deluje među nama. Čekam sa nestrpljenjem da vidim koji će biti rezultat njegovog delovanja i nadam se i molim da nikada više kao zajednica nećemo biti isti kao što smo bili pre ove serije.

Danas ćemo pogledati život drugog heroja vere a čiji je život izazov za sve nas – Noju. Propoved sam nazvao „Kako biti siguran/a u svoju budućnost?“. Prva tačka je:

NEMA NIŠTA NOVO POD SUNCEM!

Tekst koji ćemo da čitamo se desio jako davno, pre nekih 4-5 hiljada godina. Božijom voljom je prenesen do nas danas, ali moramo biti iskreni, u njemu, kao i u tekstu iz prethodne nedelje se nalaze stvari teško razumljive za nas danas. Prošle nedelje smo čitali naprimer o tome da je Enoh živ uzet u nebo, a da nije video smrt, što nam je potpuno nerazumljivo.

Dalje ako čitate tekst posle tih stihova, do šeste glave, čitaćete o ogromnoj dužini ljudskog života. Matusalim 969 godina „Svi dani Matusalovi behu devetstotina i šesdeset i devet godina. Zatim on umre.“ (Postanje 5:27), pa Lamah 777 godina, ili pre toga Jered 962 godine. Kako to razumeti? Postoje neka objašnjenja, više teorije i pokušaji da se objasni šta je to omogućilo tako dugačak život. Ne mogu tvrditi da je to načelo verovanja jer nemamo dokaze, ali izneću šta ja lično verujem.

U samom stvaranju, Postanje 1:6 piše „Neka bude prostor između voda, da rastavlja vode od voda“, i pojedini tumače da je zemlja bila opkoljena vodenim omotačem. Druga naznaka jeste Postanje 2:5 i 6, gde piše da nije padala kiša, nego se zemlja natapala vodenom parom, što jeste efekat staklene bašte, a mogao bi biti posledica vodenog omotača. Dalje u Potopu se spominju Ustave nebeske  u 7:11, što je mnogo više od običnog pljuska, i na kraju posle Potopa kao znak da neće više biti takvog vida katastrofe se spominje Duga, kao simbol saveza u Postanju 9:13.

I moram ovde da zastanem na kratko, možda ste se pitali zašto zovemo našu Humanitarnu „Duga“ i Centar za rehabilitaciju zavisnika „Duga“. Razlog se nalazi u ovom stihu. Duga je simbol božije milosti, da neće sa nama postupati prema našem grehu nego će nam biti milostiv, Duga je simbol saveza Boga i ljudskog roda i mi želimo da svedočimo našim delima o toj milosti. Ali da se vratim na objašnjenje o potpu.

Znači verujem da je postojao Vodeni omotač koji je štitio zemlju od uticaja kosmičkog zračenja, da je klima bila mnogo povoljnija, da je DNK ljudi bilo mnogo ispravniji i da je to omogućavalo da ljudi žive dugo. Ali opet da naglasim, ja verujem u to, ne mogu da dokažem i ne ulazim u rasprave oko toga. Verujem da su ljudi živeli dugo jer tako piše u Svetom pismu, a Pismo mi je toliko puta pokazalo da je u pravu da ja više ne sumnjam u njega. Koračam verom.

Ali ono što je bitno je nešto drugo, a to je zašto je ovaj tekst u Svetom pismu, rodi se ovaj, živi dugo i ne kraju umre. Mnogi kada krenu to da čitaju odustaju jer im je dosadno, kao da vam se paučina hvata na mozak. Zašto to? Mark Driskol iznosti interesantno mišljenje - Od Adama do Noje samo smrt, ništa posebno. Dosada ovih stihova jer se želi prikazati da ljudski život nije ništa posebno, rodiš se I umreš… Nema ništa posebno u dužini života, pitanje je kako taj život živiš.

Možda bi to mogli objasniti na sledeći način. Znate kada se na nadgrobnom spomeniku piše dužina života napiše se godina rođenja i godina smrti, a između ta dva broja napiše se crtica. Neko je rekao – za mnoge ljude život je ništa više nego ta crtica, ništa posebno, rođeni, žive i umiru. Otprilike slično govori i pismo u ovom tekstu.

U časopisu Tajms: „“U budućnosti, naučnici će možda moći da produže život, ali da li će to biti život vredan življenja? Produžiti životni vek ima smisla jedino ako je to život vredan življenja.”

Verujem da je to cilj ovih stihova, živeti dugo vredi ako je to život vredan življenja, ali ako je samo crtica između rađanja i smrti onda je to besmisleno. Nihilista Samjuel Beket, u dramu “Dah” -  http://www.youtube.com/watch?v=1rZ8xParVmE&feature=related, prikazuje ljudski život kao dva uzdaha a između hrpa smeća.

O tome Pismo govori, ako je ljudski život rađanje i smrt, a onda je more smeća, davno pre Ničea i Beketa. I to sve eskalira sa današnjim stihovima. „Kad se ljudi počeše množiti na zemlji i kćeri im se namnožiše, 2 videše sinovi Božiji kćeri čovečije da su lepe, i uzimahu za žene sve one koje su izabrali. 3 Tada Gospod reče: Neće se Duh moj zauvek sa ljudima prepirati, jer su oni samo telo: njihovih dana biće sto dvadeset godina. 4 U to doba na zemlji živeše Nefili, pošto su se sinovi Božiji sastajali sa ćerkama sinova čovečijih, pa su im one rađale sinove. To behu oni junaci koji su u staro vreme na glasu bili. Gospod vide da je nevaljastvo ljudi veliko na zemlji, i da po ceo dan srca njihova smišljaju samo zlo. 6. Gospod zažali što je stvorio čoveka čoveka na zemlji, i to mu slomi srce. 7 I Gospod reče: Istrebiću sa lica zemlje ljude što sam stvorio, i čoveka i životinje i gmizavce i ptice nebeske, jer žalim što sam ih stvorio.“ Postanje 6:1-7

I opet nam je jako teško da razumemo stihove koje čitamo. Bog ovde govori o uništenju ljudi u Potopu, priču koju često doživljavamo kao dečiju priču, sa brodićem i životinjama u njemu. No ona nije dečija priča nego naprotiv, ovo je veoma ozbiljan događaj. Vidimo da je Bog duboko potresen onim što vidi. Naime, bića koja Pismo naziva sinovi Božiji se žene sa sinovima čovečijim i imaju sa njima decu koja su nazvani Nefili ili u nekim prevodima po svemu sudeći pogrešno divovi. Bog je užasnut time i kaže da neće više da to trpi, da ljudi neće više opstati na zemlji. Neće se više boriti sa njima, jer su njihova dela zla i čovečanstvo je toliko iskvareno da mu je dosta toga, nema drugog izlaska nego uništenje.

A o čemu se radi, ko su sinovi čovečiji? A ko su sinovi Božiji? Ima nekoliko ideja na koje se tumače ovi stihovi. Jedni smatraju da su u pitanju demoni, jer je i sam Sotona u knjizi o Jovu nazvan sinom Božijim. No problem sa ovakvim tumačenjem je da je Isus rekao da se nebeska bića ne žene (Matej 22:29) tj nemaju seksualne odnose.

Drugi stav, koji ja lično prihvatam je da se radi o dve loze ljudske rase. Jedna potiče od prvog ubice ljudske rase Kajina, i to su sinovi čovečiji, iskvareni od njihovog praoca; a da je druga loza od Sita, Adamovog sina, loza iz koje su došli i Enoh i Noje, i da su to linija koja je sledila Boga na neki način.

A zašto bi to bio problem? Sveto pismo uvek jasno ukazuje na opasnost ovakvih veza između onih koji slede Boga i nevernika. Nije u pitanju nikakva moralna čistoća nego krajnji praktični razlog, da postoji velika verovatnoća da će osoba koja je protivnik Božiji ili potpuno ravnodušna prema Bogu uticati na osobu koja želi da bude posvećena Bogu. Primer koji često koristimo jeste koga je lakše povući, osobu koja stoji na stolici ili ona koja se nalazi dole. Naravno onu koja je na stolici, i to nam ukazuje i iskustvo, da oni koji biraju za zabavljanje nevernike veoma često napuštaju Boga i prihvataju standarde koji su protivni Bogu.

To je problem i u današnjem tekstu. Jedno od značenja reči Nefili, deca koja su rođena iz ove veze, jeste “oni koji su pali” ili “moralno pali ljudi”, što potvrđuje ovu teoriju. U svakom slučaju, Bog pronalazi da su ljudska srca sklona zlu, da nisu spremni da se promene i da su toliko moralno iskvarena da je došao kraj njegovom strpljenju i da će ih uništiti u potopu. Božije srce je slomljeno.

Kakva je bila situacija možemo samo da nagađamo. Znam za druge situacije kada je Bog sudio ljudima, i karakteristike tog vremena ili situacije je bila: 1. Ekstremni blud i nemoral kao kod Sodome i Gomore. 2. Idolopoklonstvo i okultni rituali kod naroda bliskog istoka, kao kada Bog zapoveda Izraelcima da unište narode Hanana. 3. Kada narod Božiji prihvata uticaj sveta i prihvata standarde njihovog ponašana kao kada su Jevreji odvedeni u ropstvo u Vavilon.

Nisam prorok, niti osoba koja gleda samo na kraj sveta, ali po tome sadašnje vreme jako liči na vreme kada je Bog sudio svetu. Da li se nalazimo u vremenu njegovog suda ja ne znam, ali mogu da potvrdim ono što sam rekao na početku – nema ništa novo pod suncem. Zlo je prisutno, ono raste, moral hrišćana opada, okultizam cveta, blud i nemoral su sve veći… I šta Bog čini, poziva Noju.

ČOVEK KAO I MI

„8 Ali Noje nađe milost pred očima Gospodnjim. 9 Ovo je potomstvo Nojevo. Noje beše čovek pravedan i bez greške celog svog veka; Noje je uvek hodao po volji Božijoj. 10 Noje rodi tri sina: Sima, Hama i Jafeta. 11 Zemlja beše pokvarena pred Bogom, zemlja beše puna nasilja. 12 Bog pogleda na zemlju, i, gle, ona beše pokvarena; jer je svaka put pokvarila bila put svoj na zemlji. 13 Tada Bog reče Noju: svakoj puti dođe preda me kraj, jer napuniše zemlju nasilja, i evo ću da ih zatrem zajedno sa zemljom. 14 A ti načini sebi lađu od smolastog drveta. Načini lađu tako da sadrži pregrade, i premaži je smolom iznutra i spolja.  15 Ovako je načini: u dužini da ima trista lakata, u širinu pedeset lakata, a u visinu trideset lakata. 16  Na lađi načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na lađi neka budu sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat. 17 Ja ću pustiti potop na zemlju, da istrebim svako telo u kojem ima dah života pod nebom; što god je na zemlji sve će izginuti. 18 Ali s tobom uglavljujem savez svoj: Ućićeš u lađu ti i sinovi tvoji i žena tvoja i žene sinova tvojih s tobom. 19 I od svega što živi, od svake puti, uzećeš u lađu po dvoje, da ih sačuvaš u životu sa sobom; po jedno muško i po jedno žensko neka bude. 20 Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njezinim, i od svega što se miče na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka uđe s tobom, da ih sačuvaš u životu. 21 A ti uzmi sa sobom svega što se jede, i čuvaj kod sebe, za hranu sebi i njima. 22 I Noje učini tako. On izvrši sve što mu zapovedi Bog.“

Izuzetan stih jer je ovde privi put upotrebljena reč “milost” u Svetom pismu - “Ali Noje nađe milost pred očima Gospodnjim”. Interesantno, jer kada god mislimo o Noju, mi mislimo da je on savršen, bez ikakve mane i da ga je zbog toga Bog odlučio da ga iskoristi. Doživljavamo ga skoro kao neku mitološku ličnost, savršenu i bezgrešnu koja potpuno nema veze sa nama i načinom na koji mi možemo da živimo život. No tekst ne govori tako. Piše - Noje je našao milost.

Milost po definiciji jeste ne zaslužena nakolonost, nešto što nam po pravu ne pripada ili naklonost koja nam je pružena iako zaslužujemo kaznu. Ili kako je to rekao Paker u Bogopoznanju „Opravdanje je zaista dramatični prelazak iz statusa osuđenog grešnika koji očekuje kaznu na status naslednika koga očekuje sjajno nasledstvo.“ – Paker  (Džejms I. Paker - Bogopoznanje). Milost evanđelja kaže – Ti si grešnik i to nepopravljiv grešnik, ali sada kao takav grešnik dođi tvom Bogu koji te ljubi. On te želi baš takvog kakav jesi. On ne želi nešto od tebe, tvoju žrtvu ili delo već samo tebe. (ditrih Bonhofer – Zajednički Život). Znači Noje nije bio savršen nego je bio prihvaćen od Boga po Njegovoj milosti.

Zabunu na žalost unosi naš prevod koji Noju opisuje „Noje beše čovek pravedan i bez greške celog svog veka“.  Nama izgleda da je savršen, no reč u originalu ne sadrži moralnu bezgrešnost. „Noje nije bio bez greha, nego je doživeo Božiju milost jer je „hodao sa Bogom“ (6:9): složio se sa Bogom u vezi zla sopstvenog greha, okrenuo se od greha i verovao Bogu za Njegovu milost. Nazvan je pravednim i bez mane u Postanju 6:9. Međutim bez mane u Starom zavetu ne podrazumeva uvek bez greha. Čovek koji je bez greške je onaj koji ne nastavlja u svom osude vrednom delovanju, mrzi ga, okreće se od njega i dolazi Bogu tražeći milost. U Starom zavetu, pravedan čovek je onaj koji mrzi svoj greh, odbacuje ga (okreće se od njega, veruje Bogu, teži poslušnosti i uživa u prihvatanju kroz milost.“ (ne znam ko je izvor ove izjave)

Ovo baca potpuno novo svetlo. Noje je osoba koja je spoznala da je grešna i krenula drugim putem, osoba koja je znala da se pokaje, jer to je definicija pokajanja. Grčka reč „metanoja“, pokajanje, promena uma jeste okretanje od svog grešnog ponašanja i prihvatanje Božije milosti. To nam potvrđuje i Jevrejima 11:7 „Verom je Noje, kad je obavešten o onome što se još nije video, obuzet strahopoštovanjem, sagradio kovčeg da spasi svoje ukućane. Verom je osudio svet i postao naslednik pravednosti koja dolazi od vere.“ Primetite, njegova pravednost nije došla od savršenog načina života nego od vere. Naša pravda je tuđa pravda, pravda koja dolazi izvana – extra nos – reformatori. (ditrih Bonhofer – Zajednički Život)

Noje je bio čovek kao vi i ja. Čovek kome je bila potrebna Božija milost, kao i vama i meni. To ga čini herojem vere, ali i poziva nas da sledimo njegov prime i sami vidimo kako mi možemo živeti na sličan način. Jer on je čovek kao vi i ja. I šta je onda dovelo da Noju smatramo herojem vere?

KAKO BITI SIGURAN U SVOJU BUDUĆNOST?

Noje je doživeo ono što mi danas nazivamo OBRAĆENJE. Ne mogu u jednoj propovedi objasniti ceo tekst koji se nalazi pred nama, i neću ulaziti u priču o Potopu, to je tema posebne propovedi. Vidimo da je Noje dobio zadatak da napravi brod u kome će biti smešten on, njegova porodica, i životinje. Posle kada je došao Potop samo oni koji su bili smešteni u barci su preživeli. Ostali su bili uništeni u Potopu. Vrata su bila otvorena do zadnjeg momenta, i svako je mogao da reaguje i uđe u brod, ali niko nije ušao. Kada je počela voda da navire onda je bilo kasno. Noje je pokazao svoju veru, poslušao Boga i Njegov plan spasenja, sagradio brod i preživeo je potop.

Kao hrišćani mi znamo da je Nojeva barka slika dela Isusa Hrista, kao i mnogi drugi događaji u Starom zavetu. U ovoj situaciji paralela je sledeća: Bog je nezadovoljan sa našim gresima, i u svojoj pravednosti, kao sudija i stvoritelj sveta, Bog mora da kazni naše grehe. Kazna dolazi sigurno, ona je neminovna. Više neće biti suda potpom, nego će sledeći sud biti sud vatre, što je možda još strašnije.

Međutim pošto nas voli, Bog nam je ponovo omogućio barku spasenja. Gospod Isus Hristos je došao na ovu zemlju kako bi nas spasao osude, i umro na krstu da bi mi mogli biti spašeni, što ćemo ovih dana puno govoriti, kada se sećamo njegove smrti. Na krstu, kazna za grehe koja je nas trebala da pogodi, pogodila je Isusa Hrista, On je bio slomljen radi naših greha. Kako je to divno prorekao Prorok Isaija u 53 glavi, 5 stih „Ali je on za naše grehe ranjen za naše bezakonje slomljen; kazna koja mir nam daje na njega pade i ranom njegovom mi se iscelismo.“

I ovo mnogi znaju, da je Isus umro za grehe čovečanstva, ali ono što ne shvataju da znanje nije dovoljno. Kao što u slučaju Nojeve barke nije bilo dovoljno znati da je barka rešenje, nego je trebalo sagraditi i ući u nju da bi bio spašen (mogao je Noja da veruje u pomoć barke, ali mu to ne bi pomoglo da je nije sagradio), tako važi i sa Hristom Isusom. Da bi bili spašeni mi moramo prihvatiti Njegovo oproštenje i ući u to spasenje. To ilustrujemo često slikom mosta, samo onaj koji pređe most može biti spašen, ili rečima Svetog pisma „onaj ko prizove ime Gospodnje će biti spasen.“. To činimo kao i Noje, pokajanjem i verom u Božiju milost, a svoju veru izražavamo kroz molitvu prihvatanja oproštenja, koju možete moliti sada samnom i potvrditi vašu veru „jer srcem se veruje a ustima ispoveda za spasenje.“

„Blažen je čovek, kome je oproštena krivica, i kome je greh pokriven“ Psalam 32:1. Blaženi ste ako ste se molili jer sada možete biti sigurni u vezi svoje budućnosti, ona je sa Bogom u nebu.

2. Drugo vidimo da je Noje ŽIVEO VERU. Martin Lojd Džons je rekao „Ništa ne pokazuje osobenost naše vere kao naše ponašanje i naš stav nakon što smo se molili. Ljudi od vere se nisu samo molili, već su i očekivali odgovore. Ponekad kada smo u panici, mi se pomolimo Bogu, a onda kad panika prođe zaboravimo na sve. Ispit naše vere je da li mi očekujemo odgovor.“ Mislim da je ovo univerzalni primer, ne važi samo za molitvu, nego ako verujemo to utiče na naše postupke, dela, misli, molitve. Zato Jakov u svojoj poslanici i kaže „Vera bez dela je mrtva“. Ne da se delima opravdavamo, nego da našu veru prate naša dela, jednostavno je nemoguće verovati a ne činiti dela koja prate tu veru.

Noje je primer toga. U 3 stihu piše da je Bog posle presude da će uništiti svet rekao „njihovih dana biće sto dvadeset godina“. Verovatno značenje ovog stiha je da im Bog daje još 120 godina da se pokaju i onda dolazi Potop. Ovo spominjem jer Noje je krenuo da pravi Barku i gradio ju je po svemu sudeći ceo taj period. 120 godina. I ako je istina vodeni omotač, i da kiša nije padala do tog momenta Noje je izgledao kao luda. Gradio je brod za potop koji treba da dodje, za nešto što niko nikada nije video, 120 godina… Ali Noje je verovao i poslušao, i nije dopustio da ga čuđenje i odgovaranje pokoleba. Stajao je čvrsto na istini Božije reči.

Ne znam ko je rekao ovu izjavu ali je rekao istinu: „Vera znači prihvatiti samu Božiju reč i postupati prema njoj zato što je Božija reč. To znači verovati u ono što Bog kaže samo i jedino zbog toga što je On to rekao.“ Mi verujemo u nešto zato što je to Bog rekao a ne zato što nešto vidimo. Verujemo da On ponovo dolazi i da će suditi ovom svetu, jer je on to rekao. A pitanje je da li se to vidi u našim životima. Noje je verovao i izgadio je barku spasenja, mi verujemo i treba da govorimo o našoj barci spasenja Isusu Hristu.

Ali da se vratim temi moje propovedi – Kako biti siguran u svoju budućnost? Verujte Božijoj reči. Šta god je Bog rekao to se ispunilo i ispuniće se. Ako je rekao da će suditi svetu on će to učiniti.

3. Noje je GRADIO SVOJ ŽIVOT NA VERI. Spomenuću još jedan primer iz događaja o Potopu. Kada se sve završilo, kada se povukao Potop očekivali bi da će Noje otvoriti vrata i izaći napolje iz barke, ali on to ne čini, nego čeka da mu Bog kaže sada je vreme. Postanje 8:15.

Noje je svoj život gradio na Božijim odredbama i to mu je dalo sigurnost i kvalitet života. To me je asociralo na reči Džona Vimbera koje postavljaju priroritete na prava mesta: „Ja sam prvo verovao u Hrista jer nisam bio dobar, no pošto sam postao hrišćanin ja sam se i dalje borio svojom snagom jer nisam bio dobar dovoljno... Danas ja se više ne trudim da budem dobar; umesto toga, ja sam jedino zainteresovan činjenjem onoga što Bog kaže: šta on zapoveda ja radim. Sada je moj lični život više podešen u njegovoj pravednosti i karakteru nego ikad pre. Sleđenje njegovih zapovesti ne ostavlja mnogo vremena za greh.“ Power Evangelisam, John Wimber

Jesmo ono što jesmo verom, ali veru treba da prati naš život. Time ćemo osigurati našu budućnost.

ZA DALJE PROUČAVANJE:

1. Tekstovi za dalje proučavanje: Postanje 5-10; Jevrejima 11:7;
2. Pitanja za dalje razmišljanje (kućne grupe):

A.    Šta je najznačajnije za tebe u nedeljnoj propovedi ili tekstu koji smo čitali? Gde vidiš Božiju poruku za tebe lično?

B.     Šta ti misliš ko su sinovi čovečiji a ko su sinovi Božiji i zašto to misliš? Zašto je to razgnevilo Boga? Šta je još gnevilo Boga? Zašto piše u tekstu da mu je ljudsko ponašanje slomilo srce?

C.    Koje paralele nalaziš sa današnjim vremenom u današnjem tekstu? Šta nas uči opomena Potopa o sadašnjem vremenu? Kako to utiče na tebe lično?

D.    Zašto je Noje našao milost pred Bogom? Kako razumeš šta je to milost Božija?

E.     Postanje 8:15-19. Zašto je Noje čekao na dozvolu da izađe iz broda?  Koje lekcije o veri nas uči primer Noje? Šta ćeš lično ti primeniti u svom hrišćanskom hodu?

F.     Postanje 8:20-22. Zašto Noje prinosi žrtvu Bogu s obzirom da Bog to nije tražio? Kakav uticaj i značaj milosti vidiš u tvom životu? Kako zahvaljuješ Bogu za Njegovu milost?